Inflacija u Srbiji pala na 2,4 odsto u januaru, veliku zaslugu ima ograničenje marži

Potrošačke cene u januaru 2026. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,4 odsto. U 2025, u odnosu na 2024. godinu, potrošačke cene su povećane za 3,8 odsto u proseku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Osiguranje i finansijske usluge (dva odsto), Rekreacija, sport i kultura i Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (za po 1,5 odsto), u grupama Hrana i bezalkoholna pića i Informisanje i komunikacije (za po 0,5 odsto), Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana, Zdravlje i Predmeti i usluge lične nege, socijalne zaštite i ostale usluge (za po 0,1 odsto). Cene su pale u grupama Transport (-1,1 odsto) i Odeća i obuća (-0,9 odsto).

Hrana je u januaru pojeftinila za 2,2 odsto u odnosu na januar prošle godine. Voće i orašasti podovi, koji su i ranije gurali inflaciju, u januaru su poskupeli za 9,2 odsto, dok je povrće koje je ranije imalo jak inflatorni efekat pojeftinilo za 1,2 odsto. Bezalkoholna pića poskupela su za 8,4 odsto, a rekorder je kafa sa poskupljenjem od oko 20,6 odsto. Restorani i hotelski smeštaj su poskupeli za 8,5 odsto.

Inflacija u Srbiji završila je 2025. godinu na decembarskih 2,7 odsto, zadržavši se u ciljanom okviru centralne banke četvrti mesec zaredom, to jest otkako je počela primena uredbe kojom se ograničavaju marže trgovinskih lanaca. Ovo je blagi pad u odnosu na 2,8 odsto, koliko je godišnji rast potrošačkih cena iznosio u novembru. Inflacija je tolika poslednji put bila pre oko četiri i po godine.

 

 

Podsetimo, inflacija je drastično pala u septembru, kada je počela da važi državna Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže na 20 odsto u veletrgovini i maloprodaji. 

Državni zvaničnici su uoči njenog uvođenja najavljivali da bi mere mogle da obore cene i do 15 ili 20 odsto. U praksi, efekti su bili neujednačeni. Cene pojedinih proizvoda jesu bile niže, ali kod značajnog dela asortimana potrošači nisu primetili veće razlike, zbog čega se često moglo čuti negodovanje da se uredba nije odrazila na džep potrošača. Uredba prestaje da važi 28. februara.

Prema analizi saradnika publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), upravo je značajno smanjenje nebazne inflacije od septembra, usled ograničenja marži u veleprodaji i maloprodaji, ključni razlog što je inflacija krajem godine spuštena u donji deo ciljanog raspona. Srbija je 2025. završila sa decembarskom inflacijom od 2,7 odsto, četvrti mesec zaredom unutar cilja centralne banke.

NBS je ranije iznela očekivanje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta, to jest tokom perioda važenja vladine uredbe o trgovinskim maržama. U Srbiji će se inflacija, prema najnovijim projekcijama Narodne banke Srbije (NBS), do septembra kretati oko centralne ciljane vrednosti koja iznosi tri plus minus 1,5 odsto, a do kraja godine će biti oko četiri odsto.

Iz ugla centralne banke, glavni faktori koji će oblikovati kretanje cena nakon isteka uredbe biće poljoprivredna sezona, kretanje troškova iz međunarodnog okruženja i rast raspoloživog dohotka. Posebno se ističu prinosi voća i povrća, koji tradicionalno imaju snažan uticaj na inflaciju hrane.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekivali su da će decembar doneti očitavanje od 2,9 odsto, koliko predviđaju i za januar 2026, dok za januar 2027. vide da bi inflacija mogla biti 3,8 odsto.