Rafinerija u Pančevu ponovo radi, Vučić: Ne smemo ostati bez nje

Posle gotovo dva meseca pauze, u nedelju je ponovo počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se "nada pozitivnim rezultatima" po pitanju budućnosti sudbine Naftne industrije Srbije (NIS), ali da to ne može da potvrdi sa stoprocentom sigurnošću.

"Postoje stvari oko kojih Srbija ne želi da ostavlja mogućnost da ne budu rešene u skladu sa interesima njenih građana", objasnio je Vučić za TV Informer, govoreći o naftnoj kompaniji, koja je od oktobra pod američkim sankcijama. "Pre svega pitanje rafinerije u budućnosti, jer mi moramo da obezbedimo sigurnost njenog rada, ne možemo da budemo poput nekih zemalja u okruženju bez rafinerije. To utiče na stopu rasta i na industrijsku proizvodnju i na sve drugo."

Takođe, dodao je, postoje još neke stvari o kojima ne želi pre završetka razgovora da obaveštava javnost, ali se nada da će partneri razumeti da je Srbija suverena i nezavisna zemlja, koja odluke donosi u skladu sa sopstvenim interesima, poštujući uvek privatni kapital.

"Nadam se dobrim vestima i nadam se da će američkoj agenciji biti prosleđeno pismo na osnovu kojeg će moći da donese odluku o produženju takozvane operativne liste do konačnog zaključenja ugovora", zaključio je predsednik države.

Prethodno je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović objavila da je "posle skoro dva meseca pauze", u nedelju "počela sa radom proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu". "Gotovo 2.000 zaposlenih užurbano radi na proizvodnji te će se evrodizel naći na pumpama od 27. januara", dodala je u objavi na Instagramu.

Inače, transport sirove nafte za Rafineriju u Pančevu počeo je u utorak preko Jadranskog naftovoda (Janaf), a NIS je 9. januara objavio da je ugovorio uvoz prvih količina sirove nafte preko tog naftovoda za potrebe pančevačke rafinerije.

Podsetimo, ministarka Đedović Handanović najavila je da bi pregovori između ruskih vlasnika u NIS-u i predstavnika mađarskog Mola trebalo da se završe do kraja ove sedmice, ne isključujući mogućnost da će se, sem Mola, naći još jedan kupac ruskih akcija. Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Szijjarto rekao je da "Mol želi da dobije većinski udeo" i napomenuo da nisu tačni medijski natpisi u kojima se tvrdi da bi mađarska naftna kompanija, u slučaju preuzimanja NIS-a, zatvorila pančevačku rafineriju.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, osim Mola, za potencijalno vlasništvo u NIS-u zainteresovan je i Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC) - državna energetska firma Ujedinjenih Arapskih Emirata. Da bi se bilo kakva kupoprodaja realizovala, američki OFAC (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) mora da da saglasnost za takvu transakciju.

"Ako su obe kompanije zaista zainteresovane, možda je ideja da Mol vodi maloprodajnu mrežu, a da ADNOC-u pripadne Rafinerija u Pančevu", rekao je za Bloomberg Adria TV analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović. Takođe, broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić ocenio je da bi dualno preuzimanje ruskog paketa akcija verovatno dovelo do toga da Mol ne bude većinski vlasnik, to jest da neće uzeti preko 50 odsto deonica, što je suprotno težnjama Mađara koje je izneo Szijjarto. "Teoretski je to moguće, ako ADNOC kupi samo pet odsto akcija, ali mislim da je malo verovatno."

NIS

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević napomenuo je da rad Rafinerije u Pančevu i njena budućnost zavise od složenog spleta ekonomskih, transportnih i geopolitičkih faktora: rafinerija je premalog kapaciteta da bi bila konkurentna velikim pomorskim rafinerijama, a istovremeno prevelika da bi se isplativo oslanjala na malu količinu domaće nafte, uz visoke fiksne i transportne troškove zbog nepostojanja izlaza na more.

Prema njegovim rečima, prerada domaće nafte u takvim uslovima vodi unakrsnom subvencionisanju uvozne nafte i iscrpljivanju resursa bez stvaranja trajnog investicionog fonda, dok zavisnost od naftovoda nosi političke i cenovne rizike. Ograničenja u rečnom i železničkom transportu dodatno povećavaju troškove, iako bi njihovo rešavanje moglo pretvoriti Srbiju u važno regionalno tržište derivata. Dugoročno, sigurnije i ekonomski povoljnije rešenje podrazumevalo bi, kako je istakao, diverzifikovanu trgovinu derivatima, smanjenje domaće potrošnje kroz elektrifikaciju i efikasniju upotrebu gasa.

Podsetimo, NIS ima licencu za rad do 23. januara, a licencu za pregovore do 24. marta.

(Dopunjeno izjavama stručnjaka od devetog do jedanaestog pasusa.)