Kako je Srbija izgubila Ryanair i postala evropski izuzetak

Irski avio-prevoznik Ryanair najavio je da će se povući iz Niša krajem oktobra zbog problema sa snabdevanjem avionskim gorivom, čime će Srbija ući u uski krug država u Evropi u kojima ova kompanija ne leti.

Najveća niskobudžetna avio-kompanija na kontinentu saopštila je da trajno ukida sve linije sa niškog Aerodroma "Konstantin Veliki" i da će poslednji letovi biti realizovani 24. oktobra, pred početak zimske sezone.

"Iako je Ryanair u Srbiji imao relativno simbolično prisustvo kroz letove iz Niša, njegovim povlačenjem Srbija će postati jedna od svega nekoliko evropskih zemalja sa kojima ova avio-kompanija ne obavlja letove", kaže za Bloomberg Adriju Luka Popović, osnivač i glavni urednik portala Ex-Yu Aviation.

Ryanair sa niškog aerodroma trenutno leti na dve celogodišnje linije, ka Beču i Valeti, kao i na dve sezonske - ka Stokholmu i Krfu. Karte za letove ka Austriji i Malti više nisu dostupne za termine nakon kraja oktobra, dok se prodaja karata za Stokholm završava krajem avgusta, a za Krf krajem septembra.

Povlačenje Ryanaira dolazi u trenutku kada je pitanje snabdevanja avionskim gorivom u Nišu povezano sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). Aerodromi Srbije, državno preduzeće koje upravlja civilnim aerodromima u zemlji, saopštili su početkom jula da je Ryanair ukazao na probleme sa snabdevanjem gorivom i dovodio ih u vezu sa sankcijama NIS-u.

NIS je jedini snabdevač i operator infrastrukture za skladištenje i točenje avionskog goriva na niškom aerodromu. Kompanija je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, dok trenutno posluje na osnovu posebne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine. Aktuelna licenca ističe 28. avgusta.

Za Ryanair, kao kompaniju iz Evropske unije, kupovina goriva od preduzeća koje se nalazi pod sankcijama predstavlja pravni i regulatorni rizik, napominje Popović.

"Ryanair nema sigurnost da će moći da se snabdeva gorivom tokom čitave zimske sezone, koja počinje krajem oktobra i završava se početkom marta 2027. godine", kaže on. "Kompanija jednostavno više ne želi da preuzima rizik na relativno malom, i za njih ne preterano značajnom tržištu."

NIS, Vlada Srbije i mađarski MOL Group postigli su dogovor prema kojem bi MOL preuzeo ruski udeo u NIS-u, ali transakcija još nije realizovana. Mada je srpski državni vrh nedavno izrazio nadu da će prodaja NIS-ovih akcija biti završena do kraja septembra, proces bi mogao da traje do kraja godine ili duže, što povećava neizvesnost oko snabdevanja gorivom tokom predstojeće sezone.

Do objavljivanja teksta, Aerodromi Srbije nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o tome šta je sprečilo rešavanje problema sa snabdevanjem gorivom na niškom aerodromu. Na upit o ovoj temi nije odgovorio ni Ryanair.

Air Serbia preuzima linije ka Austriji i Malti

Na povlačenje Ryanaira reagovala je nacionalna avio-kompanija Air Serbia, koja će od 25. oktobra uvesti direktne letove iz Niša ka Austriji i Malti, dan nakon poslednjih letova irskog prevoznika.

Air Serbia

"Kontinuirano pratimo potrebe putnika i mogućnosti za dalje unapređenje naše mreže destinacija. Verujemo da će letovi ka Beču i Malti dodatno doprineti razvoju saobraćaja sa Aerodroma 'Konstantin Veliki' u Nišu", izjavio je generalni direktor Air Serbije Jiri Marek.

Air Serbia, međutim, ovde ulazi sa drugačijim poslovnim modelom - Popović, naime, navodi da nacionalni prevoznik ima drugačije ugovore o snabdevanju gorivom, ali da to "ne znači da ima prednost" kada je reč o dostupnosti goriva.

