Ovih dana snimljena fotografija na desetine kamiona-cisterni, koji prevoze iračku naftu kroz još razorenu Siriju na putu ka luci Banijas na Sredozemnom moru kako bi potom tankerima stigla do evropskih kupaca uprkos blokadi Ormuskog moreuza, bez sumnje, mogla bi da završi u udžbenicima ekonomske i političke istorije.
Četrnaestogodišnjim građanskim ratom uništena zemlja, čija je infrastruktura u raspadu, a većinu stanovništva muči nestašica struje i vode, naprasno je postala svojevrsna slamka spasa dominantno za Evropu, kojoj se kao i ostatku planete bliži energetska kriza koja preti da izazove potres globalnog ekonomskog sistema i krizu veću od svetske ekonomske krize ili one izazvana pandemijom virusa korona i početkom ruske invazije na Ukrajinu.
Sa više mediteranskih luka i granicama sa Turskom, Irakom, Jordanom i Libanom, Sirija je postala alternativa blokiranom Ormuskom moreuzu kao strateškom plovnom putu za transport ne samo nafte, već i tečnog prirodnog gasa, komponenti za proizvodnju veštačkih đubriva i ostale robe iz zemalja Zaliva.
I dok to da su Irak i zemlje Zaliva već počele da transportuju naftu i drugu robu kopnom preko Sirije možda najbolje oslikava koliko je blokada jedne od deset ključnih svetskih tesnaca i kanala za trgovačke pomorske rute naterala zemlje na prilagođavanja, to je samo jedan segment u aktuelnoj višestrukoj transformaciji svetske ekonomije i trgovine.
Geopolitički šokovi, trgovinsko-strateško nadmetanje SAD i Kine, carine kojima je Donald Trump udario na bezmalo ceo svet, ograničavanje investicija i učešća u lancima snabdevanja samo na prijateljske zemlje, kao i tendencija dve supersile da podele svet na dva odvojena i suprotstavljena trgovinsko-ekonomska sistema zasad nije urušila globalni ekonomski poredak, ali ga tera na brzu reorganizaciju ekonomskih i trgovinskih odnosa.
Reforma STO i koalicije voljnih
Geopolitičke tenzije i novi trgovinski instrumenti doveli su u pitanje pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), dovodeći je pred izbor - reforma ili gubitak relevantnosti. Zapravo se mesecima raspravlja o tome kakva je budućnost multilateralnog trgovinskog sistema, ali svaki pokušaj reforme STO-a, pa i onaj martovski na ministarskoj konferenciji u Kamerunu, propao je dok su zemlje krenule da okupljaju u koalicije onih koji su spremni da samostalno deluju kako bi spasli trgovinu zasnovanu na pravilima.
Na Generalnom savetu STO, koji je ovog meseca započeo u Ženevi, mogla bi i da se ozvaniči reforma ove organizacije tako što će deo te reforme zapravo biti odobravanje stvaranja takozvanih plurilateralnih trgovinskih sporazuma u STO, to jest da ako se svih 166 članica ne može saglasiti oko budućnosti svetske trgovine, manje grupe bi sklapale sopstvene "plurilateralne" sporazume van okvira STO, efikasno zaobilazeći njen pravilnik zasnovan na konsenzusu.
Bloomberg Svetske trgovinske i finansijske elite sve teže dolaze do saglasja
Takve koalicije voljnih se već stvaraju, pa tako dva najveća svetska trgovinska bloka – Evropska unija i Indo-pacifička alijanse CPTPP u kojoj su, između ostalih, Kanada, Australija, Japan, Vijetnam, Meksiko i Velika Britanija – uveliko rade na tome da naprave digitalni trgovinski savez potpuno van STO.
Naprosto, američko-kinesko nadmetanje tera mnoge zemlje da pokušaju da zaobiđu ćorsokak, dok pravila STO, koja je nastala pre skoro 80 godina, nemaju brzinu i fleksibilnost da bi reagovali na pandemije, geopolitičke krize i korišćenje ekonomske međuzavisnosti kao oružja. Sistemski šokovi više nisu izuzetak, već su postalo svakodnevica.
"Plurilateralizam je način da se ponovo oživi STO", rekao je potpredsednik Evropske komisije i komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič kada zvaničnici 166 zemalja nisu mogli da se usaglase oko sporazuma koji se tiče trajnog ukidanja carina na digitalne usluge i ekonomiju, poput softvera i striming usluga.
S obzirom na to da članice EU i CPTPP čine oko 37 odsto globalne trgovine, saradnja ova dva bloka može pomoći u podsticanju donošenja pravila unutar i van STO, naročito u oblastima kao što su digitalna trgovina i postulati razvoja i upravljanja veštačkom inteligencijom. U CPTPP-u su trenutno Australija, Brunej, Kanada, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, Velika Britanija i Vijetnam.
Kako ocenjuje profesor međunarodne ekonomije na Azijskom univerzitetu u Tokiju Arata Kuno, srednje sile ne bi trebalo samo da apsorbuju posledice prisile velikih sila, već moraju da se angažuju u proaktivnoj ekonomskoj diplomatiji kako bi smanjile troškove koje ponašanje velikih sila nameće trgovinskom poretku i kako bi promovisale reformu STO.
"Japan i Australija su ilustrativni primeri ove uloge srednjih sila, sa iskustvom u kreiranju pravila izvan STO - od doprinosa formiranju APEK-a 1989. godine do očuvanja Sporazuma o lancu snabdevanja Indo-pacifičkog ekonomskog okvira 2017. godine i angažovanja u Sporazumu o lancu snabdevanja Indo-pacifičkog ekonomskog okvira 2024. godine, nakon što je pandemija otkrila ranjivosti lanca snabdevanja", istakao je profesor Arata u autorskom tekstu za portal East Asia Forum, dodajući da saradnja EU i CPTPP ipak ne može spasti trgovinski poredak. "Ali zemlje koje cene otvorenost i multilateralizam i dalje mogu da predvode formiranje trgovinskih pravila sledeće generacije. Da bi odbranile STO, njene pristalice više ne mogu da se oslanjaju samo na STO."
Vašingtonu sada smeta globalizacija
Iako je nesaglasje članica STO-a dovelo do toga da je istakao 28-godišnji moratorijum na pravo država da uvode carine na digitalnu ekonomiju posledica prevashodno akcija Indije i Brazila, najveće nezadovoljstvo principima STO-a je u Vašingtonu. Trumpova administracija smatra da joj globalizacija i slobodna trgovina više ne ide u korist te američke privreda samo gubi. Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer je zato u pregovorima u Kamerunu isticao Trumpove carine kao neophodnu korekciju pokvarenog sistema.
"Globalni trgovinski poredak koji oličava STO... nadgledao je i doprineo ozbiljnim i trajnim neravnotežama... koje dovode do deindustrijalizacije, zavisnosti i očaja", rekao je Greer, koji je pod pritiskom Silicijumske doline i Wallstreeta bio fokusiran samo na jedan neposredni prioritet – da se uspostavi trajne zabrane carina na digitalnu ekonomiju.
Prema oceni Greera, neuspeh da dođe do ovog dogovora razotkriva nesposobnost organizacije da ispuni očekivanja te da će budućnost trgovinskih pregovora verovatno biti plurilateralna.
Bloomberg Američki trgovinski predstavnik Jamieson Greer
"Ako je put ka saglasju blokiran, zemlje će i dalje pregovarati sa svojim trgovinskim partnerima, ali to neće biti u STO", rekao je predstavnik SAD, koja je proteklih godina, uz Indiju i Brazil, najčešće blokirala postizane konsenzusa.
Kada je 1944. godine osmišljen trenutni multilateralni sistem svetske trgovine, SAD su bile dominantna zemlja, kojoj su principi slobodne trgovine i globalizacije i te kako odgovarali. Međutim, osamdeset godina kasnije, ekonomije u razvoju čine 60 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda BDP-a, dok drže samo 40 odsto u svetskim finansijskim institucijama kao što je Međunarodni monetarni fond.
