Rat na Bliskom istoku podiže cenu plastike u Srbiji

Napad Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, kao i blokada Ormuskog moreuza, izazvali su ozbiljne poremećaje u globalnoj trgovini. Iako se najviše govori o rastu cena nafte i goriva, posledice bi mogle da se preliju i na proizvode koje građani svakodnevno kupuju, pre svega na plastiku.

Plastika se danas koristi u gotovo svim oblastima života - od ambalaže za hranu i piće, preko kućnih potrepština i tekstila, do građevinarstva, medicine, automobilske i elektronske industrije. Upravo zbog tako široke primene, rast cene ima dalekosežne posledice.

Ključni razlog za poskupljenje je rast cene polimera, materijala koji se dobija iz sirove nafte i od kojeg se proizvode plastični proizvodi. Kako su globalne cene nafte naglo porasle usled sukoba, tako su skočili i troškovi proizvodnje plastike.

Cene sirovina za industriju plastike u poslednje dve nedelje porasle između 35 i 50 odsto. Sirovine poput polietilena, polipropilena i polistirena najvećim delom se u Srbiji uvoze iz Irana i Saudijske Arabije, zbog čega je kriza na Bliskom istoku snažno pogodila ovu granu industrije. Ove zemlje su odmah iza Nemačke na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi sirovine.

 

 

Gde Srbija izvozi plastiku

Industrija plastike u Srbiji predstavlja važan deo privrede, sa izvozom vrednim oko 1,2 milijarde evra godišnje. Oko 2.658 preduzeća bavi se proizvodnjom plastike i proizvoda od plastike, a svako treće je izvozno orijentisano. Čak 68 odsto izvoza završava na tržištu Evropske unije. Godišnje se uveze oko 800.000 tona plastike i sirovina, dok se izveze oko 450.000 tona, od čega je trećina ambalaža.

U Privrednoj komori Srbije ističu da, uprkos poremećajima, ne bi trebalo da dođe do nestašica sirovina, jer uvoz iz Irana čini 8,4 odsto, a iz Saudijske Arabije 8,2 odsto ukupnog uvoza. Međutim, najveći problem ostaje rast cena, jer su mnogi proizvođači vezani dugoročnim ugovorima sa ranije definisanim uslovima, koji više ne prate nagle promene na tržištu.

Domaće proizvođače pogađaju američke sankcije

Ipak, Srbija ima i sopstvene proizvođače. HIP Petrohemija u Pančevu proizvodi oko 600.000 tona polietilena godišnje, dok HIPOL iz Odžaka proizvodi oko 35.000 tona polipropilena. U Privrednoj komori Srbije navode da su cene porasle i kod domaćih proizvođača, ali su i dalje niže nego kod uvozne robe.

Petrohemija je već nekoliko godina u vlasništvu NIS-a i nalazi se pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega trenutno ima ograničenu licencu za rad do 17. aprila. Istovremeno, postoje najave da je kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovana za preuzimanje, što dodatno unosi neizvesnost u sektor. Trebalo bi da ovaj naftni gigant do kraja meseca sa Molom preuzme Naftnu industriju Srbije. Okolnosti u kojima je okvirni sporazum sklopljen na globalnom planu umnogome se razlikuju od geopolitičkih okolnosti samo mesec i po kasnije.

Na udaru iranskih dronova našla su se i postrojenja ADNOC-a, naftnog giganta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji bi, prema najavama zvaničnika Srbije, mogao da bude kupac manjeg udela u NIS-u.

Emiratska naftna kompanija ADNOC više puta je u poslednjih nekoliko nedelja bila na meti iranskih napada.

Koga će sve pogoditi poskupljenje plastike

Globalno gledano, posledice su još šire. Tržište flaširane vode vredi više od 340 milijardi dolara godišnje i nastavlja da raste, dok se svake godine proizvede oko 600 milijardi plastičnih boca. Više od 70 odsto pakovanja čini PET ambalaža, koja se dobija iz naftnih derivata, zbog čega je direktno pogođena rastom cena energenata.

Zbog toga bi poskupljenje plastike moglo da se prelije na gotovo sve: od hrane i pića, preko kozmetike i kućne hemije, do tehnike i automobila, što znači da bi građani posledice globalne krize mogli da osete mnogo brže nego što se očekivalo.