Davos je počeo a rukovodioci i ekonomisti se spremaju za recesiju

Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma počeo je u Davosu uz upozorenja rukovodilaca korporacija i ekonomista da će ove godine verovatno doći do globalne recesije.

Od 4.410 rukovodilaca koje je anketirala PricewaterhouseCoopers LLP (PWC) u oktobru i novembru prošle godine, 73 odsto predvidelo je pad svetskog rasta u narednih 12 meseci. Očitavanje je bilo najgore od kada je konsultantska firma počela sa anketama 2011. Dva od pet su čak izrazili zabrinutost da njihove kompanije možda neće trajati deceniju.

Odvojeno istraživanje glavnih ekonomista, koje je objavio forum, pokazalo je da dve trećine očekuje recesiju širom sveta 2023. godine jer preduzeća smanjuju troškove; 18 odsto smatra da je takav pad "izuzetno verovatan".

Zabrinutost će verovatno biti rasprostranjena ove nedelje jer se više od 2.700 rukovodilaca, bankara i ekonomista uputilo u švajcarski skijaški centar Davos prvi put u januaru od 2020. Iako najnoviji podaci bude nadu da će privrede još uvek moći da uspore rast i izbegnu recesiju, prošlogodišnji porast inflacije i naknadno povećanje kamatnih stopa centralnih banaka su mnoge pripremile za smanjenje ekonomske aktivnosti.

Globalni predsednik PWC-a Bob Moritz je uprkos tome rekao da je nivo zabrinutosti u anketi njegove kompanije verovatno precenjen.

Očekivanja usporavanja su utkana u predviđanja jer su ljudi već odavno videli da će doći do usporavanja, rekao je on. U poređenju sa finansijskom krizom iz 2008. godine, šefovi su sada više uplašeni za ekonomiju, ali su sigurniji da će njihove kompanije "izdržati ovaj pad".

Uprkos tome, poverenje poslovnih lidera u izglede za rast sopstvene kompanije najviše je opalo od krize 2008.

 

 

Adaptacija ili smrt

Tri velika ovogodišnja rizika su inflacija, makroekonomska volatilnost i geopolitički sukob, pokazalo je istraživanje.

Moritz iz PWC-a je rekao da je glavno iznenađenje dugoročna perspektiva, pošto je 40 odsto izvršnih direktora ubeđeno da "njihove organizacije neće biti ekonomski održive za 10 godina ako se ne transformišu".

On je rekao: "Kratkoročni rok se odnosi na to kako upravljati pritiscima troškova, a dugoročni se odnosi na lance snabdevanja, klimu, tehnološke poremećaje". Šefovi moraju da preduzmu akciju sada da bi "preživeli dve godine da bi napredovali u narednih 10", a da pritom budu sigurni da imaju kapital za raspoređivanje za budućnost.

Blooomberg

 

Prošle godine, izvršni direktori bili su zabrinuti zbog sajber, zdravstvenih i klimatskih pretnji. Moritz je rekao da je klimatska kriza i dalje hitno pitanje. "Ne brine me to što je pala sa liste. Stvari su relativne - 60 do 70 odsto izvršnih direktora već preduzima akciju", rekao je on.

Geopolitičke pretnje ne odnose se isključivo na Rusiju i Kinu. "Ako može da se desi Rusija-Ukrajina, šta drugo?", upitao je Moritz. "Šta je sa Bliskim istokom i ulogom Irana? Čak je i zakon o smanjenju inflacije u SAD potencijalni rizik." Stotine milijardi dolara subvencija u okviru zakona o smanjenju inflacije za projekte čiste energije izazivaju geopolitičke tenzije u Evropi.

Moć radnika

Što se tiče zapošljavanja, 60 odsto šefova ne planira da smanji broj zaposlenih, a 80 odsto neće smanjiti kompenzaciju jer se drže zaposlenih radije nego da prolaze kroz skupe procese zapošljavanja. Očekuje se da će odliv osoblja ponovo biti visok i ove godine.

"Moć ostaje radnicima koji imaju odgovarajuće veštine", rekao je Moritz.

Poslovni lideri u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji su još manje optimistični u pogledu domaćeg rasta nego što su optimistični po pitanju globalne ekspanzije.

Međutim, Velika Britanija se poboljšala kao izabrana poslovna lokacija, a izvršni direktori su je rangirali kao treću najvažniju državu po rastu prihoda, iza SAD i Kine i ravnopravno sa Nemačkom. Nikada ranije nije bila viša od četvrtog.