Inflacija u evrozoni je usporila, ali manje od očekivanja

Inflacija u evrozoni je usporila, ali manje nego što se očekivalo. To dovodi u pitanje očekivanja investitora da će Evropska centralna banka početi da snižava kamatne stope već na proleće.

Nakon rasta u decembru koji je bio rezultat baznih efekata, potrošačke cene su u januaru porasle za 2,8 odsto međugodišnje, saopštio je Eurostat u četvrtak. To je iznad prosečne procene od 2,7 odsto iz Bloombergove ankete sprovedene među ekonomistima. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne kategorije kao što su hrana i energija, takođe se smanjila manje od predviđenog, na 3,3 odsto.

Nakon niza povećanja kamatnih stopa između jula 2022. i septembra 2023. godine, ECB je otvorila vrata za relaksiranje monetarne politike ove godine. Zvaničnici su, međutim, oprezni u pogledu pružanja jasnih smernica o vremenu pre nego što budu sigurni da je rast cena zaista na putu ka ciljanih dva odsto.

Predsednica ECB Christine Lagarde rekla je prošle nedelje da Savet guvernera želi da banka stigne „dalje u procesu dezinflacije da bi bila dovoljno samouverena" da će inflacija biti stavljena pod kontrolu. Ove nedelje je nagovestila da je malo verovatno da će kamatne stope biti smanjenje pre sastanka u junu, i rekla je da su podaci o platama koji će tada biti dostupni "od kritične važnosti".

Bloomberg

U SAD, Federalne rezerve su takođe pokušale da ublaže očekivanja tržišta, a predsednik Jerome Powell je u sredu doneo "hladan tuš" za sve one koji su se kladili na martovsko snižavanje stopa.

Neke od Lagardinih kolega koji se zalažu za agresivniju monetarnu politiku žele da se sačeka, iako drugi kažu da je smanjenja bolje sprovesti pre nego kasnije - posebno u svetlu ekonomske krize evrozone, za koju su podaci ove nedelje pokazali da je ponovo jedva izbegla recesiju.

Guverner Banke Francuske Francois Villeroy de Galhau rekao je da će cene zaduživanja biti smanjene ove godine, i da će sve opcije biti na stolu na sledećim sastancima. Tržišta novca su se orijentisala na april kao najverovatniju polaznu tačku za ublažavanje i računaju da će kamatne stope biti smanjenje za 150 baznih poena ove godine.

ECB predviđa veću dezinflaciju ove godine, ali će usporavanje inflacije ići sporije nego 2023. godine, kada je rast cena pao na čak 2,4 odsto u novembru. I dalje očekuje da će dostići svoj cilj 2025. godine.

Projekcije ekonomista se dosta razlikuju i pokazuju neizvesnost od geopolitičkih tenzija do oružanih sukoba i izbora. Međutim, za razliku od tržišta, oni predviđaju da će stope biti smanjene u junu.

Slika inflacije je takođe različita među najvećim članicama evrozone, pa je rast cena prošlog meseca usporio u Nemačkoj i Francuskoj, ali je ubrzao u Italiji i Španiji.