Srbija se posle filmova i gejminga okreće i muzici

Srbija će se, posle razvijanja kinematografije i gejming industrije, okrenuti i ka muzici, koja možda ne generiše toliko prihoda, ali se ocenjuje da ima veliki potencijal. Iz godine u godinu industrija se razvija, a zaposlenih je sve više, pa trenutno muzička industrija zapošljava skoro 20.000 ljudi.

Uz to, analiza koja je ispitivala uticaj muzičke industrije na ekonomiju pokazala je da je prošle godine promet bio za 89 odsto veći u odnosu na baznu 2018. godinu, i iznosio je preko 168 miliona evra. Analizu ekonomskih efekata sektora muzičke industrije na ekonomiju Srbije uradio je Ekonomski fakultet za Vladu Srbije.

 

Udeo bruto dodate vrednosti (BDV) sektora porastao je sa 0,05 na 0,11 odsto, dok je u odnosu na prethodnu godinu ostvaren rast BDV-a od 38 odsto. 

Analiza je pokazala da je kroz porez na osnovu PDV-a uplaćeno preko tri miliona evra, dok je na osnovu poreza i doprinosa za zaposlene uplaćeno 1,7 miliona evra.

Najveći broj novoosnovanih subjekata u primarnim delatnostima zabeležen je u proizvodnji kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa, delatnosti snimanja i izdavanja zvučnih zapisa i muzike, izvođačkoj umetnosti i drugim umetničkim delatnostima u okviru izvođačke umetnosti.

I broj zaposlenih raste iz godine u godinu: u 2022. godini tamo je bilo 14.591 stalno zaposleni, a ako se tome dodaju zaposleni kroz privremene i povremene poslove, dolazi se do broja od 19.561 zaposlenog. Iako je industrija pretrpela veliku štetu za vreme korone, posebno jer su javna okupljanja bila zabranjena, čak ni u periodu 2019 - 2021. godine nije došlo do pada broja zaposlenih.

Najmanje prosečne neto zarade u 2022. godini su zabeležene u delatnosti iznajmljivanja video-kaseta i kompakt diskova (35.300 dinara), dok su zarade u delatnostima koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa iznosile čak 156.624 dinara, znato više od republičkog proseka. Njihove zarade su najviše i porasle u posmatranom periodu, i to 268 odsto, dok je najmanji kumulativni rast ostvaren u delatnosti iznajmljivanja i lizinga kancelarijskih mašina i kancelarijske opreme.  

Tako vidimo da postoji veliki jaz u platama na osnovu delatnosti, budući da industrija obuhvata širok spektar zanimanja. Međutim, analiza pokazuje i da puno delatnosti zarađuje manje od proseka: od ukupno 29 delatnosti koje obuhvata muzička industrija u 2022. godini, u samo u devet delatnosti je ostvarena neto zarada viša u odnosu na republički prosek.

Inače, muzička industrija obuhvata mnoga zanimanja koja vam verovatno ne bi pala na pamet. Nisu to samo muzičari i izdavačke kuće, već i mnogo drugih delatnosti, mada ne mogu sve potpuno potpasti pod kategoriju muzičke industrije jer obavljaju širi spektar aktivnosti.

 

Najveći broj zaposlenih u primarnim delatnostima je u izvođačkoj umetnosti, trgovini na malo audio i video opremom u specijalizovanim prodavnicama, umetničkim ustanovama i drugim umetničkim delatnostima u okviru izvođačke umetnosti. Iako je u proizvodnji štampanih elektronskih ploča zaposleno tek nešto više od jedan odsto ukupno zaposlenih u muzičkoj industriji, u 2022. godini u ovoj delatnosti je zabeležen ubedljivo najveći rast broja zaposlenih od 98 odsto u 2022. godini u odnosu na 2018.

Visok rast broja zaposlenih u istom posmatranom periodu zabeležen je i u delatnosti trgovine na malo audio i video opremom u specijalizovanim prodavnicama od 92 odsto. Sve ostale delatnosti imale su dosta umerenije promene u broju zaposlenih tokom ovog petogodišnjeg perioda.

Postoji vrlo ujednačena struktura učešća muškaraca i žena u ukupnoj zaposlenosti u muzičkoj industriji.

Preporučuje se da se dalje radi na programu podrške, razvoja izvoza, pravnih regulativa, implementacije međunarodnih praksi i standarda, a pre svega da se podrže izvoz, programi za razvoj profesionalnog kadra, ali i podrška mladim talentima. Neophodno je i kreiranje zajedničkog marketing i promotivnog materijala, ocenjuju autori.

Razvoj kreativnih industrija

Muzička industrija je deo sektora kreativnih industrija u Srbiji i jedan je od najmlađih, a najbrže rastućih sektora privrede koji doprinosi BDP-u oko 6,5 odsto. Kreativne industrije u prvi plan stavljaju intelektualni kapital Srbije i obuhvataju izdavaštvo, štampane medije, grafičku industriju, IT i razvoj softvera, reklamnu, muzičku i filmsku industriju, dizajn, radio i televiziju, advertajzing, modu, stare zanate.

Mada se u okviru tog sektora ističe gejming, za koji se procenjuje da zarađuje više od filmske i muzičke industrije zajedno, država će se sada fokusirati i na muziku. 

"Vidimo ogroman potencijal u muzičkoj industriji kao izvoznom proizvodu kojim možemo da pozicioniramo Srbiju međunarodno", navela je za Bloomberg Adriju Ana Ilić, viša savetnica nekadašnje premijerke Srbije Ane Brnabić za kreativne industrije.

Sledeće godine očekuje se da će multifunkcionalni centar Ložionica, koji bi trebalo da bude rekonstruisan do 2025. godine. Centar će biti fokusiran pre svega na sadržaje iz domena kreativnih industrija, inovacija i ekonomije zasnovane na znanju, a vrednost građevinskih radova procenjena na 52 miliona evra.

U okviru kompleksa postojaće prostor za održavanje događaja i programa, kao i manjih prostora za radionice, istraživački rad kreativaca i inovatora, kao i adaptabilan prostor za izvođačke i primenjene umetnosti. U fokusu će biti upravo oni sektori kreativnih industrija koji nemaju svoje centre, poput dizajna i mode, navode iz Vlade.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar