Može li Bliski istok da ugrozi pregovore o kupovini NIS-a

Sukob SAD i Izraela sa Iranom poremetili su lance snabdevanja i dosadašnje odnose snaga na tom tržištu. U tom smislu, značajno su se promenile okolnosti u kojima se rešava pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarska kompanija Mol je u posebno osteljivom položaju jer joj je od ranije prekinut dotok ruske nafte preko Ukrajine ali analitičari smatraju da još nije došlo vreme da se razmišlja o najgorem scenariiju, poput obustave pregovora.

Ti scenariji bi mogli uključavati povlačenje Mola zbog nedostatka novca usled skoka cene nafte i teškoća u snabdevanju naftom, ali  ili odustajanje Rusije od prodaje s obzirom na to da je američki predsednik Donald Trump nagovestio da razmatra ukidanje pojedinih sankcija na naftu. On nije precizirao koje bi sankcije mogle da budu ukinute, odnosno kojim zemaljama. Mediji su preneli da je Trump razgovarao u pondedeljak telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je podstaklo spekulacije da bi SAD mogle da ukinu određene snakcije Rusiji.

Ruska strana i Mol su se dogovorili oko NIS-a, dok Srbija i Mađarska rade na međudržavnom sporazumu u oblasti energetike čiji je važan aspekt i preuzimanje udela u NIS-u. U okviru toga, razgovara se o budućnost Petrohemije u Pančevu i mogućnosti da Srbija otkupi pet odsto vlasništva u NIS-u.  

 

 

Attila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u Molu, rekao je da veruje da sadašnja situacija na tržištu neće uticati na pregovore o vlasništvu o NIS-u.

"Prilično sam siguran da trenutna situacija na tržištu nema uticaja na tekuće pregovore, jer je reč o dugoročnoj strateškoj inicijativi usmerenoj na širenje Mola u regionu, a ne o jednostavnoj reakciji na volatilnost cena energenata", naveo je Holoda u pisanom odgovoru Bloomberg Adriji.

On je rekao da se tekućim promenama na tržištu bavi Molov trgovinski sektora, dok je ulazak u vlasništvo NIS-a dugotrajan i složen proces kupovine udela zbog čega, kako smatra, kratkoročne tržišne turbulencije verovatno neće uticati na taj proces.

"Bio bih prilično iznenađen kada bi bilo koja strana želela da se povuče iz ovih pregovora, jer je reč o obostranom interesu. Naravno, nikada ne treba reći nikad, ali u međuvremenu kontinuirano i stabilno snabdevanje gorivom u Srbiji u velikoj meri zavisi od uspeha ovih pregovora, dok mađarska naftna kompanija ima jasno izraženu nameru da proširi i ojača svoju tržišnu poziciju na Balkanu", istakao je on.

Holoda smatra da bi uključivanje srpske rafinerije značajno doprinelo stabilnosti kombinovanog sistema snabdevanja Mola.

"Uključivanje srpske rafinerije u sistem snabdevanja Mola moglo bi značajno da ojača stabilnost snabdevanja gorivom i da, barem u teoriji, pomogne veleprodajnom tržištu goriva u regionu centralne i istočne Evrope" ocenio je on.

Potencijal za za širenje, sve zavisi od srpskog embarga na naftu

Holoda je dodao da to naravno zavisi od embarga na izvoz goriva koji je u ponedeljak privremeno uvela Vlada Srbije.

On je ocenio da bi planirane promene u vlasništvu NIS-a bitno doprinele večoj sigurnosti snabdevanja sirovom naftom i gorivom u regionu, kroz povezivanje regionalnih rafinerija i uključivanje srpskog sektora prerade i prodaje nafte krajnim korisnicima (downstream sektor) u Molov lanac snabdevanja.

 

 

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Szijjarto je prilikom posete Beogradu krajem februara rekao da je Mol više nego udvostručio izvoz ka Srbiji kako prošle zime ne bi bilo problema sa snabdevenošću, a da NIS je spreman da pošalje dodatne količine evrodizela ka Mađarskoj kako bi pomogao snabdevenost i pružio podršku,.

 

 

Srbija je 2025. uvezla iz Mađarske naftnih ulja u koje spada dizel ali i lož-ulje i mazut, u vrednosti od oko 201 milion dolara, a izvezla u vrednosti od oko 26 miliona dolara. Takođe, Srbija je više uvozila gas iz ove zemlje nego što ga je izvozila. Srpski izvoz tečnog i prirodnog gasa u Mađarsku iznosio je prošle godine oko šest miliona dolara a uvoz iz te zemlje 191 milion dolara, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Mađarska se suočava sa izazovima zbog poremećaja u transportu ruske nafte kroz Ukrajinu i problema sa dopremanjem ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (Janaf) kroz Hrvatsku. Evropska unija je 2022. zabranila transport rukse nafte morskim putem, od čega je bila izuzeta Mašarska kao zemlja koja nema izlaz na more. Mađarska je iz istih razloga izuzeta od američkih sankcija. EU će od ove godine postepeno ukidati sav uvoz ovog energenta iz Rusije, pre svega gasa. Potpuna zabrana treba da stupi na snagu 1. januara 2028. kada ističu i dugoročni ugovori.

Bloomberg

 

Krajem januara, u sukobima u Ukrajini oštećen je naftovod "Družba" kojim se ruska nafta stiže u Mađarsku i Slovačku. Ove dve članice EU optužuju Ukrajinu da odugovlači s popravkama, dok Kijev kaže da mu je potrebno više vremena za završetak radova. Kijev optužuje Moskvu za neselektivne napada na energetsku infrastrukturu, dok Mađarska i Slovačka  nisu optužile Moskvu za izazvanu štetu. Ovde dve zemlje su blokirale krajem februara novi paket sankcija Rusiji zbog toga, dok su se odnosi Mađarske i Ukrajine od tada dodatno pogoršali.

Mol pokušava da preko Jadranskog naftovoda (Janaf)dopremi ruske energente u čemu nailazi na prepreke Ta grupa je pozvala Janaf da joj pruži garancije kako će propustiti pošiljke ruske sirove nafte koje joj stižu morem, pozivajućo se na evropske propise koji to dozvoljavaju ako država članica nema izlaz na more a isporuka je prekinta iz razloga na koje čalnica nije mogla d autiče.

Hrvatska je više puta istakla spremnost Janafa da rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj isporuči dovoljne količine neruske sirove nafte, po konkurentnim cenama.

Za Mol veći rizik transport preko naftovoda "Družba" nego sukob na Bliskom istoku

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović ocenjuje da je za Mol  mnogo veći rizik prekid snabdevanja naftovodom Družba nego dešavanja na Bliskom istoku. Prema njegovim rečima, Mol ako ne obezbedi rusku naftu, moraće da uvozi mnogo skuplju naftu u slučaju da cene nastave da skaču.

On je rekao da su cene ruske nafte ural (referentni tip ruske nafte, poput severnomorskog brenta kao globalnog referentnog tipa) takođe skakale proteklih dana ali da je ona i dalje jeftinija u odnosu na druge  tipove nafte. Pavlović je dodao da, pored toga, Mol i Rusija verovatno imaju i ugovorene količine i utvrđene dugoročne cene.

"U tom smislu postoji rizik da Mol odustane od kupovine udela u NIS-u jer mu priliv novčanih tokova može biti dramatično erodiran ali i Rusija može odustati od prodaje jer ima nagoveštaja da bi se u slučaju dužeg perioda poremećaja mogu uknuti sankcije njenom naftnom sektoru", rekao je on.

On je dodao da je rano govoriti o najgorim scenarijima, ocenivši da će se, pošto Ormuski moreuz bude odblokiran, cena nafte brzo vratiti na oko 70 dolara po barelu.

Bloomberg

 

Prema njegovim rečima, uloga emiratskog ADNOC-a (Abu Dhabi National Oil Company) još do kraja nije jasna jer će se ova kompanija uključiti u zajedničko preduzeće koja treba da se osnuje. "Ne verujem da će u zamišljenoj kompoziciji valsništva on biti ta strana koja se povačli, previše je to mala transkcija", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.

Kako je objavljeno krajem januara, ruski Gazprom Neft, koji je većinski vlasnik NIS-a, i Mol potpisali su okvirni obavezujući sporazum prema kome će Mol kupiti Gazpromov kombinovani udeo od preko 56 odsto. Mol je tada saopštio da bi transakcija mogla bi da bude završena do 31. marta. Ova transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a, koji je dao rok do 24. marta da se potpiše kupoprodajni ugovor. U međuvremenu, OFAC je produžio NIS-u licencu za rad koja ističe 20. marta.

U igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS- je i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company za koji se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru pomenutih 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol.