Uživanje u jednom od klasičnih italijanskih jela postalo je znatno skuplje, cena pripreme prosečne pice margarite u decembru je porasla za gotovo 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.
To daleko nadmašuje prošlomesečnu stopu inflacije od 12,3 odsto u toj zemlji, koja je podstaknuta naglim porastom cena energije i hrane. Nakon što je država uložila 75 milijardi evra (81,6 milijardi dolara) za pomoć Italijanima da se lakše suoče s poskupljenjima gasa i struje, cene i dalje nezaustavljivo rastu.
Analizom tradicionalnog napuljskog specijaliteta bavi se Bloombergov mesečni indeks "Pizza Margherita", čiji je cilj da da uvid u troškove života procenom cena sastojaka za pripremu jednog od najpoznatijih i najjednostavnijih jela u zemlji.
Obrađujući podatke italijanskog nacionalnog instituta za statistiku i ministarstva finansija, indeks prati rastuće cene osnovnih sastojaka - brašna, paradajza, sira mocarele i maslinovog ulja. Takođe, uzima u obzir i potrošnju električne energije potrebne za pečenje pice u pećnici na struju.
Troškovi pripreme pice kod kuće porasli su mnogo brže od cene gotove pice, koja je poskupela samo 9,9 odsto.
Osim energije, za najveći skok cene u indeksu zaslužni su mocarela, kojoj je cena porasla gotovo 27 odsto, i brašno, kojem je cena porasla nešto manje od 22 odsto. Ti sastojci su uobičajeni artikli u tipičnoj potrošačkoj korpi, čak i ako ne pripremaju svi picu kod kuće.
Iako postoji velika rasprava o tome koji su dodaci prihvatljivi na "pravoj" italijanskoj pici, ananas je svakako "ne-ne", margarita, zajedno sa još jednostavnijom verzijom bez mocarele, poznatom kao marinara, sorte su koje čistunci najviše cene.
Verovatno su te vrste najčešće među osam miliona pica koje se, prema proceni prehrambenog vodiča Il Gambero Rosso, svakodnevno ispeku u zemlji.
Legenda kaže da je pica margarita nastala u čast prvoj kraljici ujedinjene Italije Margarete od Savoje za vreme njene posete Napulju 1889. godine. Boje tog jela, kada se na kraju začini listićima svežeg bosiljka, jesu zelena, bela i crvena, baš kao i one na italijanskoj zastavi.
Postoji nekoliko varijanti pice, jedna od njih je tanka kao papir - rimska, i s druge strane, vrlo bogata njujorška. Uprkos tome, Napuljci tvrde da je njihova verzija klasa za sebe.
To je uvažila i Evropska unija, koja je njihovu picu priznala kao tradicionalni specijalitet (eng. Traditional Specialty Guaranteed product). Kako bi dobila tu oznaku, pica mora biti pečena u pećnici na drva na 485 stepeni Celzijusa (905 Farenhajta), ivica mora biti debela najmanje 1-2 centimetra, a smeju se koristiti samo tačno određeni sastojci kao što su ekstradevičansko maslinovo ulje, sveži bosiljak, bivolja mocarela ili tradicionalna lokalna mocarela i paradajz od lokalnih proizvođača.