.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka bi trebalo da preduzme "značajne korake" na svoja naredna dva sastanka kada se odlučuje o kamatnim stopama, rekao je član Upravnog saveta Klaas Knot, koji je deo grupe “jastrebova” (koji se zalažu za oštru monetarnu politiku). Ta grupa ekonomista očekuje drugo uzastopno povećanje za tri četvrtine poena u oktobru.
Šef holandske centralne banke rekao je da ECB mora da završi normalizaciju troškova pozajmljivanja pre nego što može da se posveti raspravi o tome kako da smanji trilione evra obveznica koje je kupila tokom nedavnih kriza – proces poznat kao kvantitativno zaoštravanje.
"Potrebna su nam još najmanje dva značajna povećanja stope", rekao je Knot u ponedeljak na prezentaciji finansijske stabilnosti u Amsterdamu. On ne očekuje da će kvantitativno zaoštravanje početi pre 2023.
Otkako je počela da podiže stope u julu prvi put posle više od decenije, ECB je povećala stope 125 baznih poena, a tržišta su se naginjala ka još jednom pomaku od 75 baznih poena 27. oktobra. Međutim, u isto vreme, evropski ekonomski izgledi se pogoršavaju. Rekordna inflacija i smanjenje snabdevanja ruskim energentima čine recesiju sve verovatnijom.
Ta sve lošija pozadina podstakla je neke od članova Upravnog saveta ECB koji nisu za visoke kamate, da upozore da se ne ide predaleko.
Dok je portugalski Mario Centeno nazvao normalizaciju monetarne politike apsolutno neophodnom i poželjnom, on je rekao da odluke treba da budu postepene i vođene fleksibilnošću i proporcionalnošću.
"Neblagovremene reakcije su podložne da postanu preterane reakcije", rekao je Centeno u ponedeljak u Lisabonu.
Španac Pablo Hernandez de Cos kasnije je ponovio da će tempo normalizacije ECB zavisiti od ekonomskih podataka, rekavši u prezentaciji studentima da će stope biti podignute sve dok inflacija ne padne na cilj od dva odsto.
Rast potrošačkih cena je daleko brži u nekim delovima evrozone od 19 zemalja - najviši zabeležen rast inflacije od 25 odsto u baltičkom regionu je na ekstremnom nivou, u poređenju sa 10 odsto za blok u celini.
U Holandiji je premašio 17 odsto i mogao bi da ostane povišen duže nego što finansijska tržišta i ekonomisti trenutno predviđaju, prema poslednjem izveštaju centralne banke o finansijskoj stabilnosti, objavljenom u ponedeljak.
"ECB će nastaviti da podiže kamatne stope sve dok ponovo ne bude verodostojnih izgleda za povratak na cilj stabilnosti od dva odsto inflacije u srednjem roku", rekao je Knot.
- Uz saradnju Cagan Koc i Alonso Soto
