Da li je kerozin nova tačka pucanja? Rat uzima danak avio-industriji

Globalno tržište avio-saobraćaja je za svega mesec i po dana potpuno promenilo svoju dinamiku: od perioda posle pandemije, kada je industrija vapila za tražnjom i ponovnim ulivanjem poverenja putnicima, sada se nalazi u fazi "koliko košta da avion, uopšte, poleti i ima li goriva da se odgovori na tražnju". Od početka sukoba na Bliskom istoku, 28. februara, troškovi kerozina su se više nego udvostručili (sa oko 830 dolara po toni 27. februara na oko 1.830 dolara po toni 2. aprila), a sektor se direktno suočio s dvema pretnjama: cenovnim šokom i poremećajima u snabdevanju avio-gorivom. Cena kerozina na berzi je, u međuvremenu, pala - na oko 1.560 dolara po toni.

Prvi signal je, očekivano, stigao sa berze: u prve dve nedelje rata vrednost avio-kompanija globalno je pala, a Bloombergov indeks koji prati avio-industriju zabeležio je dvocifreni pad. Poslednji uporedivi slučajevi pre ovog rata bili su početak pandemije izazvane koronom (2020), početak rata u Ukrajini (2022) i period između 2016. i 2018, kada je u kraćim epizodama dolazilo do dvocifrenih padova usled skokova cena nafte. 

 

 

Avio-industrija praktično godinama ne može da se adekvatno oporavi od ekonomskih i geopolitičkih kriza, a ono što aktuelni sukob čini posebno osetljivim jeste njegova direktna veza sa svetskim energetskim čvorištem. Bliski istok nije samo ključni proizvođač nafte, već i centralna tačka za preradu i distribuciju, dok Ormuski moreuz predstavlja jednu od najvažnijih arterija globalnog snabdevanja energentima.

Svaki poremećaj u regionu brzo se preliva na cene sirove nafte, ali i na rafinisane derivate poput kerozina, čije snabdevanje zavisi od logistike, rafinerijskih kapaciteta i stabilnosti transportnih ruta. U ranoj fazi sukoba otkazano je više od 46.000 letova u region Bliskog istoka i odatle, što je poremetilo globalni turizam i planove putnika, pa samim tim i operacije avio-kompanija. 

I taman kada smo pomislili da se sprema mračniji scenario, nakon što tokom vikenda nije postignut dogovor između SAD i Irana, Trumpova izjava od srede da se "nazire kraj rata s Iranom" - podstakla je oporavak tržišta. Supertanker na putu za Irak zaplovio je Ormuzom, što bi bio prvi tranzit tankera sirove nafte prema zapadu otkako je 13. aprila počela američka blokada južne obale Irana. Ipak, posledice ne mogu i neće nestati preko noći.

IEA upozorava na manjak kerozina do leta

Kako se kriza produbljivala, tako su efekti postajali sve vidljiviji, prevashodno na rutama između Azije i Evrope. Persijski zaliv, kao jedna od najvažnijih tranzitnih tačaka za globalni avio-saobraćaj, posebno je problematičan. Taj koridor, kroz koji uobičajeno prolazi oko trećina saobraćaja između Azije i Evrope, bio je delimično paralizovan prethodnih nedelja, te su tako cene karata na pojedinim rutama skočile do čak 560 odsto krajem marta, dok su prosečne cene za letove između Azije i Evrope i do 70 odsto više nego pre godinu dana, izvestio je Bloomberg. Na pojedinim linijama, kao što su Hongkong-London ili Bangkok-Frankfurt, cene su gotovo utrostručene.

Kerozin, pritom, ne prati uvek direktno kretanje cene sirove nafte, odnosno referentnog brenta. Logističkim lancima koji su poremećeni, oštećenoj rafinerijskoj i energetskoj infrastrukturi, te usporenom transportu biće potreban duži period oporavka, a svaki novi dan prolongiranog sukoba automatski produžava vreme oporavka.

 

 

"Sve i da sirova nafta pojeftini, kerozin će ostati skup - a to znači i više cene avio-karata. To je neizbežno", rekao je Willie Walsh, generalni direktor International Air Transport Associationa (IATA).

Čak i u projekcijama za jesen, cene karata ostaju znatno skuplje nego prošle godine, pri čemu scenario u kojem je poskupljenje "jedini problem" sada zasenjuje scenario u kojem je nestašica goriva realna i opipljiva.

Tim povodom se pre nekoliko dana oglasio i predsednik Srbije, rekavši da "mere koje je država donela da bi se cene i snabdevenost tržišta energenata održali - nisu dovoljne, da nafte nema i da će se prvo osetiti problemi sa kerozinom". U tom kontekstu se čak pominje i upotreba vojnih rezervi, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.

Zvanične procene dodatno potvrđuju da problem nije samo tržišni, već i operativni. International Energy Agency (IEA) upozorava da bi Evropa mogla da se suoči sa fizičkim nedostatkom kerozina u narednim mesecima, ako se poremećaji u snabdevanju iz regiona Bliskog istoka nastave. Industrijska udruženja, poput Airports Council International Europea, idu korak dalje i upozoravaju na "sistemski nedostatak" goriva već do leta, dok IATA procenjuje da će oporavak snabdevanja trajati mesecima, čak i u slučaju stabilizacije.

                      

Akcije EasyJeta pale zbog rata i skupljeg goriva  Akcije EasyJet Plc pale su do 8,7 odsto, nakon što je kompanija upozorila na gubitak u rasponu od 540 do 560 miliona funti u prvoj polovini godine, uz dodatnih 25 miliona funti troškova goriva u martu zbog rata na Bliskom istoku. Rezervacije za leto su blago slabije nego prošle godine, rekao je izvršni direktor Kenton Jarvis, kao razlog navodeći pad tražnje usled rata između SAD, Izraela i Irana. Ipak, snabdevanje gorivom zasad nije ugroženo, a kompanija je za leto unapred osigurala cenu za oko 70 odsto svojih potreba, pa je uticaj na planirane letove minimalan, preneo je Bloomberg u četvrtak. Jarvis je dodao da "nema razloga za zabrinutost" kada je reč o dostupnosti goriva barem do sredine maja. Svi aerodromi sa kojih kompanija leti trenutno funkcionišu normalno, dodao je.

  

Claudio Galimberti, glavni ekonomista kompanije Rystad Energy, izjavio je za CNBC da situacija sa kojom se suočavaju avio-kompanije "u velikoj meri zavisi od toga koliko će barela prolaziti kroz moreuz". "U naredne tri do četiri nedelje situacija može postati sistemska, što znači da bi već od maja i juna mogli da uslede značajni rezovi letova širom Evrope", rekao je on u utorak.

Rico Luman, viši ekonomista u ING-u, istakao je da je "sve više upozorenja na nestašice koje bi mogle uslediti u narednim nedeljama ukoliko se snabdevanje ne obnovi", dodajući da "brodovi staju, što znači da su isporuke sa Bliskog istoka presušile i da su potrebne alternative".

Evropi je ostalo "možda još šest nedelja zaliha goriva za avione", rekao je danas direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol i upozorio na moguća otkazivanja letova ukoliko su zalihe nafte i dalje blokirane zbog rata u Iranu. 

ACI Europe, organizacija koja predstavlja aerodrome širom EU, prošle nedelje je upozorila da bi nestašica mogla da se oseti već u prvoj nedelji maja, uz remećenje na vrhuncu turističke sezone i "ozbiljne ekonomske posledice". Inače, više članica EU oslanja se na ekonomski doprinos letnje turističke sezone - vazdušni saobraćaj godišnje generiše 851 milijardu evra (gotovo bilion dolara) BDP-a evropskih ekonomija i podržava oko 14 miliona radnih mesta, navodi ova organizacija.

