Nije dovoljno da AI bude pametan, mora da razume ljude - pet stvari za danas

Srbiji tek predstoji usvajanje Nacionalnog klimatskog plana i drugih strateških dokumenata koji treba bliže da definišu na koje načine će Srbija povećavati udeo zelene energije u ukupnoj potrošnji, navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine čak 38,1 odsto energije dobila iz obnovljivih izvora, a cilj je da do 2030. taj udeo bude 45 odsto. To je poručila ministarka Đedović Handanović na Bloomberg Adria konferenciji "Sustainable Strategies", koja je održana u četvrtak u Beogradu. 

Srbija je, kaže ministarka, spremna da se 2026. energetski spoji sa tržištem EU, kao prva zemlja u regionu, ali i da ćemo da vidimo da li je EU za to spremna.

Na Bloomberg Adria konferenciji mogli smo čuti i zanimljive stavove stručnjaka za veštačku inteligenciju koji smatraju da nije dovoljno da AI bude samo pametan, već da mora da razume ljude.

Učesnici konferencije saznali su i kako su fotonski čipovi ključni "za infrastrukturu veštačke inteligencije, ali i za kvantne tehnologije, svemirska merenja i slično". Ipak, pođimo redom.

Ovo je pet stvari koje treba da znate danas.

Đedović Handanović: Od 2026. pripremni radovi za 'Bistricu'

U narednom periodu se planira razvoj nekoliko energetskih projekata, kao što je reverzibilna hidroelektrana "Bistrica". "Očekujemo da sledeće godine počnu barem pripremni radovi za ovu hidroelektranu, koja je jedan od ključnih projekata za energetsku bezbednost Srbije", istakla je Đedović Handanović.

Velibor Gajovic

 

Kako je dodala, RHE Bistrica treba da stvori mogućnost da Srbija proizvodi dovoljno energije kako bi je prodavala u pikovima potrošnje, što je u javnom interesu. RHE "Bistrica" je prva reverzibilna hidroelektrana koja se gradi u Srbiji nakon tri i po decenije.

Srbiji tek predstoji usvajanje Nacionalnog klimatskog plana i drugih strateških dokumenata koji treba bliže da definišu na koje načine će Srbija povećavati udeo zelene energije u ukupnoj potrošnji, navela je Đedović Handanović. Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2023. godine čak 38,1 odsto energije dobila iz obnovljivih izvora, a cilj je da do 2030. taj udeo bude 45 odsto.

AI mora da razume ljude, kreće bitka za čipove budućnosti

Da li bi vlade trebalo da moderiraju sadržaj na internetu? Neki ljudi kažu "da", naglašavajući bezbednost. Drugi kažu "ne", dajući prednost slobodi govora. A neki najviše brinu o tačnosti informacija. Sve te perspektive su validne, ali nijedan jedinstveni model odgovora ne može zadovoljiti sve, smatra Ilija Bogunović, docent za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

Kako kaže, standardna procedura za usklađivanje velikih jezičkih modela je jednostavna. "Počinjemo sa prethodno istreniranim LLM-om (engl. large language model) koji je treniran na velikoj količini podataka da bi 'naučio' jezik, a zatim ga dodatno treniramo da bi bio korisniji i bolje usklađen sa ljudskim vrednostima." Kako se to konkretno radi i šta podrazumeva, pročitajte na ovom LINKU.

Bloomberg Adria / Velibor Gajović

 

U savremeno doba svima je jasno da je potrošnja energije veliki problem, a kao jedno od rešenja svakako nam treba nešto više od običnih elektronskih čipova da bismo povećali snagu računanja, kaže Hamed Sattari, osnivač i izvršni direktor kompanije CCRAFT tokom konferencije "Sustainable Strategies" Bloomberg Adrije u Beogradu.

Predstavivši CCRAFT, kompaniju sa sedištem u Švajcarskoj specijalizovanu za proizvodnju fotonskih čipova, Sattari je objasnio kako su ovakvi čipovi ključni "za infrastrukturu veštačke inteligencije, ali i za kvantne tehnologije, svemirska merenja i slično". Više o toj temi pročitajte OVDE.

Može li Srbija da uhvati korak sa trendovima klimatskog bankarstva

Sektor održivog finansiranja nalazi se ove godine na prekretnici – dok jedni smatraju da se bliži kraj ambicioznom klimatskom bankarstvu, drugi su mišljenja da je sektor na početku razračunavanja sa neispunjenim obećanjima u vezi sa zelenom tranzicijom.  

Mogu li Srbija i Adria region zaista pratiti evropske i svetske standarde u ovoj oblasti i zašto regija kaska sa izdavanjem zelenih obveznica i jesu li banke spremne da preuzmu aktivniju ulogu, bile su neke od tema o kojima je Mihael Blažeković razgovarao sa panelistima na Bloomberg Adria konferenciji "Sustainable Strategies".

Foto: Velibor Gajović

 

Kako se ESG pravila i očekivanja menjaju i koliko brzo ih kompanije u Srbiji i Adria regionu mogu pratiti, kako se usklađuju sa novim standardima, koje sisteme koriste i da li je održivost pitanje "zajedničke odgovornosti" – pitanja su koja su takođe otvorena na ovoj konferenciji.

Održiva strategija postaje sve zahtevnija u primeni, ne samo zbog regulativa i tržišnih očekivanja već i zato što traži jasan okvir implementacije, praćenja i odgovornosti. Mnoge kompanije danas imaju definisane ESG ciljeve, međutim, pitanje je ko ih zaista sprovodi i kako se njihov učinak realizuje u praksi. Odgovornost za ESG segment je često fragmentisana - razasuta po sektorima ili neretko podvedena pod sektor odnosa s javnošću (PR).

Ananas je postavio standard, a da li je vaša firma sajber-bezbedna

Popularna domaća platforma za onlajn kupovinu Ananas postigla je visoku ocenu 9,4 u domenu sajber-bezbednosti prema ocenjivanju RiskRecona, Mastercardove kompanije specijalizovane za procene sajber-bezbednosti.

U Srbiji, kako kažu stručnjaci, sve veći broj kompanija prepoznaje značaj zaštite od sajber-napada, i to ne samo kao obaveznu tehničku meru nego i kao važan strateški resurs.

Sledi…

Nastavak trodnevne konferencije o bezbednosti "GLOBSEC 2025" u Pragu na kojoj učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Koalicija nevladinih organizacija "Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja" objaviće u Ženevi godišnji izveštaj o potrošnji za nuklearno oružje u svetu.

Sastanak u Stokholmu generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea s premijerom Švedske Ulfom Kristerssonom.

U petak će biti objavljeni podaci o industrijskoj proizvodnji evrozone, zatim potrošačke cene u Francuskoj i Nemačkoj, podaci o trgovinskoj razmeni Italije, kao i potrošačke cene u Poljskoj i Španiji.

Na portalu Bloomberg Adrije čitajte o tome da je Adria region u svetskoj trci u proizvodnji dronova i saznajte gde preko leta nestaju konobari.