Kako će najbogatiji Slovenci preživeti srebrni cunami i šta ih veže za Srbiju

Izašla je nova lista najbogatijih Slovenaca, koju svake godine objavljuju Finance, a na kojoj se, zbog suvlasništva u kompanijama, nalazi niz porodica, i to već na samom vrhu. Najbogatiji Slovenac ovog puta prema oceni Finance Managera - Igor Lah, koji se navodi s članovima porodice, ukupno poseduje 385 miliona evra imovine, odnosno 119 miliona više nego prošle godine.

U nadolazećim godinama će se dogoditi drugi najveći prenos imovine u istoriji samostalne Slovenije, takozvani srebrni cunami. Kako će se s tim suočiti najbogatije porodice?

Imovina porodice Lah se, prema proceni autora liste, u četiri godine utrostručila, što se prvenstveno može pripisati velikom rastu vrednosti Steklarne Hrastnik (koja je odnedavno vlasnik paraćinske staklare), koja ove godine najavljuje dobit od 22 miliona evra, te se procenjuje na gotovo četvrt milijarde evra. Drugi važan deo imovine su nekretnine, među kojima prevladavaju velike zgrade u Ljubljani, objedinjene u grupu Ceeref. Lahove firme takođe poseduju udele u nekim delovima državnih elektrodistribucijskih kompanija.

Drugo mesto na listi dele bivši supružnici Login, koji su devet godina bili na vrhu lestvice. Razvod je rezultovao i time da se njihova imovina tretira odvojeno. Kao porodica, ove godine bi bili vredni 690 miliona evra i time nedostižni. Njihov startap postao je jednorog zahvaljujući svetski popularnoj igri Talking Tom, a nakon što su ga prodali, pokrenuli su poljoprivredni projekat u Srbiji.

Među prvih deset se na petom mestu nalazi porodica Šešok, koja vodi kompaniju Iskra, a na šestom mestu sa procenjenom imovinom od 268 miliona evra su Belokranjci, supružnici Dari i Vesna Južna. Na desetom mestu su Ivo sa kćerkom Anastasiom Tajom Boscarol, vredni 213 miliona evra. Nisu to sve porodice na listi, prema procenama urednika časopisa Finance Manager Jureta Ugovšeka, porodice drže čak četvrtinski udeo.

Vesna i Dari Južna | STA

U idućim godinama će se više od četvrtine preduzetnika povući iz kompanija. Prema procenama Instituta za ekonomsku demokratiju, takve firme zapošljavaju gotovo 100.000 ljudi i godišnje stvaraju vrednost od oko 14 milijardi evra. Kome će predati kompanije i kako, stvar je odluke vlasnika, a sam izazov pronalaska naslednika nov je za relativno mladu slovenačku privredu. Uz to, kako upozoravaju u Institutu, interesovanje za nasledstvo unutar porodica, kada kompanija prelazi s roditelja na potomke - opada.

Iskra, najveća porodična industrijska kompanija u Sloveniji

Jedan od retkih izuzetaka gde je firma prešla s roditelja na decu je porodica Šešok, čija se imovina procenjuje na 300 miliona evra, što je za 10 odsto manje nego prošle godine.

Direktori Iskre s predsednikom uprave Dušanom Šešokom na čelu preuzeli su Iskru 2006. godine. Na kraju su u vlasništvu ostali samo Šešok i drugi član uprave Jože Godec, od kojeg su Šešokovi sinovi Klemen i Matija kupili udeo od 41,2 odsto i potom ga povećali na 47 odsto.

Dušan Šešok | STA

"Naš primer je nešto drugačiji od klasičnog porodičnog nasledstva jer smo Matija i ja počeli van današnjeg porodičnog sistema", rekao je za Bloomberg Adriju Klemen Šešok. Kako je istakao, prag Iskre prvi put su prešli prilikom preuzimanja vlasničkog udela.

"Prenos vođstva dogodio se tokom sastanka u fabrici u Semiču pre osam godina, kad je otac simbolično rekao: 'Evo, momci, ovo su ključevi, ja sada idem na more'", slikovito je opisao Klemen Šešok. Nakon toga su "stotinu puta pali na nos, ustali i stvorili danas najveću porodičnu industrijsku kompaniju" u Sloveniji.

Na popisu se nalazi još nekoliko porodica gde se imovina podelila među decom. Najpoznatiji je slučaj porodice Gregorčič, vlasnika G4 Groupa, čija je imovina procenjena na 147 miliona evra (na 13. mestu). Otac Franc Gregorčič podelio je imovinu i firme među tri sina.

Zanimljiv je i slučaj porodice Klarič, vlasnika Adventure Investmentsa i Media Publikuma, koji dele 13. mesto na popisu s imovinom od 147 miliona evra. Sin Tilen otkupio je udeo po tržišnoj ceni od oca Darka Martina.

Lubej: Zatvoren način razmišljanja slovenačkih vlasnika

"Slovenija je relativno mali prostor, mnogi konkurenti nisu spremni da prodaju kompanije", ocenjuje Samo Lubej, stručnjak za upravljanje imovinom. Dodaje da u Sloveniji nemaju investicione fondove ili druge naslednike koji bi firmu dalje vodili.

 

"Slovenija izvozi 80 odsto onoga što proizvodi, i normalno je da ne može sama obaviti sve transakcije među firmama, kao ni kod izvoza. Dakle, logično je da određeni procenat kompanija, kao kod izvoza, kupe stranci", smatra Lubej.

Slovenci, inače, od dolaska stranaca u domaće firme zaziru kao kao đavo od krsta. "To je zatvoren način razmišljanja, to je u globalnom svetu štetno i neprikladno. Razmišljati da je Evropljana oko 500 miliona, a Slovenaca samo dva miliona, zapravo je nužno. Da firma ostane slovenačka je super, ali u današnjim ekonomskim uslovima to nije realno", upozorava.

Dewesoft i suvlasništvo, te najave novih zakona

Nakon brojnih inicijativa iz privrede, slovenačka vlada je pripremila dva zakona koji se bave nagrađivanjem zaposlenih i delimično rešavaju pitanje nasledstva. Slovenačko ministarstvo privrede priprema obnovu zakona o sudelovanju zaposlenih u dobiti, dok se ministarstvo za solidarnu budućnost bavi uvođenjem modela ESOP (engl. employee stock ownership plan). Taj model predviđa i mogućnost da zaposleni prilikom izlaska iz kompanije svoj udeo proda drugim zaposlenima. Na kraju kompanijom upravljaju samo oni koji su svakodnevno aktivno uključeni u nju.

Kako su naglasili u ministarstvu, kod zakona s modelom ESOP najvažnije je da suvlasništvo bude posredno u rukama zaposlenih samo dok su zaposleni u kompaniji. Inače, praksa pokazuje da model nije dugoročno održiv.

Jedan takav primer je firma Dewesoft. Većinski vlasnik Jure Knez se na listi nalazi s procenjenih 243 miliona evra vrednosti udela, što je za 59 odsto više nego prošle godine. Knez je vlasnik 61,1 odsto Dewesofta i ima 79,4 odsto glasačkih prava. Zaposleni Dewesofta mogu da postanu suvlasnici kompanije kupovinom udela po knjigovodstvenoj vrednosti. Tako postaju suvlasnici i primaju dividende. Kada odu, svoj udeo u firmi prodaju po knjigovodstvenoj vrednosti.

Jure Knez | Katapult

Načini prenosa vlasništva

Prenos vlasništva kompanije na zaposlene apsolutno je i samo dobrovoljna odluka vlasnika, istakao je Igor Feketija, državni službenik u slovenačkom ministarstvu rada. "Najviše se fokusiramo na mala i srednja preduzeća, koja su većinom osnovana pre 30 godina i vlasnici te prve generacije preduzeća sada se povlače", rekao je Feketija.

Prenos se, po njegovim rečima, može dogoditi na tri načina:

• Vlasnik firmu preda deci, pri čemu praksa pokazuje da firme zbog nepripremljenosti sredstava mogu biti ugrožene;

• Postupan prenos preko zaposlenih, što se finansira iz dobiti za koju su određeni vlasnici ovlašćeni;

• Uz pomoć treće strane koja finansira transakciju.