.webp){kind=icon}
Član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Martins Kazaks rekao je da bi se povećanje kamatnih stopa trebalo da se nastavi i sledeće godine - a ekonomisti sve više očekuju da će evrozona tada biti usred recesije.
Razlog dugotrajnog oštrog stava, prema rečima letonskom zvaničnika, jeste to što će visoka inflacija verovatno potrajati uprkos padu. Podržava povećanje od 75 baznih bodova ovog meseca i još 50 ili 75 na završnom sastanku u decembru, u zavisnosti od podataka i prognozama vezi sa cenama.
"S obzirom na trenutni trend, ne vidim potrebu za pauzom nakon toga", rekao je Kazaks u intervjuu u Vašingtonu. "Tempo bi se mogao donekle usporiti i rekao bih da počinjemo koristiti širi skup instrumenata za rad na celoj krivulji prinosa."
Budući da su troškovi zaduživanja povećani nakon pauze duže od jedne decenije, neki zvaničnici zagovaraju preispitivanje situacije kada se postigne neutralna stopa koja niti podstiče, niti koči ekonomiju. Ali s obzirom na to da se ta tačka - za koju se smatra da je od 1,5 do dva odsto - očekuje pre kraja godine, zagovarači oštrije monetarne politike (kolokvijalno poznati kao jastrebovi) poput Kazaksa već počinju da pozivaju na pooštravanje restriktivne teritorije.
Guverner belgijske centralne banke Pierre Wunsch rekao je prošle sedmice da kamatna stopa od tri odsto - u odnosu na sadašnjih 0,75 odsto - nije nerazumna s obzirom na izglede za rast potrošačkih cena koji je već pet puta veći od ciljanih dva odsto. Njegov holandski kolega Klaas Knot vidi da se rast nastavlja izvan neutralnog, iako sporije.
U to vreme će monetarno pooštravanje uključiti komercijalne banke koje otplaćuju zajmove iz razdoblja krize poznate kao TLTRO, dok bi ECB takođe trebalo da počne sa smanjivanjem otprilike pet biliona evra (4,9 biliona dolara) imovine koju je kupila u prošlim podsticajima, prema Kazaksu.
ECB je prikupila bilione putem programa kupovine imovine/Bloomberg
Pokretanje takozvanog kvantitativnog pooštravanja 2023. popularno je među ostalim jastrebovima.
"Ako radite samo sa stopama, tada možete izravnati krivulju prinosa", rekao je Kazaks. ''Jednostavno ne vidim potrebu držati taj portfolio obveznica. Osim toga, ako pooštravamo monetarnu politiku, takođe je nužno da svi instrumenti budu usmereni u istom smeru.''
Važna lekcija iz pandemije je da je monetarna politika bila efektnija kada je "kombinovala i mešala različite instrumente", smatra Kazaks. Iako su kamatne stope "omiljeni" instrument ECB-a, "trebalo bi razmotriti upotrebu iste strategije kada idemo prema pooštravanju", takođe uzimajući u obzir rizike finansijske stabilnosti, rekao je.
Budući da Međunarodni monetarni fond predviđa recesiju u evrozoni u drugoj polovini 2022. dok energetska kriza traje, Kazaks priznaje opasnost od pada.
Ekonomija evrozone 2023. | Godišnja promena bruto domaćeg proizvoda/Bloomberg
"Puno je lakše pronaći negativne nego pozitivne šokove", rekao je. "Rizici su jasno na donjoj strani za rast i na gornjoj strani za inflaciju."
Proizvodnja u evrozoni past će za 0,1 odsto u 2023, prema najnovijem Bloombergovom istraživanju ekonomista. Za Nemačku, najveću ekonomiju evrozone, očekuje se pad od 0,5 odsto, dok se za Francusku, Italiju i Španiju očekuje rast.
Kazaks bi bio "pozitivno iznenađen" da nove projekcije ECB-a koje će stići u decembru, ne uključuju recesiju. Jedino je pitanje koliko će duboka i dugotrajna biti - a to će oblikovati put monetarne politike.
"Mislim da u ovom trenutku ne bi trebalo da budemo previše zabrinuti zbog podizanja stopa", rekao je. "Ali što se više penjemo, to bi više trebalo da budemo oprezni u pogledu veličine stepenica."
