Cene nekretnina i dalje rastu - broj ugovora manji, obrt veći

Cene nekretnina u Srbiji nastavile su da rastu i u trećem kvartalu 2022. godine, pa je i manji broj ugovora bio dovoljan za veći obim novčanih sredstava prometa.

U trećem tromesečju godine je sklopljeno 34.503 ugovora, što je za 0,9 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, ali je zato obim novčanih sredstava za potpisane ugovore skočio za 10,6 odsto na 1,7 milijardi evra.

Najveći broj ugovora je sklopljen u Beogradu, dok je najveći međugodišnji porast broja ugovora (12,7 odsto) zabeležen u Kragujevcu.

Rast stopa preti kreditima

Kako su krajem leta naveli iz analitičkog tima Bloomberg Adrije, teško je predvideti buduća kretanja na tržištu nekretnina, ali postoji više faktora koji bi mogli da dovedu do manje potražnje za stanovima.

Na potražnju bi u periodu pred nama negativno mogle da utiču više kamatne stope centralnih banaka, koje se u slučaju Srbije preko referentne stope euribor prelivaju na kredite indeksirane u evrima.

Još jedna otežavajuća okolnost mogao bi da bude i pad privredne aktivnosti na svetskom nivou, jer bi to značilo i smanjenje ulaganja u sektor nekretnina, pojasnili su tada analitičari.

Najviše se kupovali stanovi

U okviru prometovanih nekretnina, kao i u prethodnim kvartalima, u trećem tromesečju najviše su se kupovali stanovi. Broj stanova u ukupnom broju nekretnina učestvovao je sa 27 odsto, dok su u ukupnom prometu učestvovali sa 57 odsto, pokazuju podaci RGZ.

"U trećem kvartalu 2022. najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Republici Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 935,21 miliona evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 579,6 miliona evra", navodi se u izveštaju.

Udeo plaćanja preko kredita i dalje opada

Slično kao i u prethodnim izveštajima, iz RGZ ukazuju da se nepokretnosti sve manje kupuju iz kreditnih sredstava. Tako je udeo kredita u plaćanju za sve nepokretnosti u trećem kvartalu iznosio 10 odsto, dok je 25 odsto stanova kupljeno uz stambeni kredit.

Posmatrano na kvartalnom nivou, udeo kredita kao sredstva za kupovinu stanova je smanjen šesti mesec zaredom.

Najviše stanova uz stambeni kredit je kupljeno u Beogradu (31 odsto), Novom Sadu i Nišu (po 29 odsto), pokazuju podaci.

Najskuplji kvadrat petocifren

Najviša cena kvadrata stambenog prostora postignuta je u Beogradu, gde je za kvadratni metar plaćeno 10.400 evra, dok je najskuplji stan koštao 1,28 miliona evra. Najskuplja kuća je takođe prodata u prestonici, a za nju je izdvojeno 5,1 milion evra.

U Beogradu je prodat i najskuplji poslovni prostor, koji je plaćen 1,81 milion evra, ili 10.110 evra po kvadratu.

Najvrednije poljoprivredno zemljište je prometovano u Kaću (1,53 miliona evra za 125,6 hektara), dok je najviša cena po kvadratu poljoprivrednog zemljišta postignuta u opštini Šabac.