Nemačka je spremna da odustane od plana da strogo ograniči zaduživanje za sledeću godinu ako joj Rusija u potpunosti prekine isporuku prirodnog gasa.
Ministar finansija Christian Lindner donedavno je tvrdio da Nemačka i ostale članice evrozone od 2023. moraju da smanje javni dug da bi izbegle rizik istorijski visoke inflacije uzrokovane potrošnjom iz deficita. Ipak, mišljenje vlasti po tom pitanju polako se menja.
Među članovima kabineta koalicije kancelara Olafa Scholza postoji prećutni dogovor da se Berlin ne može držati fiskalnih planova u kriznoj situaciji u kojoj ruski predsednik Vladimir Putin redovno održavanje gasovoda "Severni tok 1" koristi kao izgovor za prekid protoka gasa na duži period.
Opširnije
Nemačka prihvata zakon o preuzimanju udela u energetskim kompanijama
Novi zakon omogućuje nemačkoj vladi da preuzimanjem udela jamči stabilnost kompanija i energetsku sigurnost.
06.07.2022
Nemački gigant pregovara o paketu pomoći od devet milijardi evra
Paket pomoći bi zatrpao rupu nastalu smanjenim snabdevanjem iz Rusije.
05.07.2022
Nemačka razmatra opcije u slučaju prekida isporuke gasa
Ugrožene su fabrike koje nisu spojene na mešovitu mrežu.
03.07.2022
S obzirom na veliku zavisnost Nemačke od ruskog gasa i nepostojanje alternativnih izvora snabdevanja, među tri vladajuće stranke postoji konsenzus da bi potpuni prekid dotoka proizveo šok ekvivalentan istovremenoj finansijskoj krizi 2008. i pandemiji virusa korona.
Sam Scholz je pripremio teren za takav potez u ponedeljak, kada je izjavio da se kriza neće skoro završiti te da su potrebne dodatne mere pomoći za hvatanje ukoštac sa rastućim cenama energije. Istakao je da će 2023. godina predstavljati najveći izazov.
Još je pesimističniji bio u govoru u sredu, u kojem je Putina optužio za korištenje energije kao političkog oružja, dodajući kako niko ne veruje ruskim izgovorima da je naglo smanjenje snabdevanja gasom uzrokovano isključivo tehničkim razlozima.
Lindner želi da se drži limita, ali država već troši dodatna sredstva
Prećutni konsenzus među članovima vlade kosi se sa službenim budžetskim planovima o znatnom smanjenju neto zaduživanja od sledeće godine i vraćanju javnih finansija u ustavna ograničenja. Štaviše, koalicione stranke već raspravljaju o dodatnoj podršci za domaćinstva i preduzeća koja pate zbog naglog rasta troškova.
Prema planovima odobrenih prošlog petka, ograničenje zaduživanja federalne vlade biće ponovno uspostavljeno 2023. godine, prvi put od pandemije.
Lindner, član Slobodnih demokrata koji su naklonjeni poslovnoj zajednici, cilja na 17,2 milijarde evra neto duga, što je pad sa skoro 140 milijardi evra ove godine, odnosno 215 milijardi evra prošle godine.
Upitan na konferenciji u petak hoće li Nemačka moći da se pridržava ograničenja duga u slučaju potpunog prekida isporuke ruskog gasa, Lindner je rekao da će vlada reagovati na odgovarajući način, dodajući da je najbolje pridržavati se ograničenja zaduživanja.
Nemački zvaničnici izrazili su zabrinutost da se protok gasa kroz "Severni tok 1" ni nakon završetka 10-dnevnog perioda redovnog održavanja koje počinje 11. jula možda neće ponovno pokrenuti.
Portparol nemačkog ministarstva finansija odbila je da komentariše, ali je ukazala na Lindnerove komentare s konferencije za novinare u petak na kojoj je ministar takođe rekao da njegov budžetski plan uključuje dodatne rezerve za buduće krizne mere.