Petrović: Srbija 2023. mora da se zaduži tri do četiri milijarde evra

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.

"Kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom", kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.

Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je oko 50 odsto veća za Srbiju nego za zemlje centralne i istočne Evrope, prenosi agencija Beta.

"To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbija bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fiskalnog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.

 

 

"To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemlje, što je bilo dobro", rekao je Petrović.

Ukazao je da je to omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.

"Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a, što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht", rekao je Petrović.

Podsetio je da su velika davanja bila tokom kovid krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.

"Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi sada dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama", rekao je Petrović.

On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijalnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini.   

Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.

"To je jedini izvor koji bi mogao da održi neki privredni rast u opštem opadanju koje se dešava", rekao je Petrović.

Kao probleme sa kojima se do sada susretao Fiskalni savet u analizi budžeta Srbije i završnog računa budžeta, on je naveo nedovoljnu transparentnost.

Kako je objasnio, "postoje neke pozicije koje su velike, a ne vidi se šta je iza njih", a kao primer naveo je neto budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra i za koje se u budžetu ne vidi šta predstavljaju.

"Potreban je istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona evra, 300 miliona bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdano, ne vidim razlog zašto se to jasno ne napiše u toj stavci i u bužetu i u završnom računu", kazao je Petrović.

Bloomberg Mercury

Dodao je da je netransparentna i stavka koja se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, jer ne postoji lista projekata na koje je utrošeno 200 miliona evra.

"Indirektno može da se utvrdi da je većina tih projekata opravdana, pa šta je onda razlog da javnost nema uvid u to", upitao je predsednik Fiskalnog saveta.

Ukazao je i na odeljak koji se odnosi na izdatke za kazne i penale, za šta se već nekoliko godina iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje.

To je, prema njegovom mišljenju, krajnje neproduktivno i prvi korak u budućnosti koji bi trebalo da se napravi je da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat, kako bi Skupština Srbije mogla da reaguje da se taj iznos smanji.

Petrović je najavio ubrzo i izjašnjavanje Fiskalnog saveta o rebalansu budžeta Srbije, koji se uskoro očekuje, kao i o predlogu budžeta za narednu godinu, ali i ocenu Fiskalne strategije, koja je srednjoročni plan Vlade Srbije na tri godine.

Odbor za finasije Skupštine Srbije jednoglasno je usvojio Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, Srbija lako može da pređe iz plusa u minus.  Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže za Bloomberg Adriju da nije problem da se zadužujete, problem Srbije je koliko novca se troši na servisiranje dugova.

"Na primer, 2016. godine smo odvajali negde oko tri odsto BDP-a za servisiranje dugova, kada su bile dobre godine i rastao je toliko snažno BDP da ste mogli da to održite. Problem Srbije je koliko odlazi na servisiranje kamata za dugovanja. Nije problem da uzmeš kredit sve dok imaš kreditni rejting i rast BDP-a", navodi profesor Savić.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Ministarka rudarstva i energetike je najavila, takođe u avgustu, uvoz energenata do marta sledeće godine od tri milijarde evra. Okvirno, Srbija bi, ako se stvari na tržištu ne budu dodatno komplikovale, morala da namakne oko šest milijardi evra. Nedavno je i uzet kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara, koji će se, prema rečima ministra finansija, koristiti da se "refinansiraju obaveze koje dospevaju na naplatu sledeće godine".

"Mi ćemo krajem godine imati najveći BDP ikada. Pomogli smo građanima, privredi, sačuvali radna mesta i evo danas veliki broj zemalja ulazi u recesiju, dok smo mi u prvom kvartalu imali stopu privrednog rasta od 4,3 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto i daleko smo od recesije", kazao je Mali.

Profesor Savić kaže da je rast od 3,5 odsto BDP-a jako dobra stopa "ukoliko je realna".

"Ono što vidim kao problem su sve one kompanije koje sarađuju sa EU, svi oni koji su izvozili na Zapad, a najviše ono što ja zovem 'komponentaši', odnosno oni koji ne izvoze gotove proizvode u EU, malo bolje će proći oni koji kao Tigar AD izvoze gotov proizvod. Ali i oni su kritični jer su ranije izvozili više od 90 odsto onoga što proizvedu na Zapad", kaže Savić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar