-orig.png)
Prosečna plata u Srbiji drugi mesec zaredom ne uspeva da sustigne majskih 100.000 dinara. Za sledeću godinu predviđeno je povećanje zarada u javnom sektoru, koje bi trebalo da poguraju taj prosek, ali je skupštinska rasprava o budžetu za 2025. u ponedeljak prekinuta zbog tuče poslanika.
Donosimo pet stvari koje treba da znate danas.
Budućnost čelika obojena (dodatnim) carinama
Industrija čelika u Srbiji ove godine dobro posluje, čak najbolje u poslednjih 13 godina i zajedno sa ostalim metalima nosi trećinu industrijske proizvodnje - uprkos ograničenom izvozu u Evropsku uniju. Na kvote se navikla, ali je budućnost neizvesna. S jedne strane, tu su potencijalno preteće carine Donalda Trumpa, koje bi preko Kine i EU indirektno mogle da utiču na izvoz srpskog čelika, a tu su i mnogo izvesnije carine na višak ugljeničnog otiska u proizvodima od čelika, aluminijuma i gvožđa, plasiranih na tržište EU.
Preko čelika se već neko vreme lomi globalni trgovinski rat. Trump je 2018. godine uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum, a administracija Josepha Bidena je ublažila tu radikalnu meru. Sada svet iščekuje nove preokrete, kada u januaru 2025. uzde ponovo preuzme Trump. Postavlja se pitanje hoće li Srbiji dodatno biti ograničen izvoz u EU, a ne smemo zanemariti ni taksu CBAM, kao novu pretnju kompanijama... U stvari, kompanijama ili krajnjim potrošačima? O tome više saznajte na LINKU.
Depositphotos
Hisense pretekao Samsung po rastu cene akcija
Šta se krije iza kulisa Hisenseovog agresivnog prodora na svetsko tržište? O tome čitajte u najnovijem tekstu analitičara Bloomberg Adrije Ilije Nešića. Možda niste znali, ali to je kompanija koja od 2022. drži drugu poziciju po globalnim isporukama televizora, a rangira se iza Samsunga. Globalni rast u velikoj meri postižu pomoću akvizicija.
Hisense je ove godine obeležio pedeset i pet godina postojanja, a krovna korporativna strategija, istaknuta iznad ulaza gotovo svake zgrade kompanije, jeste njihova ambicija da postanu stogodišnja firma. To planiraju tako što će nastaviti prodor na svetsko tržište: prihodi sa tržišta van Kine iznosili su 42,5 odsto ukupnih prihoda Hisensea u 2023. Osim toga, Hisense želi da svetu ponudi nove proizvode i tehnologije.
Srbija dobila prvi OIE token
Domaće tržište digitalne imovine dobilo je novi token, a ovoga puta izdala ga je kompanija iz oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) - beogradski AVR Solar Park. To je tek četvrta po redu domaća firma koja se odlučila da testira interesovanje investitora za nove modele ulaganja i za strategiju da putem digitalnih tokena prikupi sredstva za dalji razvoj poslovanja. Kako je najavljeno, novac ulagača koristiće se za finansiranje projekta dogradnje njihove solarne elektrane u Saraorcima.
Kompanija je emitovala 7.250 AVR Solar Tokena, ukupne vrednosti od 725.000 evra, što znači da nominalna vrednost jednog tokena iznosi 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, navodi se u belom papiru za ovaj investicioni proizvod. U ranijem intervjuu za Bloomberg Adriju, iz AVR Solara su poručili da je digitalna imovina indeksirana u evrima radi zaštite od inflacije.
Bloomberg
Samo na kamate daćemo dve milijarde evra iz budžeta
Kako smo već pomenuli, predlog Zakona o budžetu za 2025. našao se u ponedeljak pred poslanicima Skupštine Srbije, ali je rasprava prekinuta zbog incidenata i tuče poslanika. Prema oceni Fiskalnog saveta, ubedljivo najveći rast imaju rashodi za kamate jer će trošak kamata dostići oko 1,9 milijardi evra (220 milijardi dinara), što je rast od čak 19 odsto. Procena Fiskalnog saveta je da će za otplatu rata kredita i dužničkih hartija od vrednosti koje dospevaju 2025. godine Vlada Srbije morati da obezbedi oko 3,3 milijarde evra.
U Savetu ističu i da je 220 milijardi dinara, koliko u 2025. treba izdvojiti samo na kamate, za skoro petinu (oko 35 milijardi dinara) više od nivoa koji je predviđen u rebalansu ovogodišnjeg budžeta. "Ovo je nastavak trenda prilično snažnog rasta troškova za kamate, budući da su ovi budžetski izdaci u prethodne dve godine porasli za čak 80 milijardi dinara, sa 105 milijardi u 2022. na 185 milijardi dinara u 2024. prema planu iz rebalansa."
Kako Bloomberg Adria dalje navodi, od početka 2024. godine javni dug Srbije porastao je za oko dve milijarde evra, sa 36,4 na oko 38,4 milijardi evra, a prema projekcijama Vlade, do kraja godine bi trebalo dodatno da poraste.
Sledi...
Evropska komisija će u Briselu objaviti mišljenje o budžetima država članica za 2025. i njihovim srednjoročnim budžetskim planovima.
U Lisabonu, generalni sekretar UN Antonio Guterres učestvuje na Desetom globalnom forumu Alijanse civilizacija UN, a istog dana je u Njujorku sastanak Saveta bezbednosti UN o zaštiti civila u sukobu.
Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Teodoro Obiang Nguema Mbasogo je u zvaničnoj poseti Srbiji. Ispred Palate "Srbija" biće svečani doček.
Na portalu Bloomberg Adrije u utorak čitajte i o sledećim temama: koliku uštedu građanima donose nova ograničenja kamata, da li u Srbiji raste interesovanje za kupovinu električnih vozila, koliko nas košta dolazeći Crni petak, a koliko vredi nedavno pronađeni sat Johna Lennona.
.webp){kind=icon}