"Ne mislim da Air Serbia ima velike aspiracije da širi mrežu u Nišu, jer je to izvan njihove strategije razvoja centra u Beogradu, niti da je ovakav korak bio unapred planiran", dodaje sagovornik.

Ryanair je poslovanje u Nišu počeo 2016. godine, linijom ka Berlinu. Njegov dolazak bio je deo širenja ponude niskotarifnih letova iz Niša, koji je tokom prethodne decenije postao važna alternativa beogradskom aerodromu za putnike iz južne i centralne Srbije.

Pored Ryanaira, sa Aerodroma "Konstantin Veliki" trenutno saobraćaju Air Serbia i mađarski Wizz Air. Pritom je Wizz Air, koji je jedina niskobudžetna avio-kompanija sa bazom u Srbji, najavio njeno zatvaranje usled regulatornih promena u srpskom civilnom vazduhoplovstvu. "Iako je Wizz Air najavio mogućnost zatvaranja baze u Beogradu, kategorično su naglasili da se neće povući sa srpskog tržišta, kao i da će zadržati veći deo svoje mreže", naglašava Popović.

Niški aerodrom je drugi najveći u Srbiji, posle beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla". Kroz njega je tokom 2025. prošlo 393.102 putnika, što je za 10 odsto više nego godinu ranije.

Ryanair, međutim, nikada nije ušao na najveći srpski aerodrom. Kompanija je još 2023. navela da su je visoki troškovi poslovanja na beogradskom aerodromu odvratili od tog poteza.

Šta će biti sa cenama karata

Odlazak Ryanaira otvara pitanje koliko će putnici ubuduće plaćati letove iz Niša ka Beču i Malti.

Cena karata Ryanaira do sada je zavisila od sezone i potražnje, dok Air Serbia trenutno prodaje povratne karte za pojedine termine i po cenama nižim od onih koje je nudio irski prevoznik, kaže Popović, dodajući da se povratne karte na sajtu nacionalnog prevoznika mogu pronaći za oko 50 evra.

"Međutim, treba očekivati da nakon smene u Nišu karte budu u proseku skuplje nego kod Ryanaira", navodi on.

Depositphotos

Podseća da su sve linije Air Serbije iz Niša, osim dve koje su sad najavljene kao nove, obuhvaćene ugovorom o obavezi pružanja usluga od javnog interesa, takozvanim PSO (engl. Public Service Obligation - obaveza pružanja javnih usluga) programom kojim se subvencionišu linije od značaja za povezivanje Srbije.

"Zbog toga su cene karata na aktuelnim linijama Air Serbije iz Niša trenutno ispod proseka u odnosu na cene karata za letove iz Beograda. Biće interesantno pratiti kako će se kretati cene na dve nove linije Air Serbije od oktobra", ocenjuje.

Air Serbia do objavljivanja teksta nije odgovorila na upit Bloomberg Adrije o cenama karata na novim linijama.

Gorivo sve važnije za avio-kompanije

Odluka Ryanaira usledila je u periodu kada su troškovi avionskog goriva postali jedan od važnijih izazova za avio-kompanije.

Nakon izbijanja rata između Sjedinjenih Američkim Država (SAD) i Irana ranije ove godine, cena kerozina naglo je porasla, što je navelo i Air Serbiju da uvede doplatu za gorivo.

Od početka sukoba na Bliskom istoku 28. februara, troškovi kerozina su se u svega 30-ak dana više nego udvostručili, sa oko 800 na približno 1.800 dolara za metričku tonu. Iako je cena u međuvremenu pala sa tog nivoa, ostala je znatno iznad nivoa s početka godine. Prošle nedelje kretala se oko 1.100 dolara za metričku tonu.

Air Serbia je u međuvremenu nastavila da širi mrežu iz Srbije. Kompanija je ove godine uvela 10 novih direktnih linija, čime je broj destinacija premašio 100.