Niskotarifne avio-kompanije menjaju taktiku u Evropi

Usled rasta troškova u globalnoj industriji avio-prevoza, evropske niskobudžetne avio-kompanije se u poslednje vreme povlače sa aerodroma širom Evrope. U relativno kratkom periodu Wizz Air je ugasio bazu u Beču i najavio zatvaranje baze u Beogradu, dok je Ryanair zatvorio bazu u Berlinu i najavio povlačenje sa niškog Aerodroma "Konstantin Veliki". 

"Povlačenje pojedinih kompanija moglo bi donekle da smanji rast ponude, ali  su mogućnosti za rast cena i dalje ograničene, naročito ako finansijski pritisak na cenovno osetljive putnike potraje tokom predstojeće zime", kaže Conor Gaynor, analitičar Bloomberg Intelligence. 

Sukobi na Bliskom istoku su od početka godine doprineli rastu cena nafte, što povećava troškove avio-kompanija. Osim toga, dodatno finansijsko opterećenje za prevoznike izazvala su kašnjenja i otkazivanja letova tokom preteklog proleća, usled privremenog zatvaranja vazdušnog prostora iznad Dohe i Dubaija, koji predstavljaju ključna globalna čvorišta. Pojačan rizik je odvratio putnike od kupovine avio-karata, pa su se kompanije, osim povećanih troškova, suočile i sa padom potražnje. 

Usled pada potražnje, Ryanair je bio prinuđen da snizi cene karata u jeku letnje turističke sezone. U tom periodu, cene njihovih karata bile su šest odsto niže, dok su ukupni troškovi porasli 11 odsto, što je veći pad nego što su prethodno predvideli analitičari koje je anketirao Bloomberg. "Broj ponuđenih sedišta u Evropi mogao bi do decembra da bude i do pet odsto veći nego godinu dana ranije, zbog čega nismo uvereni da postoji prostor za značajniji oporavak cena karata kada se uzmu u obzir rast BDP-a i poverenje potrošača", ističe Gaynor.

Ovaj trend odražava se i na Srbiju, gde su se na rastuće izazove u globalnoj avio-industriji nadovezali problemi na domaćem tržištu. Ryanair je nedavno najavio da će se povući iz Niša krajem oktobra zbog problema sa snabdevanjem gorivom koje kompanija povezuje sa problemima u snabdevanju gorivom zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski niskotarfini prevoznik Wizz Air je najavio zatvaranje baze u Beogradu do kraja godine, a kao uzrok navodi promene u srpskoj regulativi o civilnom vazduhoplovstvu, koja bi mogla da poveća njihove troškove. 

Iako se baze širom Evrope zatvaraju, a kompanije se povlače, čini se da su putnici iz Srbije posebno pogođeni dešavanjima u globalnoj avio-industriji. Odlaskom Ryanaira, Srbija postaje jedna od retkih zemalja u Evropi iz koje ova kompanija ne leti, a odlaskom Wizz Air-a gubi jedinu bazu strane avio-kompanije u Srbiji. 

Talas zatvaranja i premeštanja baza sada dolazi u znatno težem trenutku za celu industriju. Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) u junu je gotovo prepolovilo procenu globalne dobiti avio-kompanija za 2026. godinu, sa ranije očekivane 41 milijarde na 23 milijarde dolara. To je ujedno približno polovina procenjenih dobiti iz 2025, koja se procenjuje na oko 45 milijardi dolara. 
 

Depositphotos

Ryanair već oseća posledice rasta cena goriva i slabije potražnje. U prvom kvartalu ove godine, irska kompanija je zabeležila pad dobiti od oko 34 odsto, zaradivši samo 538 miliona evra, iako je broj putnika porastao šest odsto, na 61,3 miliona. Dok su se prihodi Ryanaira očigledno smanjili za trećinu, čini se da Wizz Air za sada uspešno uspeva da ublaži pad prihoda kroz promenu taktike i optimizaciju troškova. 

Pre nekoliko meseci, Wizz Air je već zatvorio bazu u Beču, koja je postojala od 2018. godine. Poslednje avione kompanija je povukla u martu ove godine. Dok u Beogradu najavljeno zatvaranje baze objašnjavaju regulatornim promenama, zbog čega su zaposleni u srpskom ogranku Wizz Air-a protestovali, zatvaranje u Austriji objašnjavaju rastom troškova. Naime, aerodromske naknade, porezi i cena zemaljskog opsluživanja značajno porasli od ulaska na tržište i da je nastavak baznih operacija postao ekonomski neodrživ, saopštio je ranije Wizz Air povodom povlačenja iz Beča. 

Međutim, kompanija je paralelno sa zatvaranjem najavila otvaranje baza u drugim evropskim gradovima. Wizz Air je 2025. godine, uoči povlačenja iz Beča, prvo otvorio bazu u Bratislavi, svega pedesetak kilometara od Beča. Pored toga, kompanija je saopštila da planira da nastavi iz Beograda, uprkos najavljenom zatvaranju baze u tom gradu, a razmatraju i da otvore bazu u Prištini. 

Za niskobudžetne kompanije razlika od svega nekoliko evra po putniku može da bude dovoljna da promeni odluku o tome gde će avion biti stacioniran. "Pojednostavljen operativni model, mala zavisnost od transfernih putnika i veliki broj baza omogućili niskobudžetnim prevoznicima da brže reaguju na promene tržišta", ocenio je John Grant iz kompanije OAG za Bloomberg. 

Poslovni model zasniva se na visokoj iskorišćenosti flote i strogoj kontroli troška letenja po prodatom sedištu. Pošto nisu u prilici da prodaju skuplje avio-karte zbog pada potražnje, kompanije premeštaju avione. 

Depositphotos

Rast cena goriva i kašnjenja u isporukama novih aviona kao pokretači promena 

Rast cena goriva predstavlja najveći udarac po avio-industriju. IATA prediviđa da će prosečna cena avionskog goriva ove godine iznositi oko 152 dolara po barelu, gotovo 70 odsto više nego tokom 2025. Troškov globalne avio-industrije samo za gorivo mogli bi da dostingnu 351 milijardu dolara, čime bi samo na gorivo odlazilo oko 35 odsto operativnih troškova. 

Usled poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, Airbus i Boeing su se u prethodnom periodu suočili sa kašnjenjima u isporukama novih letelica i delova za avione, a naročito avionskih motora. Kompanja Airbus je zaključno sa julom isporučila 418 aviona od 870 planiranih za 2026. godinu, pokazuju podaci Bloomberg Intelligence.

"Za ostvaranje godišnjeg cilja, morali bi znatno da ubrzaju tempo isporuka u preostalih pet meseci", kaže analitičar Bloomberg Intelligence George Ferguson. Kako smatra "Airbus mora da uveri kupce da će avione isporučivati na vreme, dok je Boeing u poslednjem periodu pokazao vidljiv napredak". 

Ova kašnjenja su dodatni razlog za preraspodelu snaga avio-kompanija u Evropi, pojašnjava analitičar Bloomberg Intelligence Francois Duflot. "Ako danas od Airbusa ili Boeinga tražite 20 aviona, nećete ih dobiti sledeće godine", kaže Duflot, opisujući koliko je nabavka novih letelica trenutno otežana.

Kako dodaje, "kompanije ne mogu jednostavno da prebace avione na svako tržište koje im se učini privlačnijim jer su novi kapaciteti ograničeni godinama unapred". Zato su, kako dodaje, prinuđene da dobro razmisle gde će rasporediti ograničen broj letelica kojima raspolažu.