Inflaciona očekivanja privrede blago porasla u novembru

Inflaciona očekivanja su u novembru ostala na gotovo nepromenjenim nivoima u poređenju sa oktobrom, naveli su iz Narodne banke Srbije, a kako izgleda, odluke Evropske centralne banke (ECB) na inflaciju u Srbiji uticaće jednako kao i potezi naše centralne monetarne institucije.

Kako je za Bloomberg Adriju rekla Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Srbija je vezana za Evropu u privrednom smislu, a kretanje cena će isto tako u dobroj meri zavisiti od inflacije u evrozoni i Evropskoj uniji.

"Što se Srbije tiče, mi smo vezani za Evropu. Ako naše najveće tržište bude u recesiji i nama je ona neizbežna", rekla je Popović.

Ona dodaje da je udeo kredita vezanih za evro dovoljno visok da se odluke ECB prate sa istom pažnjom kao odluke NBS. "Svega oko 30 odsto naših kredita je vezano za dinar, ostali za evro te njihova cena zavisi od euribora i monetarne politike ECB", navodi i dodaje da je specifičnost naše situacije to što se inflacija podgreva davanjima različitim kategorijama stanovništva.

Ključna stavka po pitanju inflacije je kurs dinara, na kom insistira i NBS. "Najveća opasnost za nas je deprecijacija dinara. Mnogo se u medijima priča o rastu euribora, ali on neće toliko značajno da poveća rate kredita kao veća deprecijacija dinara", dodaje Popović.

Sličnog stava je i profesor ekonomije Slaviša Tasić, koji je za Bloomberg Adriju rekao da su odluke NBS donekle olakšane zbog ovakvog pravca monetarne politike.

"Dok god u praksi cilja kurs dinara prema evru, NBS je na autopilotu. Njen najveći izazov je ne mešati se u rad tog mehanizma kursa. Držanje kursa nije posebno komplikovan problem, ali je potrebna posvećenost", rekao je Tasić.

Očekivanja visoka, ali uglavnom ne rastu dalje

Kako se navodi u novembarskom izveštaju o inflacionim očekivanjima, finansijski sektor očekuje inflaciju od osam odsto, dok je kompozitna mera na nivou od sedam odsto, ako se govori o sledećih 12 meseci. Dvogodišnja i trogodišnja očekivanja finansijskog sektora su nepromenjena od oktobra, i iznose redom pet i četiri odsto.

U slučaju privrede su jedino zabeležena povećanja očekivanja. Za razliku od oktobarskog nivoa (9,8 odsto), sada se očekivanja nalaze na 10 odsto. Dvogodišnja i trogodišnja očekivanja privrednika povećana su za po pola procentnog poena, i sada iznose sedam i pet odsto.

 

 

"U slučaju cenovnih pritisaka, za period od tri meseca unapred u novembru beleže se kretanja koja su bliska proseku od marta – oko 73 odsto ispitanika očekuje rast cena inputa, dok je u slučaju gotovih proizvoda odnosno usluga taj procenat niži i iznosi oko 63 odsto. S druge strane, beleži se smanjenje ocena cenovnih očekivanja za duži rok (12 meseci unapred) u odnosu na prethodni mesec", navodi se u saopštenju.

Predviđanja stanovništva se takođe nisu značajnije menjala, pa jednogodišnja inflaciona očekivanja i dalje iznose 20 odsto, dok dvogodišnja inflaciona očekivanja iznoze 15 odsto. Trogodišnje prognoze su smanjenje sa 15 odsto u oktobru na 14 odsto u 11. mesecu.

Usporavanje inflacije nakon prvog kvartala

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objavljeni u utorak, pokazuju da se usporavanje inflacije u Srbiji ne može očekivati u prvom kvartalu 2022. godine. Inflacija će u poslednjem kvartalu ove godine iznositi 15 odsto, dok će u prvom tromesečju sledeće godine iznositi jedan procentni poen više, navodi se u izveštaju Trendovi RZS-a.

 

 

"Takođe, očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u prvom kvartalu 2023. biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i očekivanog rasta cene ogreva (čvrstih goriva). Ovde je važno napomenuti da će u formiranju međugodišnje stope rasta ukupnih potrošačkih cena predominantan uticaj imati rast cena hrane, čiji će uticaj biti oko 3,3 puta veći od najavljenog zajedničkog rasta cene električne energije, gasa i očekivanog poskupljenja čvrstih goriva", dodaje se u saopštenju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar