.webp){kind=icon}
Kapital Centralne banke (CB) BiH, prema procenama, samo je u aprilu pao za još više od 50 miliona KM. To je rezultat strukture deviznih rezervi, kao i prinosa od obveznica. Nastave li se ovakve tendencije, entiteti će već krajem godine morati da dokapitalizuju ovu finansijsku instituciju, pišu Nezavisne novine.
Prema zvaničnim podacima, kapital Centralne banke BiH, zaključno s 31. martom 2022. godine u odnosu na kraj prošle godine, pao je za 122 miliona KM. Na kraju prošle godine kapital CB BiH iznosio je 861 miliiona KM, a zaključno s martom taj kapital iznosio je 739 miliona KM. Međutim, uzme li se u obzir da je nastavljen rast kamatnih stopa na obveznice u portfelju CB BiH, procene su da će u aprilu kapital pasti za još najmanje 50 miliona KM, a verovano i više.
"Za prva četiri meseca očekivanja su da će kapital biti umanjen za 200 miliona KM i izgledan je scenario koji će dovesti do dodatnog smanjenja kapitala za još 400 miliona u narednih 12 meseci, a ne treba isključiti ni scenario koji predviđa pad od 900 miliona KM. Već sada je potrebno zagovarati i razgovarati o modelima dokapitalizacije Centralne banke. Ako želimo isti nivo sigurnosti konvertibilne marke kao pre dve i tri godine, potreban iznos dodatnog kapitala u narednom periodu je između 900 miliona i 1,3 milijarde KM", smatra ekonomist Saša Stevanović.
S obzirom na to da Centralna banka BiH, zaključno s krajem 2021. godine, ima više od 11,5 milijardi KM u obveznicama, više je nego jasno da će kapital nastaviti padati jer su Federalne rezerve već povećale kamatnu stopu, a to će, gotovo je sigurno, napraviti i Evropska centralna banka. S druge strane, u Centralnoj banci BiH kažu da pažljivo prate događaje na finansijskim tržištima i da smatraju kako se do kraja godine neće ostvariti scenario da CB BiH ostane bez kapitala.
"Očekivani rast kamatnih stopa na relevantnim finansijskim tržištima može imati određen negativan učinak za kapital CB BiH, ali procenjujemo kako će taj efekt biti ograničen i na puno nižem nivou u odnosu na navedenih milijardu KM. Znatno je smanjena izloženost deviznih rezervi riziku kamatne stope i osetljivost deviznih rezervi na promene tržišnih prinosa kao specifične forme kamatnih stopa", kazali su u Centralnoj banci BiH.
Zanimljivo je da se poslovanje Centralne banke i položaj BiH valute našli i u zaključcima poslednje sednice Predsedništva Stranke demokratske akcije (SDA). Oni navode kako rastuća inflacija preti time da se ozbiljno umanji vrednost deviznih rezervi koje su pokriće za vrednost konvertibilne marke. Od Veća ministara BiH traže da pripremi predloge mera i eventualne izmene zakona kojima bi se umanjio uticaj inflacije evra na KM.
"Napominjemo da vrednost zlata, koje je tek u neznatnom procentu pokriće za KM, neprestano raste u poslednjih sedam godina i da nastavlja rasti usled trenutne svetske krize. Takođe, od Centralne banke tražimo da hitno preispita aranžmane o čuvanju rezervi u stranim bankama, koji su sklopljeni u vremenu pre inflacije. Sve potrebne aktivnosti ne smeju na bilo koji način dovesti u pitanje stabilnost konvertibilne marke, ali moraju državi osigurati povoljnije finansijske efekte", kazali su.
