.webp){kind=icon}
Ako je iko sumnjao da je doba snažnih fiskalnih podsticaja u Evropskoj uniji (EU) prošlo, treba da pogleda šta se događa u najvećoj evropskoj ekonomiji.
Politički čelnici u Nemačkoj, nakon odluke Ustavnog suda o vanbudžetskim fondovima, suočeni su sa krizom u funkcionisanju dok prave izmene budžeta za iduću godinu i ponovo razmatraju strategiju upravljanja javnim finansijama.
Više nemačkih vlada je takozvanu kočnicu duga zaobilazilo kroz vanbudžetske fondove. Kočnica za dug je ustavna kategorija koja postavlja stroga ograničenja na veličinu budžetskog deficita i javnog duga. Ovog puta sud je presudio da se vanbudžetski fondovi nastali u vreme pandemije preusmere na investicije za ozelenjivanje i modernizaciju privrede.
Opširnije
Trgovina između EU i Rusije ostaje na niskom nivou
Na trgovinu EU sa Rusijom ozbiljno su uticala ograničenja uvoza i izvoza koja je uvela EU nakon ruske invazije na Ukrajinu.
26.11.2023
EU planira 584 milijarde evra za remont energetske mreže
Evropska komisija će izneti plan vredan 584 milijarde evra za remont energetskih mreža.
24.11.2023
Prvi suficit EU od 2021. uz pad i izvoza i uvoza
Vrednost izvoza i uvoza robe u Evropskoj uniji nastavlja da opada – izvoz se smanjuje treći kvartal zaredom, a uvoz četvrti kvartal zaredom.
23.11.2023
Blagi rast nezaposlenosti u evrozoni u septembru
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni u septembru 2023. iznosila je 6,5 odsto
03.11.2023
Iako se radi o slučajnosti, zanimljivo je uočiti da se nemačka kriza odvija u trenutku kada bi članice EU trebalo da uđu u period štednje, nakon slobodne potrošnje prvo zbog pandemije, a onda zbog energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.
Kako je zasad odgovoreno na posledice tih vanrednih situacija, od 1. januara bi trebalo da ponovo stupe na snagu stara ograničenja budžetskog deficita, koji ne sme da iznosi više od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i javnog duga ne većeg od 60 odsto BDP-a. Ministri finansija se trenutno bave detaljima u vezi sa tim planom, ali je šira slika jasna: ne može se dopustiti da se nastavi zaduživanje bez nadzora.
"Imali smo snažne fiskalne podsticaje. Bez obzira na to da li će u januaru vratiti fiskalno pravilo ili [zvaničnici] ne budu mogli da se organizuju do sredine godine, mislimo da će postojati pritisak da vlade ograniče budžete", ocenjuje Jason Davis iz banke JPMorgan Chase.
Vlade već počinju da se kreću u tom pravcu, podstaknute višim troškovima zaduživanja i pomnijom pažnjom investitora i agencija za kreditni rejting. Dugoročniji pritisci poput zelene tranzicije, demografije ili smanjivanja raspoložive radne snage samo su dodatni podsticaji.
Zvaničnici EU su u prognozama objavljenim sredinom ovoga meseca najavili da će fiskalna politika doživeti stezanje i još snažnije se odraziti na rast u 2024. godini. Naveli su i da se smanjuje ukupni nivo duga kao postotak BDP-a.
Ujedinjeno Kraljevstvo se suočava sa sličnim pritiscima. U toj zemlji će do 2027 - 2028. poreska presija dostići najviši nivo od kraja Drugog svetskog rata.
Istovremeno, London i druge velike evropske ekonomije otkrivaju koliko je teško odvojiti birače od dodatne pomoći i stimulansa.
U Italiji, čiji je nivo javnog duga oko 140 odsto BDP-a, premijerka Giorgia Meloni sprovodi mere koje će zadržati budžetski deficit iznad tri odsto BDP-a do 2026.
Francuska, koja ima manji dužnički teret, ali i zahtevnije biračko telo, našla se na listi fiskalnih prestupnika Evropske komisije zbog toga što planirani budžet za 2024. nije u skladu s fiskalnim smernicama.
Premda Brisel smatra da je Nemačka bila previše velikodušna kad je reč o energetskom paketu pomoći, Berlin se ipak ističe u fiskalnom oprezu s nivoom javnog duga u BDP-u više nego dvostruko manjem od italijanskog.
Italijanski nivo javnog duga i BDP-a više je nego dvostruko veći od nemačkog
Svojevrsna alergija Nemačke na proračunski manjak utemeljena je na tome što sami građani nisu skloni zaduživanju. Pre pandemije, u vreme vrlo niskih troškova zaduživanja, takav odnos se među međunarodnim ekonomskim posmatračima smatrao apsurdnim. Ipak, tokom pandemije, Nemačka je mogla dati veliku fiskalnu podršku domaćinstvima i kompanijama, a nakon toga slično je postupila i kada je započela energetska kriza.
Štaviše, veliki EU program pomoći zemljama teško pogođenim pandemijom poput Italije mogao je da se sprovodi jedino uz nemačku podršku.
Nemački fiskalno agresivni ministar finansija Christian Lindner snažan je zagovornik vraćanja budžeta u normalu, ali je isto tako zagovarao vanbudžetske fondove kao način zadovoljavanja političkih prohteva koalicijskih partnera usmerenih na investicije u zelene projekte i zadržavanje u oblasti socijalne zaštite.
Taj je pristup sada u rasulu.
Nemački budžetski problemi predstavljaju još jedan znak da se fiskalna klima u EU menja. Evropska "zabava" fiskalnim podsticajima već je počela da se privodi kraju, a sudije nemačkog ustavnog suda su samo ugasile svetla.
