.webp){kind=icon}
Uprkos pandemiji čiji kraj u svetu još nije zvanično objavljen, u Srbiji je tokom prošle godine došlo do oporavka tržišta rada.
To su pokazali rezultati Ankete o radnoj snazi za 2021. godinu koju je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), a prema kojoj je prošle godine broj zaposlenih u odnosu na 2020. bio veći za 72.100.
Anketa je pokazala da mladi u Srbiji sve više nalaze posao. Broj zaposlenih mladih uzrasta od 15 do 24 godine je prošle godine bio veći za 27.600, a broj nezaposlenih za 6.600 u odnosu na 2020.
Najveća stopa zaposlenosti među mladima zabeležena je u regionu Vojvodine, a najniža u južnoj i istočnoj Srbiji. Mladi (do 34 godine) dominiraju u oblastima kao što su informisanje, komunikacije, umetnost, zabava i rekreacija, a najmanje su zastupljeni u poljoprivredi.
Povećan broj stanovnika koji može da radi
Kada je reč o ukupnom broju nezaposlenih, on je tokom prošle godine bio veći za 53.200 u odnosu na godinu ranije, a broj stanovnika van radne snage smanjen za 162.500.
Prema rečima Milijane Smiljković, načelnice Odeljenja za statistiku tržišta rada u RZS, povećanje nezaposlenosti prošle godine u odnosu na 2020. godinu dogodilo se upravo zbog smanjenja stanovništva van radne snage (povećan je broj ljudi koji može da radi).
Kako je objasnila, pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa tokom 2020. godine, prema Međunarodnoj organizaciji rada nisu smatrani nezaposlenim, već svrstavani u grupu stanovništva van radne snage.
“Otuda se povećanje stope nezaposlenosti sa 9,7 odsto u 2020. godini na 11 odsto u 2021. godini i smanjenje stope stanovništva van radne snage sa 47,8 odsto na 45,3 odsto u istom periodu mogu smatrati pokazateljima oporavka, jer se vraćaju na nivo pre krize izazvane pandemijom”, rekla je Smiljković za Bloomberg Adria.
U stanovništvo van radne snage spadaju učenici, studenti, penzioneri, građani koji obavlјaju kućne poslove, kao i drugi koji u anketiranoj sedmici nisu obavlјali nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražili posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve nedelje.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko kaže da je smanjenje broja stanovnika van radne snage u 2021. godini pozitivan pokazatelj, navodeći da je čak pozitivan i porast broja nezaposlenih, ako je na račun neaktivnih (kao što je slučaj kod nas), dodajući da je traženje posla neophodan korak ka njegovom nalaženju.
Anketa pokazuje da je stopa nezaposlenosti najniža u regionu Beograda (8,8 odsto), a najlošija situacija na tržištu rada je, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 13,6 odsto, u regionu južne i istočne Srbije.
Položaj žena na tržištu rada pokazuje pomake
Kada je reč ženama, anketa pokazuje da se broj žena koje nalaze posao povećava. Stopa zaposlenosti žena prošle godine iznosila je 41,3 odsto što u odnosu na 2020. godinu predstavlja povećanje od 1,2 procentnih poena. U populaciji muškaraca ta stopa je u istom peridu porasla za 1,8 procentnih poena i u 2021. godini je iznosila 56,5 odsto.
Stopa nezaposlenosti kod žena prošle godine iznosila je 12,1 odsto, a kod muškaraca 10,2 odsto.
“Tradicionalno nepovolјniji položaj žena na tržištu rada ogleda se u znatno nižoj stopi zaposlenosti i višoj stopi nezaposlenosti i stopi stanovništva van radne snage u populaciji žena u odnosu na populaciju muškaraca. Dakle, položaj žena na tržištu rada iz godine u godinu pokazuje pozitivne pomake, ali kao što vidimo, stopa zaposlenosti sporije raste nego što je to slučaj u muškoj populaciji”, kaže Smiljković.
Najmanji broj nezaposlenih iz IT sektora
Najveći broj nezaposlenih ima srednji nivo obrazovanja. Ukoliko se posmatra područje obrazovanja, bez obzira na nivo kvalifikacije, tu se izdvaja područje inženjerstva i građevinarstva, nešto više od 111.000 nezaposlenih je iz tog područja obrazovanja, navodi se u anketi.
Najmanji broj nezaposlenih građana je iz IT sektora, njih 4.500.
Prošle godine 75.900 zaposlenih želelo da radi više sati
Anketa pokazuje i podatke o nedovoljno iskorišćenoj radnoj snazi koja obuhvata zaposlene koji rade kraće od punog radnog vremena, a žele i mogu da rade više sati. U 2021. godini 75.900 zaposlenih je želelo i moglo da radi više sati, od toga 47.200 muskaraca i 28.700 žena.
Ekonomista Arandarenko objašnjava da je nedovoljno iskorišćena radna snaga loša zbog toga što ona u sebi sadrži komponentu “nevoljne nezaposlenosti”.
“Ako neko radi četiri sata dnevno, a mogao bi i želeo bi da radi osam sati, on je u suštini pola zaposlen, a pola nezaposlen. Ali tu osobu statistika hvata kao isključivo zaposlenost, barem u prvoj iteraciji. Kod nas mislim da je dosta veliki problem što je zbog propisa o socijalnom osiguranju ograničen pristup nekim poslovima koji se u drugim zemljama prirodno nude kao part-time - recimo, kasiri u samoposlugama”, kaže Arandarenko.
Dodaje da je zbog toga u Srbiji relativno mali broj nedovoljno iskorišćene radne snage, navodeći da to nije dobro, jer ih sistem koji zahteva plaćanje minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje sprečava da budu “upola nezaposleni”, pa onda ostaju “skroz nezaposleni”.
Anketa prvi put rađena po novoj metodologiji
Ova anketa je prvi put rađena pomoću nove metodologije, odnosno na osnovu i u skladu sa novom uredbom Evropskog parlamenta i saveta, koja je stupila na snagu 1. januara 2021. godine.
Smiljković ističe da je cilj nove metodologije preciznije praćenje kretanja na tržištu rada. Naime, kako objašnjava, novom metodologijom u upitnik se uvode nova pitanja, dok se neka postojeća preformulišu kako bi se adekvatnije ispitala kretanja na tržištu rada.
Najznačajnija metodološka promena odnosi se na definiciju zaposlenih, odnosno na isključivanje iz kontingenta zaposlenih onih građana koji proizvode poljoprivrednu robu i usluge namenjene ličnoj potrošnji, tj. bez plasmana na tržište.
Arandarenko ocenjuje da je to dobar potez, dodajući da je taj podatak uglavnom vezan za siromašne zemlje.
“Svakako da je to dobro. Mi živimo u 21. veku u Evropi. Metodologija ankete o radnoj snazi je namenjena celom svetu. U siromašnim zemljama potrebno je pratiti i ove vidove 'primitivne' i samodovoljne zaposlenosti za preživljavanje koji se objektivno ne uklapaju u definiciju tržišta rada gde i ako ste samozaposleni (što se smatra statistički inferiornijim oblikom učešća na tržištu rada) proizvodite za tržište, a ne da biste se tek prehranili”, objašnjava Arandarenko.
Ističe da se na osnovu rezultata ove ankete može zaključiti da je stanje na tržištu rada stabilno, da je izbegnut glavni udarac pandemije i kao posebno interesantan podatak izdvaja značajan rast zaposlenih mladih.
