Euforija podkasta – kako zaraditi ili pobediti na izborima?

U doba raznolikih i brojnih medija, čini se da se podkast relativno brzo izdvojio iz mase i pronašao svoje mesto. Ljubitelji podkasta odmah će primetiti tu brzinu, s obzirom na činjenicu da podkast kao format za prenos mišljenja i informacija postoji već punih 20 godina. Ipak, podkasti svoju zasluženu slavu doživljavaju u poslednjoj deceniji, pa otuda i pomenuti nagli rast popularnosti. U poslednjih šest godina broj slušalaca/gledalaca podkasta gotovo se udvostručio. Prema službenim podacima Statiste, 2019. godine podkasti su širom sveta imali 275 miliona slušalaca, dok je taj broj prošle godine dostigao 505 miliona. 

Koliku moć ima podkast, dokazuju i poslednji predsednički izbori u SAD. Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo otvorenost prema tom mediju donela pobedu Donaldu Trumpu. Prvi su put predsednički kandidati radije gostovali u podkastima nego na televiziji, a Trump se tokom kampanje pojavio u njih čak 14. 

Iako samo jednom, tu je praksu primenila i aktualna predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska Davkova, tokom predsedničke kampanje za izbore održane prošle godine. 

Ali kao po pravilu, kada popularnost nekog proizvoda raste, raste i konkurencija. Isto se događa i s podkastima. Broj podkastera svakodnevno raste i sada na platformama koje generišu  podkaste možete da pronađete zaista ogroman broj emisija koje se redovno emituju – na različite, odnosno doslovno sve teme. Postavlja se pitanje – dolazi li interesovanje za kreiranje sadržaja podkasta iz mogućnosti zarade ili želje za slavom? Možda se radi o oboje, a možda i o nečemu trećem – na primer, o mogućnosti javnog pričanja priča koje ne pronalaze prostor u tradicionalnim medijima ili o delovanju u javnosti iz filantropskih pobuda, s ciljem odgovarajuće edukacije o raznim temama. 

Put podkasta - od želje za razgovorom pred kamerom do pametnih uređaja slušalaca 

Pokretanje podkasta proces je koji zahteva mnogo više od samog snimanja i objave, kaže naša sagovornica iz Severne Makedonije Teodora Cvetkovska, novinarka koja je svoj projekat "Anketa" započela pre godinu i po. "Počinje s jasnom idejom i konceptom – šta želimo da kažemo na šta se fokusiramo i kojoj se publici želimo obratiti. Slede istraživanje tema, produkcijske pripreme (oprema, snimanje, montaža), izrada vizualnog identiteta, ali i strategija promocije i distribucije. Za dosezanje prave publike ključni su izgradnja zajednice i doslednost u kvaliteti i objavljivanju", kaže Cvetkovska. Njen projekat nije samo podkast već i multimedijalna mrežna stranica. 

"Osim podkasta, počeli smo da  radimo  i na reportažama, istraživačkim pričama i interaktivnijim medijskim formatima. Svesni da sadržaj ne sme biti ograničen samo na zvuk, počeli smo da eksperimentišemo i s vizualnim novinarstvom – uključujući kratka videa, multimedijalne priče i dubinske intervjue. Dodatno, uvideli smo da mediji ne treba da budu samo pasivan kanal informacija – želimo da ‘Anketa’ bude i prostor za akciju. Zato smo krenuli s organizacijom događaja – debata, projekcija, promocija knjiga, panela s lokalnim aktivistima i diskusija koje stvaraju zajednicu oko tema koje obrađujemo. Kroz te događaje, medijski prostor koji gradimo postaje dvosmeran – ne samo da delimo priče već stvaramo prilike za  direktnu razmenu ideja i iskustava s publikom", ističe Cvetkovska. 

Da je proces pokretanja podkasta dugotrajan, potvrđuje i Marko Petrak, suosnivač najpopularnijeg i najpoznatijeg podkasta po broju pretplatnika na YouTubeu u Hrvatskoj – "Podcast Inkubator". 

