Nova energetska era za Srbiju – sve veća ulaganja u OIE

Samo u poslednjih nekoliko meseci u medijima u Srbiji pisalo se i govorilo o oko desetak novih velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE).

"Najveća solarna elektrana u Evropi biće u Srbiji", "EPS počinje izgradnju vetroparka", "NIS postavlja solarne panele na pumpama", "Prva solarna elektrana na krovu fabrike", samo su neki od naslova koji su najavili novu energetsku eru u Srbiji.

Ta nova energetska era bazira se na OIE, a tako veliki zamah novim ulaganjima omogućili su zakoni doneti prošle godine.

Naime, Srbija je prošle godine dobila prvi zakon o OIE koji je uveo aukcije za dodelu premija za gradnju elektrana na energiju vetra i sunca. Pored toga, omogućio je građanima i kompanijama da proizvode struju za sopstvenu potrošnju i da postanu kupci-proizvođači (prozjumeri).

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, do sada je više od 60 domaćinstava i oko desetak preduzeća upisano u registar kupac-proizvođač, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 2,12 MW. Podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje još 25 MW.

Udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje u Srbiji

Ukupna snaga svih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji je oko 8,4 GW, od čega termoelektrane čine 52 odsto, hidroelektrane oko 34 odsto, vetroelektrane 4,4 odsto. Kada je u pitanju ukupna proizvodnja električne energije, termoelektrane proizvedu oko 69 odsto struje, dok se iz elektrana na OIE proizvede oko 27 odsto. 

Prema podacima Agencije za energetiku iz 2021. godine, u Srbiji postoji ukupno osam vetroelektrana i 145 solarnih elektrana.

Kako je Bloomberg Adriji rečno u Mininistarstvu rudarstva i energetike, trenutno je u izgradnji šest vetroelektrana (VE Krivača, VE Kostolac, VE Bela Anta, VE Alibunar 1 i 2 i VE EnergoDolovo).

Zakoni doneli dobre uslove za ulaganje, ali prepreke još postoje

Prvi zakon o OIE omogućio je i da država raspiše tender za izbor strateškog partnera sa kojim bi investirala u zelenu energiju. Država je tim zakonom odlučila da nastavi da subvencioniše izgradnju elektrana manjeg kapaciteta, ali je zabranila njihovu izgradnju u zaštićenim područjima.

Drugi zakon koji je probudio veliko interesovanje građana i kompanija da ulažu u OIE jeste Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Njime je omogućeno masovnije subvencionisanje građana da zamene prozore i vrata, ugrade izlolaciju, kao i da zamene peći i kotlove uređajima koji manje zagađuju životnu sredinu.

Bloomberg

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da je donošenje zakona stvorilo povoljno okruženje za zelene investicije i da je povećanje instalisane snage iz OIE u Srbiji u poslednje četiri godine više za 78 odsto.

Međutim, Ministarstvo ukazuje da je najveća prepreka u razvoju OIE nerazvijenost visokonaponske mreže u koju se nije dovoljno investiralo prethodnih godina. Zbog toga kritikuju loše planiranje EMS-a i selektivni pristup mreži.

"Druge države su brže ulagale u razvoj visokonaponske mreže i Srbija će morati da ide tim putem ukoliko želimo da stvorimo uslove za brži razvoj sektora OIE, bez kojeg nema ni energetske sigurnosti i samodovoljnosti", rekli su u Ministarstvu.

Ulaganje u OIE neizbežan scenario

Rat u Ukrajini, ali pre svega tenzija na relaciji Rusija-Zapad, poremetili su energetsko tržište i podigli cene struje, nafte i gasa na rekordne nivoe. Zbog toga pojedini stručnjaci očekuju da će se države sve više okretati OIE kako bi bile manje zavisne od velikih proizvođača priljavih goriva.

Predstavnik Partner ElevenEs and SEE Energy Holding Đorđe Eremić kaže da će se trend porasta i potrošnja investicija u OIE nastaviti, a naročito nakon aktuelne energetske krize.

Ističe da je Srbija zavisna od drugih velikih proizvođača nafte i gasa, te da su OIE način smanjenja te zavisnosti. Eremić ukazuje da u našem regionu ima dovoljno sunčeve svetlosti i vetra, te da postoji veliki potencijal za razvoj OIE.

"Energija sunca i ventra nije limitirana, tehnološki je bilo potrebno da se neke stvari urade, i mislim da je Srbija prošla taj prvi investicioni ciklus i da solar i vetar zauzimaju ozbiljno mesto na tržištu", rekao je Eremić za Bloomberg Adriju.

Bloomberg Adria TV

Ono što vidi kao nedostatak jesu baterije za dugoročno skladištenje energije iz vetra i sunca, dodajući da bi to skladištenje moglo dovesti do toga da ta energija bude više dostupna građanima i privredi.

Direktor kompanije Resalta za Srbiju Đorđe Popović ističe da je ulaganje u OIE neizbežan scenario kako bi naša država imala održivost i ispunjenje svih onih ekoloških ciljeva oko kojih se saglasio čitav svet.

Ukazuje da su trenutne suše u Evropi posledica klimatskih promena i da one ograničavaju mogućnost proizvodnje hidro energije i onemogućavaju prevoz energenata.

Popović naglašava da je pored OIE vrlo važna i energetska efikasnost:

"Svi kao zajednica treba najpre da optimizujemo sopstvenu potrošnju energije i da smanjimo utrošak energije u postojećim postrojenjima pa onda da pređemo na OIE".

Kaže da je Srbija na dobrom putu kada je reč o prelasku na OIE i da oni trenutno čine 30 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije, a da je plan za 2030. da taj procenat iznosi 40 odsto.

Projekti u oblasti OIE u poslednjih nekoliko meseci

Kompanije Fintel Energija i MK Group najavile su izgradnju najveće solarne elektrane u Evropi, koja će biti u Kuli, a koju će raditi Kinezi.

Solarna elektrana imaće kapacitet 660 megavata, zadovoljiće potrebe oko 200.000 domaćinstava, a vrednost investicije iznosi 340 miliona evra.

Sa ukupnim kapacitetom solarnih panela od 660 megavata, to bi bila najveća solarna elektrana u Evropi, s obzirom na to da je to sada Nunez de Balboa sa 500 megavata u Španiji.

U oblasti obnovljivih izvora energije odlučila je da ulaže i kompanija EKO STEP Pellet iz Petrovca na Mlavi, koja je  na krovovima svojih poslovnih objekata izgradila solarnu elektranu kapaciteta jedan megavat.

Bloomberg Adria

Osim za sopstvene potrebe, ova kompanija će moći da višak energije vrati u javnu distributivnu mrežu, čime postaje i kupac-proizvođač električne energije ili prozjumer.

Najavljeno je i da su Energetska zadruga Elektropionir sa meštanima staroplaninskih sela Dojkinci i Temska, u saradnji sa gradom Pirotom, pokrenuli kampanju "Solarna Stara" kako bi prikupili novac za izgradnju solarnih elektrana u zadružnom vlasništvu. Projekat se realizuje uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.

I EPS je nedavno dao svoj doprinos u povećanju učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji struje. EPS-ova prva vetroelektrana snage 73 megavata biće izgrađena u Kostolcu, a vetrogeneratore postaviće kompanija Siemens. Ta jačina biće dovoljna za snabdevanja oko 30.000 domaćinstava.

Međutim, EPS je i odustao od izgradnje solarne elektrane Petka u blizini puta Požarevac – Kostolac, a kao obrazloženje navedeno je nedovoljno raspoloživih sredstava koja će biti usmerena na održavanje proizvodnje.

Među kompanijama koje su odlučile da doprinesu novoj energetskoj eri je i NIS, koji je najavio da će postaviti solarne panele na svoje benzinske stanice, što bi trebalo da smanji njihove emisije ugljen-dioksida za 375 tona godišnje.

Naftna industrija Srbije

Nedavno je u Vladi Srbije potisan i ugovor o izgradnji nove toplane na biomasu u Majdanpeku.

Cilj Vlade Srbije u oblasti OIE

Cilj Vlade Srbije je da do 2040. godine Srbija ima najmanje 40 odsto energije dobijene iz OIE, a do 2050. i više od 50 odsto.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da je u toku izrada integrisanog plana za klimu i energetiku i da se ide ka tome da se poveća učešće OIE u energetskom miksu, zbog značaja koji imaju za energetsku nezavisnost Srbije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar