Predsednik SAD daje milijardu dolara za istraživanje Marsa

Predsednik SAD Donald Trump želi da angažuje privatni sektor kako bi omogućio ljudsku misiju na Mars, što se u velikoj meri poklapa sa ciljevima Elona Muska.

Predlog budžeta Bele kuće za 2026. godinu, objavljen kasno u petak, predviđa izdvajanje više od milijardu dolara za istraživanje Marsa, uključujući novu inicijativu NASA "Commercial Mars Payload Services Program" (CMPS). Prema tom predlogu, NASA bi dodeljivala ugovore kompanijama koje razvijaju svemirska odela, komunikacione sisteme i sletnu letelicu pogodnu za ljude, kako bi se podstaklo istraživanje Crvene planete.

Predloženi NASA budžet od 18,8 milijardi dolara predstavlja smanjenje od oko 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se najveći rezovi odnose na naučni program agencije. Detaljnija verzija budžetskog zahteva nadovezuje se na skraćeni predlog predstavljen ranije ovog meseca.

"Moramo odgovorno raspolagati novcem poreskih obveznika", poručila je v. d. administratorke NASA Janet Petro u propratnom pismu. "To znači da moramo donositi strateške odluke - uključujući i obustavu ili smanjenje manje efikasnih programa."

Nova inicijativa za Mars zasniva se na NASA programu "Commercial Lunar Payload Services", koji su do sada koristile kompanije kao što su Intuitive Machines, Firefly Aerospace i Astrobotic Technology, iako su rezultati bili mešoviti.

Prema budžetu, ugovor za sletanje na Mars oslanjao bi se na postojeće ugovore o lenderima. SpaceX, u vlasništvu Elona Muska, već razvija verziju rakete Starship koja bi trebalo da vrati Amerikance na Mesec u okviru NASA programa Artemis. Musk je početkom nedelje zaposlenima u SpaceX-u predstavio ambicioznu viziju naselja na Marsu.

Trumpov kandidat za čelnu poziciju NASA, tehnološki milijarder Jared Isaacman, izjavio je pred kongresmenima da agencija može paralelno raditi na misijama ka Mesecu i Marsu.

Predloženi rezovi, a naročito izmene u naučnom portfoliju NASA, izazvali su kritike unutar svemirske industrije i među zakonodavcima, uključujući bivše republikanske kongresmene poput Newta Gingricha i Boba Walkera. I sam Isaacman rekao je da rezanje naučnih sredstava "nije optimalan ishod".

Administracija je ranije najavila planove da postepeno ukine raketu Space Launch System koju proizvodi Boeing, kao i letelicu Orion kompanije Lockheed Martin, čiji se razvoj razvlači godinama, nakon svega tri leta.

Umesto toga, budžetom se predviđa strategija novih, privatno vođenih misija ka Mesecu, za koje Bela kuća tvrdi da će smanjiti troškove i rizike kašnjenja. Model bi bio zasnovan na prethodnim NASA programima koji su omogućili razvoj rakete Falcon 9 kompanije SpaceX i transportne letelice Cygnus kompanije Northrop Grumman.

Predlog budžeta verovatno će naići na otpor iskusnih članova Kongresa, poput republikanskih predstavnika iz Teksasa - senatora Teda Cruza i kongresmena Briana Babina - koji su dosad snažno branili postojeće planove povratka na Mesec.