"Priča o našem podkastu započela je 2015. godine, a ideja je bila da se stvori ozbiljan ‘podkast projekat’ u Hrvatskoj. S obzirom na to da su podkasti u tom trenutku već bili prihvaćeni u SAD i bilo je jasno da se radi o sledećoj velikoj stvari u medijima, nije mi bilo jasno zašto takvih projekata još nema kod nas", rekao je Petrak u razgovoru za Bloomberg Adriju. Priznao je da je ubrzo shvatio koliko je projekt kompleksan - prva epizoda snimljena je tek u martu  2017. i priča se otad nastavlja. Dodaje da na samom početku nije bio svestan koliko je ozbiljna ta ideja i da zahteva ozbiljno planiranje, finansijska ulaganja, vreme i trud. 

Monetizacija podkasta - može li se živeti od snimanja podkasta? 

Snimiti podkast uopšte nije jednostavno kao što možda izgleda. Od dostizanja publike, ulaganja u opremu i prateći sadržaj do same monetizacije – sve je to deo pokretanja takvih projekata. 

"Proces pokretanja podkasta zahteva značajna ulaganja ako želite da proizvod bude na odgovarajućem produkcijskom i vizuelnom nivou", kaže Ana Radišić, hrvatska podkasterka koja je svoj projekat pokrenula pre pet godina. "Uz to, ulaže se i u sadržaj, koji mora biti stalan. Iz mog ugla, autentičnost je najvažnija. Monetizacija ide kroz sponzorstva i ozbiljan pristup prodajnom aspektu podkasta", objašnjava Radišić. 

Podkasteri u našem regionu zarađuju na nekoliko načina – sponzorstvima i reklamama, donacijama i pretplatama publike, prodajom brendiranih proizvoda, partnerstvima sa medijima i organizovanjem događanja uživo, navodi Cvetkovska, naglašavajući da proces nije nimalo lak, posebno u Severnoj Makedoniji, gde je tržište malo, a podrška nezavisnim medijima ograničena. 

Ana Radišić/Privatna arhiva

 

"U Severnoj Makedoniji je veoma teško živeti samo od podkasta. Većina podkastera ima dodatne izvore prihoda - bilo kroz druge medijske projekte, konsultantske usluge ili partnerstva. U Srbiji već postoje podkasti koji se potpuno finansiraju putem sponzorstava i pretplata, ali i tamo je to ostvarivo samo za najuspešnije", kaže Cvetkovska. 

Kao i za sve drugo, odgovor na pitanje može li se živeti od podkasta jeste – zavisi. Ako govorimo o mrežnim i relativno "novim" zanimanjima, to je slično influenserima i jutjuberima. Najpopularniji sigurno zarađuju, i to značajno, ali moraju to i održavati – ponovo i ponovo opravdavati svoj uspeh, jer konkurencija je jaka, a internet stalno evoluira. Drugim rečima, ne mogu se osloniti samo na jedan kanal ili izvor prihoda. 

Zbog toga podkasteri često sklapaju ugovore sa sponzorima, a iznos zarade zavisi od broja preuzimanja i popularnosti podkasta, kao i od vrste ugovora (cela serija, jedna epizoda itd.). Ostali načini uključuju prodaju proizvoda po narudžbini, partnerski marketing, te kreiranje i prodaju mrežnih kurseva. 

Zastupljene su i pretplate ili premijum sadržaji. Neki podkasteri nude ekskluzivne materijale ili rani pristup epizodama kroz modele pretplate, pružajući slušaocima dodatne pogodnosti za mesečnu naknadu. 

Tako kreatori podkasta imaju različite mogućnosti monetizacije svog sadržaja, dok im platforme poput Spotifya i Apple Podcasta omogućavaju širu distribuciju. 

U Hrvatskoj, audio-platforme se još uvek probijaju, dok video-sadržaji i dalje dominiraju, kaže Margarita Tomić, koja sa svojom prijateljicom Majom Marić od 2021. vodi jedan od najpopularnijih podkasta u Hrvatskoj – Samo bez panike. 

"Monetizacija putem YouTubea zavisi od vrste i količine objavljenog materijala, redovnosti, angažovanosti i, naravno, broja pregleda. Finansijski gledano, monetizacija u zapadnim zemljama EU daleko je unosnija zahvaljujući oglasima unutar EU. Za poređenje, kanal Maje Marić, sa sedištem u Nemačkoj, donosi dvostruko veću zaradu od mog u Hrvatskoj, iako je još uvek zanemariva za ozbiljnija ulaganja u projekat", kaže Tomić. 

Iako ističe da publika uvek mora biti na prvom mestu, Tomić navodi da sponzorstva omogućavaju projektu podkasta da opstane i raste. No koliko je teško pronaći sponzore? Uz dobru ideju, jasno osmišljen plan, precizno određenu ciljnu grupu i profesionalni pristup – čini se da sponzori dolaze pre ili kasnije. 

Tendencija rasta popularnosti podkasta nastavlja se. To koristi i poslovni sektor, kao novi način promocije. Sve što se ne stigne reći u reklamama ili kratkim specijalizovanim emisijama na tradicionalnim medijima – tamo se može reći opširno i detaljno. Upravo tu prednost za širu promociju koriste mnoge profesije i poslovanja. 

Važnost obrazovne strane podkasta 

Još smo na početku spomenuli da motiv snimanja podkasta često nije sama monetizacija, već edukacija ciljne publike o određenim temama. Neki podkasteri podstaknuti su da stvaraju sadržaj iz znatiželje, neki iz hobija, a u slučaju Srpkinje Ane Brzaković, osnivačice Digital Waya i autorke podkasta "BizBalance", presudan trenutak bio je napuštanje dugogodišnje pozicije u kompaniji. 

"Ako su moje epizode podkasta motivisale barem jednu osobu da nešto promeni u svom životu ili je inspirisale da preduzme neku akciju, smatraću podkast uspešnim", kaže Brzaković, koja je zadovoljna što se podiže svest o temama koje obrađuje i što doseže sve veći broj ljudi. "Naravno, potrebna nam je i podrška sponzora kako bismo mogli imati kvalitetnije epizode i njihovu promociju", dodaje Brzaković, čiji podkast "BizBalance" trenutno više slušaju žene nego muškarci, i to prvenstveno preduzetnice i one koje to žele postati, majke, kao i zaposleni koji žele da naučie kako da rade pametnije i zdravije. 

Ana Brzaković/Privatna arhiva

 

Nataša Kocis za Bloomberg Adriju kaže kako trenutno radi podkast iz hobija, ali ne isključuje mogućnost monetizacije. "Ipak, potrebno je puno vremena, truda i rada." 

Nataša Kocis iz Srbije, voditeljka podcasta "Na kafi sa…2, u razgovoru za Bloomberg Adriju izjavila je da je cilj serijala, koji se u tom formatu emituje od 2020. godine, upoznati istaknute intelektualce, naučnike  i umetnike iz Srbije sa članovima kluba (po njenoj inicijativi) Srpski siti klub. To je platforma za raspravu o ulozi Srbije u globalnim akademskim i kulturnim okvirima, ali se kroz nju razmatra i važnost pripadnosti i identiteta za one koji su otišli, razmišljaju o odlasku, ili su već prva ili druga generacija koja živi i radi izvan regiona. 

Nataša Kocis/Privatna arhiva

 

 

Kroz podkaste do veće finansijske pismenosti 

U drugom delu teksta fokus stavljamo na podkaste na temu finansija. Sve više investicionih savetnika  odlučuje da snimi podkaste. 

Mihailo Đurđević, analitičar u investicionoj kompaniji Senzal Capital, koji vodi podkaste koji se bave temama iz sveta finansija i u njima učestvuje, za Bloomberg Businessweek Adriju podelio je svoje, kako kaže, vrlo pozitivno iskustvo. 

"Imao sam priliku da gostujem u podkastima, ali i da vodim svoj format pod nazivom ‘Senzal Market Report’ (SMR). Kroz taj projekat pokušavamo da približimo teme iz sveta finansija široj publici na jednostavan, ali stručno utemeljen način, bez obzira na to radi li se o početnicima ili ljudima koji su već aktivno uključeni u investiranje", kaže Đurđević, ističući da uz SMR postoji i "Senzal Insights", koji vodi direktor Senzal Capitala Rade Rakočević. 

"Tamo pokušavamo da vodimo razgovore s vodećim stručnjacima iz sveta finansija, ali i iz sektora koji mogu biti zanimljivi svakom profilu investitora", dodaje Đurđević. Smatra da popularnost finansijskih podkasta u Srbiji i regionu polako ali sigurno raste. "Još nismo na nivou razvijenih tržišta, ali publika se sve više zanima za teme poput ličnih finansija, investiranja i makroekonomskih trendova", kaže Đurđević, čiji se podkast ne plasira radi profita, već prvenstveno s ciljem povećanja nivoa finansijske pismenosti, što je od ključne važnosti za prosperitet svakog pojedinca, a time i nacije. 

Makedonski finansijski savetnici takođe nisu izuzetak. O ideji, cilju i učincima komunikacije s javnošću putem finansijskih podkasta, Bloomberg Adria je nedavno već razgovarao s Kostom Kostadinovskim i Biljanom Stankovskom-Arsovom, osnivačima Capital Asset Managementa i Capital Financial Centra (CFC). 

"Ideju za podkast podstakli i su neki predavači koje koristimo za edukacije naših saradnika i prodajne mreže, koji su rekli da je vreme, svet se menja i da moramo da komuniciramo na drugačiji način s javnošću, a podkasti su prikladan način za novije generacije", kaže u razgovoru za Bloomberg Adriju Biljana Stankovska-Arsova iz CFC-a.  

"Ako oglašavaš fond, niko ništa neće razumeti, a kad pričaš o tome kako štedeti, zašto štedeti – to je komunikacija koja se mora posebno voditi. Iako imamo mnogo radionica i seminara, podkast nam je bio novi izazov da počnemo delovati i na tom području", kaže Stankovska-Arsova. 

Kostadinovski iz Capital Asset Managementa ističe kako nedostaje povezanost sa širom javnošću, a podkast nudi mogućnost dubljeg i kvalitetnijeg objašnjavanja i pojašnjavanja upravljanja finansijama.  

Kosta Kostadinovski/Privatna arhiva

 

"Definitivno nedostaje prenošenje informacije svakome, kao i ideja, mogućnost da to mogu raditi, a nedostaje i ta tržišna svest, kapitalistički način razmišljanja da se mora stvarati kapital kako bi se ostvarili neki finansijski ciljevi. Kod nas još vlada mišljenje: 'Imam dobru platu i to je vrhunac'. Još se oseća kod ljudi da ih plata potpuno zadovoljava kako bi platili sve što su zamislili, a to nije svet kojem težimo", kaže Kosta Kostadinovski. 

Iskustva naših sagovornika, koji su kao finansijski savetnici sada i u ulozi podkastera, pokazuju da uticaj postoji – to je vidljivo, ali nije merljivo.  

"Uticaj postoji, ali ne znam može li se izmeriti, jer u velikoj meri takav način deljenja informacija pomaže postojećoj infrastrukturi i zapravo olakšava sklapanje prodaja i dogovora o korišćenju naših usluga. Uveren sam da to pomaže našim ljudima koji su već unutra i nama koji na neki način predstavljamo, i prodajemo ili smo u kontaktu s krajnjim korisnikom jer je već informisan ili je već nešto video. I tu podkast sigurno pomaže u kvantifikovanju našeg poslovanja", ističe Kostadinovski. 

Slađana Benković, profesorka na Univerzitetu u Beogradu, poslednjih godina je aktivno angažovana kao konsultantkinja za finansijsko poslovanje u međunarodnim kompanijama u Srbiji i regionu, ali je u februaru 2024. pokrenula podkast "Jezik finansija" kao deo projektnih aktivnosti svoje kompanije.  

"Činjenica da već više od 26 godina radim na fakultetu stavlja me u poziciju da promatram trendove bliske našim studentima. Tako sam obratila pažnju na podkast kao format i počela da pratim one koji su mi bili profesionalno, a ponekad i privatno zanimljivi. Naravno, neki od njih su iz područja finansija", kaže Benković za Bloomberg Businessweek Adriju. 

Ipak, kako navodi, povod  za pokretanje podkasta bilo je prisustvo influensera u području finansija, koji prilično ležerno govore o određenim finansijskim pojmovima i bez kakvog formalnog obrazovanja, praktičnog iskustva ili razumevanja onoga o čemu pričaju – ali su zato preplavili medijski prostor. "To traje već duže, možda pet godina, i postaje zabrinjavajuće jer zbunjuje građane koji imaju vrlo nisku, kako kažemo, finansijsku pismenost", kaže Benković, naglašavajući da se u razvijenim zemljama osnovni finansijski pojmovi počinju učiti još u vrtiću, kroz igru s decom, a nastavljaju kroz osnovnoškolsko obrazovanje u okviru redovnih predmeta. 

