Iranski naftni tajkun 'Hektor' prodaje oružje Rusiji

Iranski naftni tajkun koji je uspeo da se tiho uvuče u srce zapadnog finansijskog sistema je među biznismena koji se bave isporukom oružja preko Kaspijskog mora u Rusiju, pomažući Moskvi u njenom ratu u Ukrajini.

Hossein Shamkhani, kroz mrežu firmi kojima upravlja, uključujući kompaniju Crios Shipping LLC sa sedištem u Dubaiju, počeo je da prevozi rakete, komponente za dronove i robu višestruke namene preko Kaspijskog mora na najmanje dva broda prošle godine, Prema rečima više od deset američkih, britanskih i evropskih zvaničnika, kao i ljudi sa direktnim uvidom u njegove poslove koji su želeli da ostanu anonimni, najmanje dva broda su prošle godine prevezla ovaj tovar.

Moskva plaća pošiljke tovarom nafte, što je vrsta barter trgovine, koja je postala sve češća zbog američkih i evropskih sankcija i Rusiji i Iranu, navode izvori.

Ove transakcije, koje su se poklopile sa sve većom upotrebom iranskog naoružanja u ruskom napadu na Ukrajinu, predstavljaju još jednu stranu širenja globalne poslovne mreže koja je obogatila Shamkhanija, čiji je otac bio najdugovečniji ministar odbrane Irana i i dalje ostaje ključni savetnik vrhovnog vođe ajatole Alia Khameneia.

Shamkhanijeva mreža firmi upravlja isporukama iranskog oružja Rusiji koje su više od četvrtine ukupnog obima, prema rečima osoba koje prate ove transakcije. Njegovo carstvo takođe uključuje hedž-fond koji je radio iz kancelarija u Londonu, Ženevi i Singapuru, kao i firmu za trgovinu robom sa sedištem u Dubaiju, koja je poslovala sa zapadnim naftnim gigantima.

Depositphotos

 

Iran i Rusija su priznali svoju pojačanu saradnju u oblasti odbrane, ali nisu otkrili sve detalje. Iako bilateralna trgovina oružjem izlaže učesnike mogućim sankcijama zapadnih vlada, ona nije ilegalna.

"Koliko sam shvatio, Shamkhanijeva mreža ima veze sa ugovorima za dronove koji se koriste u Ukrajini", rekao je u intervjuu bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD John Bolton, koji trenutno vodi istraživačku grupu za spoljnu politiku sa sedištem u Vašingtonu, pod nazivom Fondacija za američku bezbednost i slobodu.

Predstavnici vlada Irana i Rusije, kao i firme Crios, nisu odgovorili na zahteve za komentar. Advokat koji zastupa Shamkhanija, koji je dosledno osporavao izveštavanje Bloomberga o njegovim poslovnim aktivnostima, u svom odgovoru putem mejla odbio je da komentariše navode iz ove priče.

Portparol Stejt departmenta rekao je da su SAD od početka ruske invazije na Ukrajinu upozoravale na produbljivanje partnerstva između Rusije i Irana.

"Ovo partnerstvo je pretnja po bezbednost Evrope i ilustruje kako iranski destabilizujući uticaj seže izvan Bliskog istoka i širi se svetom", rekao je portparol.

Kaspijske plovidbe

Od sredine 2023. godine, nekoliko brodova kompanije Crios, koji su prethodno plovili Mediteranom i Crnim morem, iznenada su se preselili u Kaspijsko more i od tada prevoze teret između Irana i Rusije, prema podacima za praćenje brodova koje je prikupio Bloomberg. Među tim brodovima su "Sea Castle" (poznat i kao "Tooka") i "Sea Anchor" (poznat i kao "Roja"), ali oni nisu jedini, kažu sagovornici.

Oba broda su ove godine obavila najmanje pet plovidbi od iranskih luka do ruskog Astrahana, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. Prema standardima međunarodne plovidbe, "Sea Anchor" i "Sea Castle" su manji brodovi, međutim oni su dovoljno veliki za prevoz oružja na kratkim rutama preko Kaspijskog mora. Imaju kapacitet za prevoz od 3.000 do 4.000 tona, što je otprilike 1/100 onoga što bi mogli da prevezu ogromni kontejnerski brodovi koji prevoze robu preko svetskih okeana.

Brod "Sea Anchor" (108 metara, 354 stope) izgrađen je 1984. godine u Rumuniji, godinu nakon što je "Sea Castle" (za metar kraći) izgrađen u bivšem Sovjetskom Savezu. Baza podataka koju održava S&P Global ne navodi zemlju u kojoj su registrovana bilo koji od ova dva broda. Zapisi koje je prikupila pomorska obaveštajna firma Pole Star Global pokazuju da su oba broda koristila zastave Palaua, pacifičkog ostrva koje je kao brodski registar, na međunarodnoj crnoj listi.

Trgovina oružjem za naftu je najnoviji detalj u istraživanju koje je Bloomberg News sproveo tokom godine o poslovnim aktivnostima Shamkhanija, a koje je uključivalo intervjue sa više od četrdeset ljudi koji su upućeni u njegove operacije, kao i pregled poverljivih dokumenata i korporativnih zapisa.

Preporučeni prolaz

Nije jasno koliko oružja je isporučeno brodovima pod kontrolom mreže Shamkhanija niti njihova tačna upotreba. Oružje nije bilo prijavljeno u teretnim manifestima kako bi se izbegli tragovi na papiru, rekli su sagovornici. Shamkhanijevo finansijsko carstvo kontroliše flotu desetina brodova, uključujući naftne tankere i teretne brodove, prema rečima izvora koji imaju direktno saznanje o ovom pitanju.

Firma Crios, koja je ključna za isporuke preko Kaspijskog mora, osnovana je u Dubaiju u oktobru 2020. godine, piše u federalnom registru entiteta koji posluju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Na njihovom sajtu se navodi da su međunarodna firma za upravljanje brodovima, ali nema nikakvih detalja o vlasništvu ili rukovodstvu kompanije.

Depositphotos

 

Prema rečima sagovornika, Crios je među brojnim brodarskim firmama kojima upravlja Shamkhani, uključujući Oceanlink Maritime DMCC i Koban Shipping LLC. Neke od ovih firmi blisko sarađuju sa zaposlenima u njegovom hedž-fondu i u firmi za trgovinu naftom. Većina osoblja Shamkhanija zove "H" ili "Hektor", kažu sagovornici.

Crios ima "bliske veze" sa Oceanlinkom i Kobanom, koje rade za iransko ministarstvo odbrane i logistike oružanih snaga, kaže David Tannenbaum, bivši zvaničnik u Kancelariji za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija, koji je stručnjak za praćenje isporuka preko Kaspijskog mora i analize vlasništva brodova u takozvanoj mračnoj floti.

U aprilu su SAD sankcionisale Oceanlink i označile 13 brodova kojima firma upravlja kao blokiranu imovinu, bez navođenja veze sa Shamkhanijem. Predstavnici Oceanlink i Koban nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Većina nedavnih akcija protiv Shamkhanijeve mreže bile su usmerene na isporuke nafte. Otežani su napori da se suzbiju transakcije preko Kaspijskog mora.

"Sprovođenje sankcija protiv ovih barter mreža je mnogo teže, naročito kada se uzme u obzir istorijska dominacija Rusije u tom regionu", rekao je Behnam Ben Taleblu, stručnjak za iransku bezbednost iz Fondacije za odbranu demokratija. "Kratkoročni cilj je da ove mreže izađu na svetlost dana."

- Tekst napisan u saradnji sa Julian Lee i Alfredom Cangom.