Ali dosadašnji ekonomski poredak se ljulja ne zbog nezadovoljstva zemalja u razvoju, već američkog besa jer shvataju da im je neophodan novi operativni sistem kako bi zadržali ekonomske uspehe i dominaciju, a samim tim i uticaj na ceo svet. Trumpova strategija za izmenu američke trgovinske i ekonomsku politiku zapravo je objavljena još u novembru 2024. godine, i to u dokumentu "Vodič za restrukturiranje globalnog trgovinskog sistema", koji je sastavio Stephen Miran.
Ovaj doktor ekonomskih nauka sa Harvarda, koji je najpre Trumpu predsedavao Savetu ekonomskih savetnika, da bi potom bio imenovan u Bord guvernera Federalnih rezervi, u tom dokumentu se jasno zalaže za devalvaciju dolara kao primarnog sredstva za ispravljanje trgovinskih neravnoteža, to jest smanjenje američkog trgovinskog deficita u odnosu sa ostatkom sveta, dok carine vidi u osnovi kao porez na domaću potrošnju sa sličnim ciljem ispravljanja trgovinskog disbalansa.
U ovom dokumentu, Miran objašnjava da to što se gotovo sva trgovina direktno ili indirektno vodi u dolarima zapravo dovodi do toga da većina zemalja, kako njihove ekonomije rastu, postaju neto uvoznici dolara, što pak dovodi do američkih trgovinskih deficita ili rasta vrednosti dolara u odnosu na njihove lokalne valute, čineći američki izvoz manje konkurentnim.
Za Mirana, ovo predstavlja egzistencijalnu pretnju Americi, jer aprecijacija dolara može dovesti do ubrzane "finansijalizacije američke ekonomije", to jest da se profit ostvaruje kroz finansijska tržišta i kanale, a ne kroz proizvodnju. Zbog tog slabljenja američke proizvodne privrede ekonomija zapravo se potkopava i status dolara kao svetske rezervne valute, što bi moglo da dovede do kolapsa dolarskog sistema, ali i svetske dominacije SAD.
Bloomberg Arhitekta Trumpove trgovinske politike Stephen Miran
Prema oceni Mirana, SAD zapravo subvencionišu globalni rast na račun sopstvene industrijske baze, pri čemu se suočavaju sa kineskom merkantilističkom trgovinskom politikom za koju kaže da je egzistencijalna pretnja Americi.
"Kina je odlučila da udvostruči svoj merkantilistički, izvozno orijentisan model kako bi obezbedila marginalni prihod, na veliko zaprepašćenje ostatka sveta", ističe Miran u čijem se dokumentu skicira ne samo trgovinski rat sa Kinom, već i instrumenti kako da Vašington "preoblikuje globalni trgovački i finansijski sistem na korist SAD".
Mostovi između dva carstva
Rivalstvo između SAD i Kine oko AI-ja iz meseca u mesec ulazi u sve oštriju i opasniju fazu, jer je procena da će pobednik u ovoj trci odrediti i pobednika u četvrtoj industrijskoj revoluciji. Stoga se rivalstvo vidi na više polja - od sukoba oko proizvodnje naprednih čipova i kontrole izvoza, preko različitih strateških fokusa u razvoju osnovnih AI modela i praktičnoj primeni u automatizaciji proizvodnje i industrijskoj robotici, do odvajanja tehnoloških ekosistema i lanaca snabdevanja, kao i sve veće trke u razvoju napredne vojne AI zarad stvaranja autonomnog i automatizovanog naoružanja, humanoidnih robota-ratnika i drugih borbenih sistema.
U tom rivalstvu, Amerikanci otvoreno traže od svojih partnera da izaberu strane, a od mnogih zemalja da budu pasivni posmatrači. Međutim, mnoge od tih zemalja, poput Indije i zemalja jugoistočne Azije ne žele da budu pasivni posmatrači jer su ključni proizvodni čvorovi. Ne žele ni na Bliskom istoku da budu pasivni posmatrači, jer su od kritičnog značaja za kapital i energiju neophodnih za razvoj AI-ja.
Bloomberg Vijetnam drastično uvećao svoje proizvodne kapacitete usled rivalstva SAD i Kine
Istovremeno, to što je američko-kinesko rivalstvo dovelo velike rekonfiguracije globalnih trgovinskih puteva, lanaca snabdevanja i prekograničnih tokova za pojedine privrede je bila prilika da podstaknu sopstvene trgovinske aktivnosti. Zemlje kao što su Vijetnam, Poljska, Maroko, Meksiko i Indonezija profitirale su od tog rivalstva dve supersile, obično prodajom robe i privlačenjem investicija s obe strane linije podele.
Iako ovih pet svojevrsnih zemalja-konektora čine samo četiri odsto globalnog BDP-a i pritom imaju veoma različite politike i prošlosti, one su u protekloj deceniji privukle više od 10 odsto svih takozvanih grinfild investicija, to jest oko 550 milijardi američkih dolara, jer su se pozicionirale kao nove veze između SAD i Kine ili Kine, Evrope i drugih azijskih ekonomija.
"Ove zemlje su kombinovale odgovarajuće kalibrisane spoljne politike i dovoljno razvijene ekonomske kapacitete da bi se nosile sa geopolitičkim rivalstvom i koristile geoekonomsku fragmentaciju – što je dovelo do rekonfiguracije globalnih lanaca snabdevanja", primetio je Atlantski savet pre dve godine, dodajući da je pomenutih pet zemalja bilo u mogućnosti da iskoriste američku i kinesku politiku frendšoringa i niršoringaa kako bi privukli više investicija s obe strane.
Cunami nove sistemske realnosti
Ipak, biti most i biti koristan za dva suprotstavljena carstva zahteva politički i institucionalni kredibilitet, regulatornu predvidljivost, diplomatsku veštinu i kapacitet za apsorpciju kapitala u velikim razmerama. Ujedno i ogroman geopolitički rizik. Iako se našao na udaru Trumpovih carina, u Aziji ulogu mosta najbolje ilustruje Vijetnam, koji u velikoj meri profitira od američko-kineskog rivalstva.
"Kako korporacije diverzifikuju proizvodnju dalje od Kine, Vijetnam je apsorbovao deo proizvodne aktivnosti vezane za krajnju potražnju robe u SAD, dok je nastavljao da nabavlja međuprodajne inpute iz Kine", ističe se u analizi američke banke JPMorgan Chase, koja snažan vijetnamski izvoz elektronike, poboljšanje industrijskih kapaciteta i rast stranih direktnih investicija vidi kao jačanje pozicije Vijetnama kao ključnog čvorišta.
Bloomberg Zbog blokade Ormuskog moreuza svet se bliži ekonomskoj krizi
McKinsey & Company smatra da je cela Asocijacija zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) ključni povezivač globalnih trgovinskih tokova danas, premda analitičari Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju da kada zemlje-konektori funkcionišu kao mostovi između dva rivalska bloka, onda su lanci snabdevanja duži, što bi "potencijalno moglo doneti nove krhkosti, uz povećanje neefikasnosti".
I dok mnogi traže izlaz iz lavirinta u kojem je svetska trgovina, geostratezi upozoravaju da će trenutni energetski šok zbog blokade Ormuskog moreuza samo produbiti linije razdora te da svetu preti velika svetska ekonomska kriza
Prema oceni austrijske ekspertkinje za geostrategiju Veline Čakarove, globalni sistemski slom više nije predviđanje, već gorka realnost iako se posledice još uvek ne osećaju svuda.
"Svako ko čeka brz povratak u normalu gubi dragoceno vreme. Slika cunamija, gde talasi nisu odmah vidljivi, stoga ostaje veoma prikladna", ističe Čakarova, dodajući da kriza u Ormuzu označava prelazak u novu sistemsku realnost: više strukturne cene energije, poremećeni lanci snabdevanja i nestašica hrane, industrijske robe i poluprovodnika, koja traje mesecima ili čak godinama. "Čak i ako se moreuz ponovo otvori, brz oporavak je malo verovatan. Posledice će se osećati u godinama koje dolaze."
.webp){kind=icon}