Najviše je zabrinjava to što u nekim zemljama regije uopšte ne postoji inicijativa za izradu Strategije za finansijsku pismenost, čiji je krajnji cilj upravo povećanje finansijske pismenosti. Profesorka kao pozitivne primere ističe Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, koje pokušavaju da razviju strategiju finansijske pismenosti, a kao uzor navodi Mađarsku, Bugarsku i Sloveniju, čiji su građani na petom mestu u EU po nivou i finansijske pismenosti.  

"Finansije su nauka, ali i veština. Istovremeno, podkast kao kanal komunikacije koji beleži eksponencijalni rast slušanja širom sveta, prilagođen je savremenom  čoveku i privlači pažnju  i moram naglasiti da, budući da sam profesorka finansija, trudim se da razgovor bude strukturiran i prilagođen slušaocima tako da i oni koji nikada nisu čuli za neki koncept mogu pratiti sadržaj", zaključuje Benković, čija ideja, baš kao i Đurđevićeva, nije bila monetizacija, već edukacija – jer je to njena primarna uloga u društvu. 

Biljana Stankovska-Arsova/Privatna arhiva

 

Večna borba s lažnim finansijskim savetnicima 

Nedavno smo bili svedoci nekoliko propalih finansijskih investicionih šema u kojima se garantovala brza i višestruka zarada na uloženi novac, pa se neko vreme kasnije otkrilo da je reč o prevarama, pri čemu su mnogi ostali bez svojih ušteđevina ili, još gore, zadužili se kako bi impregnirali novac – ali bezuspešno, i to nije ništa novo. Kroz godine smo svedočili brojnim shemama s različitim imenima, ali s istim ili sličnim načinom funkcioniranja, u kojima su nerealna obećanja o povratima služila kao mamac za mnoge. 

Postavlja se pitanje – nedostaje li ljudima finansijska pismenost kako bi se podigla svest o upravljanju novcem, oplemenjivanju kapitala, načinima štednje i zarade? 

"Ne znam je li koren problema isključivo u finansijskoj nepismenosti. Koren je u očekivanju brzih i ekspresnih rezultata od svega, što jednostavno nije realno očekivati od bilo kojeg finansijskog instrumenta – ni od bankovnog depozita, ni od obveznice s višom kamatom, ni od deonice s dobrom dividendom – da će preko noći stvoriti neko čudo. Ne može. Kod nas ljudi očigledno traže takve adrenalinske, brze uspehe, vole da slušaju priče o ekspresnoj i vrhunskoj zaradi. Zato imamo toliku prisutnost kladionica i kockarnica, kakva ne postoji nigde u Evropi, pa ni u svetu, osim možda u Las Vegasu. Dakle, tu leži koren tog problema", smatra Kostadinovski iz CFC-a. 

"Nažalost, i dalje je prisutan fenomen koji traje godinama. Ne postoji čarobno rešenje, ali postoje dve ključne stvari koje možemo učiniti: edukacija – što više kvalitetnih i profesionalnih izvora, poput proverenih podkasta i medija, treba zauzeti prostor na internetu i tako potisnuti neprofesionalne. (Upravo to briljantno radi Bloomberg!); transparentnost i kredibilitet – svako ko se bavi tim poslom mora jasno komunicirati svoje reference, moguće sukobe interesa i granice svojih saveta. U "Senzalu" nikada ne dajemo investicione preporuke, već nastojimo ljude da naučimo kako samostalno razmišljati analitički", kaže Đurđević iz Senzal Capitala. 

"Istina je da se u medijima pojavljuju razni finansijski gurui, koji sve znaju i puni su saveta. Tu pojavu ne možemo kanalisati niti zabraniti, jer postoji sloboda govora. Ali svako od nas treba da se zapita – ne samo šta neko govori nego ko govori, koja je profesija te osobe, čime se bavila, kakva su joj profesionalna iskustva. Na osnovu toga odlučujemo želimo li nekoga da pratimo, slušamo i i damo mu prostor", kaže profesorka Benković, ističući kako je upravo zato pokrenula podkast "Jezik finansija", kako bi slušaoci imali alternativu i čuli određene teme iz usta stručnjaka. 

U pisanju teksta pomogle su Bojana Lazarević iz Srbije i Marta Premužak iz Hrvatske. 

Prevela Marijana Avakumović. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar