Prva poruka s Davosa - Trumpov drugi mandat bi mogao biti još nestabilniji od prvog

Otvaranje godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu proteklo je u znaku inauguracije novog američkog predsednika Donalda Trumpa, a čak i za pažljive posmatrače Trumpovih poteza činilo se da nova administracija sa sobom donosi jednako - ako ne i više - pitanja nego odgovora.

"Oni koji se sećaju prvog dana njegove predsedničke dužnosti znaju da je tada izdao jednu izvršnu naredbu. Njegov tim sada novinarima govori da će do kraja dana izdati 200. Dakle, samo na osnovu ovog obima, Trumpova administracija bi mogla biti 200 puta više nepredvidiva i nestabilna nego što je bila tokom prvog mandata", rekao je glavni i odgovorni urednik američkog magazina "Time" Sam Jacobs na događaju u Davosu.

Istakao je da je Trumpova popularnost porasla po okruzima, sa zavidnom podrškom Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca u zemlji. "Međutim, mnoge njegove ideje nisu popularne. To je značajna tačka napetosti - Amerikanci su se okrenuli ovom predsedniku, ali se nisu okrenuli mnogim njegovim idejama", kazao je on, pozivajući se na pitanja socijalne sigurnosti i carina za koje je stanovništvo svesno da će dovesti do skoka cena.

Glavna i odgovorna urednica dnevnih novina The National u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mina Al-Oraibi kazala je da je nepredvidljivost koju Trump reprezentuje odraz one u kojoj se svet trenutno nalazi, te da mnogi osećaju da je potrebna izvesna promena u svetskim odnosima. "Možda je potrebno da se oni više zasnivaju na transakcijama i interesu."

Bloomberg

 

Urednik u britanskom listu The Economist Patrick Foulis poručio je da Trump ulazi u ovu inauguraciju na vrlo drugačiji način u odnosu na prvu.

"Sada imamo optimističnu poruku o mogućnostima Amerike, uz mnogo ubedljiviju izbornu pobedu nego što je to bilo sa prošlim rezultatom, koji je bio osporavan. Postoje snažni znakovi da američka javnost u nekim segmentima umnogome podržava njegovu agendu. Na primer, pitanja imigracije i ratova kultura, poput rodnih tema, gde su Trumpove vrednosti verovatno bliže prosečnom Amerikancu nego one Joea Bidena", ocenio je Foulis.

Pozicija SAD u svetu

Dodao je da Trump dolazi u trenutku kada je američki faktor zastrašivanja u svetu oslabio, što bi moglo definisati način na koji će Sjedinjene Američke Države (SAD) rešavati svetske izazove. Uz to, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku i dalje traju, u pojedinim delovima sveta vlada anarhija, u pojedinim autokratija, a očigledno je da američka moć ne uspeva da odgovori na sve izazove, kao što je problem sa Hutima, naveo je. "Jedno od ključnih pitanja biće i kako će izgledati odnosi SAD i Evropske unije (EU)."

 

Problem sa Evropom je, kako kaže, to što ona nije zaista uspela da valjano organizuje odbrambeni sistem. "Situacija u odbrani je i dalje prilično smešna, u smislu nivoa mobilizacije i koordinacije, da bi zauzela mesto Amerike. Dakle, to je jedan problem. Evropa polazi sa pozicije slabosti, što je uvek loše za Trumpa." Drugi problem je što se dve ključne sile u Evropi, Francuska i Nemačka, nalaze u veoma teškim političkim situacijama, istakao je.

Ipak, prema mišljenju Al-Oraibi, u Trumpovoj administraciji postoji osećaj o tome koliko moćna Amerika može biti kada odluči da iskoristi tu moć. "SAD ostaju najvažnija supersila. To su pokazali na Bliskom istoku. Mislim da je geografski domet SAD sada mnogo veći, s razlikom što je pitanje Avganistana zatvoreno."

Ona je podsetila da je tokom Trumpove prošle administracije postojala politika maksimalnog pritiska koja je započela rešavanje nekih od pitanja na Bliskom istoku, ali je stavljena na pauzu tokom administracije Joe Bidena. "Sada će ta politika ponovo stupiti na snagu, ali u drugačijem obliku. Jedna od promena jeste to što neki ključni akteri iz prve Trumpove administracije ovaj put nisu prisutni. Stoga će vojno prisustvo biti smanjeno, dok će administracija biti više usmerena na poslovne ljude koji će imati ulogu na Bliskom istoku."

Bloomberg

 

Jacobs je istakao da je Trump prilično samopouzdan po pitanju tog regiona i da očekuje da će stvari na tom polju lakše rešiti nego one u Ukrajini.

Mada je Foulis naglasio da je Trump umnogome doprineo poboljšanju situacije na Bliskom istoku, to jest postizanju primirja, on smatra da to ne znači da treba biti optimista.

"Razlog je taj što ono što je ugovoreno, prva faza primirja, zapravo ne rešava nijedno od glavnih pitanja. Ne rešava pitanje da li je prihvatljivo zapadnim silama ili čak zalivskim državama da Hamas ostane pod kontrolom Gaze. Ne rešava ključno pitanje za Izrael – da li zemlja zadržava pravo da interveniše vojno u Gazi pod određenim okolnostima? I naravno, ne bavi se zaista osnovnim i verovatno nepomirljivim stavovima obe strane u vezi s rešenjem o dve države", kazao je.

Bloomberg

Urednik The Economista je rekao teško predvideti kakav bi uticaj Trump mogao imati na Rusiju. "Mislim da je jedina stvar koju bi SAD mogle da urade pokušaj nametanja mnogo strožih sankcija na rusku naftu. Međutim, zbog Trumpovog interesovanja za berzu, ekonomiju i inflaciju, to bi moglo biti nešto od čega će se ustručavati. Mogu razmotriti ustupke za ruskog predsednika Vladimira Putina, ukidanje sankcija, vraćanje deviznih rezervi i slično. Mada to bi više ukazivalo na kratkoročni sporazum koji donosi neku vrstu primirja i zaustavljanje borbi, ali ne rešava osnovne probleme u zemlji."

Govoreći o odnosima SAD i Kine, Foulis je naveo da je, gledano iz američke perspektive, učinak Bidenove administracije u tom domenu bio prilično dobar, uz nametanje niza mera kineskoj privredi. "Zauzeli su poziciju u kojoj Amerika izgleda kao sila u usponu, dok Kina stagnira. Ako pogledate gde smo bili pre pet ili deset godina, to je prilično velika promena. Trump, na neki način, predstavlja kontinuitet, ali mislim da imamo vrlo čvrste razloge da sumnjamo u njegovu sposobnost da dosledno primeni takvu strategiju na duži rok." 

Depositphotos

Jacobs je ocenio da je teško bilo kome da kaže kako će izgledati američki plan prema Kini za pet godina, ali da će ekonomija biti ključni način na koji će Trump gledati na Kinu. "Mislim da je tu manje ideologije nego što je možda u pitanjima kao što su Tajvan i drugi", zaključio je.

Podsetimo, godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, koji okuplja čelnike iz vlade, biznisa i civilnog društva kako bi razmatrali glavna svetska pitanja i prioritete za predstojeću godinu, počeo je u ponedeljak u švajcarskom mestu Davos pod sloganom "Saradnja za inteligentno doba".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar