Jokić bolje plaćen od Dončića. Kolika su primanja košarkaša iz regiona?
Dok se Luka Dončić sa svojom ekipom Dallas Mavericks bori za prestižni prsten, proverili smo koliko košarkaši iz Adria regiona zarađuju u najjačoj košarkaškoj NBA ligi. Ukupno 16 košarkaša iz Adria regiona igra u NBA, a najviše ih dolazi iz Srbije. Nikola Jokić je najbolje plaćeni košarkaš iz država Adria regiona i prošlogodišnji prvak s Denver Nuggetsom. Drugi najbolje plaćeni je Slovenac Luka Dončić, koji je ove sezone od Dallas Mavericksa primio više od 40 miliona dolara. Treći najbolje plaćeni košarkaš je Hrvat Bojan Bogdanović, koji je ove sezone od New York Knicksa primio 20 miliona dolara plate.
_____________________________________________________________
Opširnije
Ukratko: 'Twingo', litijum i MMF
Nezvanično smo saznali da će se novi električni ‘twingo’ proizvoditi u fabrici Revoz u Novom Mestu.
06.05.2024
Ukratko: Mišković, plate i stadioni
Hrvatske državne i lokalne vlasti najavile su izgradnju četiri velika gradska stadiona čija se ukupna investicija procenjuje na 500 miliona evra.
10.04.2024
Bloomberg Businessweek Adria ukratko: Narodne obveznice, nekretnine i Crveno more
Slovenci konačno do narodne obveznice, Hrvatska među najatraktivnijim turističkim destinacijama.
03.02.2024
Bloomberg Businessweek Adria ukratko: Kostić, inflacija i oporezivanje banaka
Miodrag Kostić, osnivač i vlasnik holdinga MK Group, nedavno je osnovao zadužbinu i sa 25 miliona evra podržao Palatu nauke.
16.12.2023
Ukratko: Najjače zemlje u regionu izbeći će stagnaciju
Bloomberg Businessweek Adria.
30.06.2023
Ukratko: 'Erdoganonomija' i turski izbori
Slovenija, Hrvatska i Srbija najavljuju modernizaciju železničkih pruga.
26.05.2023
16. avgusta dan D za ulazak NLB-a na hrvatsko tržište
Zanimanje Nove Ljubljanske banke (NLB) za kupovinu Addiko banke moglo bi biti početak povratka najveće slovenačke banke na hrvatsko tržište, što je Hrvatska narodna banka već nekoliko puta zabranila. NLB akcionarima Addiko banke sa sedištem u Beču nudi 20 evra po deonici bruto, a rok za prihvatanje ponude je 16. avgust. U pokušaju kupovine Addiko banke, NLB se takmiči s dvojicom srpskih preduzetnika , Miodragom Kostićem preko Holdinga Agri Europe Cyprus i Davorom Macurom, koji vodi kompaniju Alta Pay. Predsednik uprave NLB-a Blaž Brodnjak nije skrivao glavni motiv za preuzimanje Addiko banke. Addiko, naime, za razliku od NLB-a, posluje i u Hrvatskoj. „Hrvatska je najveće tržište u regionu i izrazito nas zanima“, rekao je.
NLB želi preuzeti najmanje 75 odsto austrijske banke, što bi mu omogućilo potpunu kontrolu nad bankom i njenu moguću integraciju u NLB.
______________________________________________________________
Pomama za AI-jem zaobišla Adria region
Iako je prošlu godinu obeležila pomama za veštačkom inteligencijom (AI), taj alat je 2023. godine u svom poslovanju koristilo samo osam odsto evropskih kompanija, izvestio je Eurostat. Na dnu liste je Srbija – samo 1,8 odsto kompanija u Srbiji koristilo je AI, dok je u Rumuniji taj procenat još manji (1,5 odsto).
U svim ostalim državama regiona kompanije su mnogo više koristile veštačku inteligenciju: u Bugarskoj 3,6 odsto, u Hrvatskoj 7,9 odsto, u Mađarskoj 3,7 procenata, u Sloveniji 11,4 odsto, u Bosni i Hercegovini 5,3 odsto, a u Crnoj Gori 5,6 odsto. Podaci za Severnu Makedoniju i Albaniju nisu dostupni kod Eurostata.
_______________________________________________________________
Banke će s odlaganjem slediti smanjenje kamata ECB
Kamatne stope za kredite u EU dosegnule su vrhunac, a prvo sniženje kamatnih stopa ECB smanjiće pritisak na troškove finansiranja preduzeća i domaćinstava . Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će se šestomesečni euribor do kraja 2024. približiti tri odsto. Taj pad mogao bi u zapadnim zemljama brže da se prelije na kamatne stope banaka nego u Adria regionu. „Čak i kada su kamatne stope rasle, kamatne stope na depozite u zapadnim zemljama rasle su brže“, smatra Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije.
________________________________________________________________
Koliko gastarbajteri u Hrvatskoj šalju novca svojim rođacima u regionu
Obim radničkih doznaka, novca koji strani radnici u Hrvatskoj šalju svojim porodicama, prema svežim podacima Hrvatske narodne banke, udvostručio se u samo tri godine na 1,4 milijarde evra. Još 2020. godine u inostranstvo su poslali 724 miliona evra, a zatim je rast eksplodirao na prošlogodišnje 1,4 milijarde. Od toga su radnici iz Adria regiona prošle godine poslali 550,4 miliona evra, takođe dvostruko više nego 2020.
Na vrhu liste zemalja u koje strani radnici koji rade u Hrvatskoj šalju novac, nalazi se Bosna i Hercegovina, koja je na tom mestu od 2019. godine. Tada su bosanskohercegovački radnici poslali kući nešto manje od 150 milionaevra, a prošle godine skoro 300 miliona. Na drugom mestu su, pomalo iznenađujuće, radnici s nemačkim državljanstvom, koji su prošle godine poslali 138 miliona evra, a na trećem, očekivano, radnici iz Srbije, koji su prošle godine poslali 132 miliona evra, 154 odsto više nego tri godine ranije. Makedonci su prošle godine poslali 61 miliona evra, a Slovenci 58,6 miliona evra.
_________________________________________________________________
Zapadni Balkan u januaru ulazi u sistem trenutnih plaćanja
Ceo region Zapadnog Balkana s 1. januarom sledeće godine ući će u zonu SEPA – Single Euro Payments Area. „Ovim potezom preduzeća i građani Zapadnog Balkana godišnje će uštedeti pola milijarde evra“, rekao je Oliver Varhei, evropski komesar za proširenje, predstavljajući detalje plana rasta. Troškovi bezgotovinskog poslovanja za mala, mikro i srednja preduzeća među državama regiona su šest puta viši nego u drugim državama EU.
___________________________________________________________________
"Nakon evropskih izbora se verovatno, s obzirom na pomake udesno, može dogoditi da će zeleni prelaz biti usporen, odnosno da će ciljni datumi biti pomereni . Verujem ipak da taj proces nije moguće zaustaviti.”
Tako kaže Matjaž Janežič, direktor razvoja proizvoda energetskih rešenja Petrola.
Na vrhu tema koje su evropsko biračko telo pomakle udesno su nesigurne privredne prilike. Istraživanje javnog mnenja koje je sprovela analitička platforma Focaldata pokazuje da su među razlozima za izlazak na birališta na prvom mestu poboljšanje privrede i smanjenje inflacije. Slede međunarodni sukobi i ratovi te migracije i azilantska politika.