Od izazova do kompromisa

Za avio-kompanije je u ovom momentu jedna od najvažnijih dilema koliko povećanja troškova mogu da prebace na putnike, a da ne ugroze tražnju - naročito pred leto, koje je udarni deo godine. Zasad, tražnja pokazuje otpornost - putnici i dalje rezervišu letove, delom i iz straha od daljih poskupljenja. Međutim, dugoročno gledano, očekuje se promena paradigme, uz manje međunarodnih putovanja i veći fokus na bliže, jeftinije destinacije.

Industrija se, u isti mah, prilagođava i operativno. Prevoznici smanjuju kapacitete, ukidaju pojedine linije i povećavaju dodatne naknade, uključujući prtljag i gorivo (engl. fuel surcharge). Naknada za gorivo se plaća u situacijama kada kompanija treba da pokrije rast troškova kerozina.

Uporedo s operativnim izazovima, raste i regulatorni pritisak. Evropske avio-kompanije traže od EU hitne mere - od ukidanja pojedinih taksi do fleksibilnijih pravila za snabdevanje gorivom. Industrijska udruženja upozoravaju da bi produženi poremećaji u Ormuzu mogli izazvati ozbiljne zastoje u snabdevanju tokom letnje sezone.

"Relativno niska profitna marža Air France-KLM i ograničena vrednost kapitala u njegovoj strukturi čine ga izloženijim od većine evropskih konkurenata dodatnom padu zarade ukoliko sukob na Bliskom istoku zadrži visoke cene goriva. Domaće operacije u Francuskoj, kao i poslovanje KLM-a, prolaze kroz restrukturiranje sa ciljem povećanja produktivnosti, što bi uz prilagođavanje strukture putnika ka profitabilnijim segmentima i uvođenje novih aviona moglo da unapredi profitabilnost u srednjem roku. Istovremeno, kvazivlasnički kapital obezbeđen tokom pandemije, koji ne podrazumeva razvodnjavanje vlasništva, komplikuje bilans stanja i predstavlja opterećenje za novčane tokove, dodatno pojačano planovima da se udeo u SAS poveća sa 19,9 odsto na 60,5 odsto, kao i interesovanjem za akvizicije, uključujući TAP Air Portugal", ocenjuje Conroy Gaynor, analitičar u Bloomberg Intelligencu.

Qantas, Lufthansa i Virgin Atlantic takođe već osećaju posledice kroz rast operativnih troškova, uvođenje dodatnih taksi za gorivo i smanjenje kapaciteta. Pojedine kompanije odlažu i investicije, kako bi sačuvale likvidnost. Ipak, problem sa kerozinom prevazilazi kompanijske okvire.

Mala ostrvska država Tuvalu u južnom Pacifiku u ponedeljak je proglasila vanredno stanje zbog pogoršanja krize sa avio-gorivom - povezane sa ratom u Iranu, zbog dodatnog opterećenja snabdevanja strujom i ugrožavanjem funkcionisanja osnovnih usluga. Predsednik Tuvalua Tofiga Vaevalu Falani saopštio je da se vanredno stanje odnosi na atol Funafuti, gde se nalazi prestonica i živi oko tri četvrtine od približno 10.000 stanovnika.

"Ova odluka doneta je kao vremenski ograničena i neophodna mera kako bi vlada mogla brzo i koordinisano da reaguje, zaštiti javni interes, obezbedi ravnopravan pristup ključnim uslugama i očuva stabilnost u uslovima povećanog rizika", naveo je Falani u saopštenju.

Tuvalu se, inače, oslanja na uvoz dizela za napajanje generatora, koji su i pre krize jedva zadovoljavali potrebe. Aktuelna situacija dodatno naglašava koliko se posledice rata u Iranu šire daleko van Bliskog istoka, pogađajući čak i neke od najmanjih i najizolovanijih zemalja sveta.