.webp){kind=icon}
Inflacija u evrozoni usporila je prvi put u godinu i po dana, nudeći tračak nade Evropskoj centralnoj banci koja se bori da uguši najgori rast potrošačkih cena sa kojim se ova generacija susrela.
Podaci za novembar pokazali su da je inflacija iznosila 10 odsto, saopštio je u sredu Eurostat, što je manje od od 10,4 odsto, koliko su očekivali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg. Pad sa 10,6 odsto u oktobru bio je najveći od 2020, a za njega su zaslužni sporiji napredak troškova energije i usluga, čak i kada su cene hrane rasle brže.
Zvaničnici ECB istakli su ranije te podatke kao ključne za dalju procenu da li da povećaju kamatne stope za 75 baznih poena treći put zaredom - što je ishod koji bi sada mogao biti manje verovatan. Donosioci odluka će verovatno raspravljati o izveštaju na sastanku u sredu, kada će se poslednji put sastati pre odluke o povećavanju stopa od 15. decembra.
Iako se odnosi samo na jedan mesec, slabljenje cenovnih pritisaka doneće olakšanje ECB, koja se pola godine suočila sa iznosima koje su više puta premašile prognoze ekonomista. Novi izveštaj se poklapa sa američkom statistikom iz oktobra, koja je takođe krenula putem slabijeg rasta, ohrabrujući neke zvaničnike Federalnih rezervi da razmotre smanjenje tempa povećanja kamatnih stopa.
Stopa inflacije u evrozoni ostala je dvocifrena već drugi mesec, a zvaničnici su ove nedelje pokušali da upozore na moguće lažne nade. Predsednica ECB Christine Lagarde rekla je u ponedeljak u Evropskom parlamentu da bi je "iznenadilo" ako je rast cena dostigao vrhunac.
Bloomberg Mercury
Njen zamenik Luis de Guindos žalio se ranije ovog meseca zbog prethodnih "negativnih iznenađenja". U utorak je naglasio da je "signal koji moramo da pratimo rast osnovne inflacije".
Potpredsednik je možda mislio na baznu inflaciju, koja ne računa cene hrane i energije. Taj mera je ostala nepromenjena na pet odsto, pokazao je izveštaj od srede.
I širom kontinenta ove nedelje objavljeni su izveštaju o slabijem rastu potrošačkih cena, a inflacija je bila slabija u Nemačkoj, Italiji, Španiji i Holandiji. U Francuskoj se neočekivano zadržala. Rast cena se ubrzao u samo tri zemlje evrozone.
Zvaničnici ECB koristiće podatke kao indikator cenovnih pritisaka, ali i za nove kvartalne ekonomske prognoze. Osim što pokazuju put inflacije, projekcije će verovatno otkriti i kako troškovni šok uništava evropski privredni rast, dok je recesija verovatno u toku.
Zvaničnici su podigli stope za 200 baznih poena od jula i sada moraju da odluče da li da još jednom povećaju 75 baznih poena ili se odluče za manje povećanje.
Nije jasno da li će niža stopa inflacije biti dovoljna da podstakne ECB ka poveća stope za samo pola poena. Prošle nedelje je članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel već pokušala da dovede u sumnju mogućnost sporijeg pooštravanja.
"Dosadašnji podaci sugerišu da je prostor za usporavanje tempa prilagođavanja kamatnih stopa i dalje ograničen", rekla je ona.
