Budućnost muške kontracepcije mogle bi biti pilule, gelovi i implantati

"Sve što imam je sperma", kaže Akash Bakshi. "Samo gledam broj spermatozoida." Svakog dana suosnivač kompanije YourChoice Therapeutics dolazi u kancelariju svog startapa u San Francisku da bi se bavio tim poslom. 

Po obrazovanju biohemičar, Bakshi bi mogao da postane prvi izvršni direktor neke biotehnološke kompanije koja će na tržište plasirati pilulu bez hormona za mušku kontracepciju. Pilula YCT-529 koju je razvio njegov tim, deluje tako što blokira protein zavisan od vitamina A, koji ključan za razvoj spermatozoida, što muškarce privremeno čini neplodnim, ali bez uticaja na nivo testosterona, čime se izbegavaju potencijalni neželjeni efekti. Prva faza kliničkih ispitivanja na ljudima pokazala je da se lek dobro podnosi, a Bakshi kaže da su obećavajući i rani rezultati druge faze koja je usmerena i na bezbednost i na efikasnost. 

 

Trenutno su muškarcima, kao najrasprostranjeniji oblici kontracepcije, dostupni kondomi i vazektomija. Postoji značajno potencijalno tržište za druge vrste kontracepcije. Studija iz 2018. objavljena u časopisu Lancet Global Health pokazala je da je skoro polovina svih trudnoća u SAD i širom sveta neplanirana. Druga studija, objavljena 2024. u časopisu Contraception, procenila je potencijalno tržište SAD za nova muška kontraceptivna sredstva na 7 do 15,5 miliona muškaraca. Ranija procena globalnog tržišta iz 2016. godine u publikaciji naučne izdavačke kuće Springer Nature, odredila je njegovu vrednost na između 40 i 200 milijardi dolara. 

Pored YCT-529, još tri proizvoda su u fazi kliničkih ispitivanja na ljudima: hormonaski rameni gel kompanije Contraline Inc. (gel koji se nanosi na kožu, obično na ramena, i koji oslobađa aktivnu supstancu koja utiče na reproduktivni sistem muškarca; prim. prev.) i dve alternative vazektomiji na bazi hidrogela koje su klasifikovane kao medicinska sredstva, jedna kompanije Contraline, a druga firme NEXT Life Sciences Inc. Obe kompanije teže tome da njihovi proizvodi budu odobreni u naredne tri do četiri godine. 

Ipak, uprkos napretku u laboratoriji, novac ostaje glavna prepreka. Još uvek je dosta prisutna zabrinutost, koliko god bila diskutabilna, da muškarci neće pristati na kompromise koje donose novi metodi kontracepcije, jer sami ne snose rizik trudnoće. Velike farmaceutske kompanije i krupni investitori rizičnog kapitala zainteresovani su za nove pristupe u kontracepciji, ali oklevaju. Regulatorna tela su uključena, ali još uvek nisu postavila jasne standarde. To je primoralo istraživače i startapove da uzmu stvar u svoje ruke. 

Bakshijeva kompanija prikupila je 15 miliona dolara u prvoj većoj rundi finansiranja 2022. godine, što je vrlo dobar početak, ali daleko od 100 miliona dolara koliko je, prema Bakshijevim procenama, kompaniji YourChoice potrebno da sprovede preostala ispitivanja. "Tržište biotehnologije je prilično izazovno", kaže on. "Međutim, izvršni direktori biotehnoloških kompanija su nerealni optimisti. Ako biste se samo fokusirali na sve moguće rizike, jednostavno biste odustali." 

Naučnici su prvi put istraživali mušku pilulu za kontracepciju još pedesetih godina prošlog veka, u vreme kada je pilula za žene već bila na putu da bude odobrena. Međutim, zbog neželjenih efekata i nedostatka sredstava nijedna od opcija za muškarce nije uspela da stigne na tržište. 

Savremena verzija proizvoda kompanije YourChoice, slično poput Contralineovog ramenog gela, cilja spermatogenezu, proces razvoja spermatozoida, koji obično traje 70 do 80 dana. Broj spermatozoida ne mora da padne na nulu da bi se sprečila trudnoća. Jedno kliničko ispitivanje, objavljeno 1996, pokazalo je da je dovoljno smanjiti njihov broj na jedan milion po mililitru semene tečnosti. Na osnovu toga, ovaj metod bi bio gotovo jednako pouzdan kao i ženske hormonske metode (prosečan broj spermatozoida u jednom mililitru semene tečnosti (ejakulata) kod zdrave odrasle osobe kreće se između 15 i 200 miliona; prim. prev.). Kontraceptivnim sredstvima koja deluju na spermatogenezu potrebno je nekoliko nedelja da počnu da deluju, a plodnost se vraća nekoliko nedelja nakon što muškarac prestane da ih koristi. 

YCT-529 je prva nehormonska muška pilula koja je stigla do druge faze istraživanja. Prethodni put, u istraživanju nekog muškog kontraceptivnog leka se toliko odmakao daleke 2011. godine, kada je ispitivanje hormonskih injekcija obustavljeno iz bezbednosnih razloga. Nova pilula temelji se na radu hemičarke sa Univerziteta u Minesoti Gunde Georg, koja je godinama tragala za jedinjenjem koje bi moglo da blokira proizvodnju spermatozoida bez narušavanja hormonske ravnoteže. 

Yasmin Yassin za Bloomberg Businessweek

 

Naučnici odavno znaju da uskraćivanje vitamina A kod miševa izaziva neplodnost, ali izazov je bio pronaći bezbedan, usko usmeren način da se blokira njegova funkcija. "YCT-529 je bio pobednik", kaže Georg. Lek prekida pristup vitaminu A u testisima blokiranjem receptora poznatog kao RAR alfa. 

Kompanija YourChoice licencirala je jedinjenje koje je razvila Georg i započela ispitivanja na ljudima. Bakshi navodi da se do sada kod učesnika u drugoj fazi kliničkog ispitivanja, koja se sprovodi na Novom Zelandu, vidi postepen stabilan pad broja spermatozoida i da se nisu pojavili nikakvi zdravstveni problemi. U trećoj fazi, opsežnom istraživanju za koje se regrutuju parovi, dodatno će se ispitati efikasnost preparata u sprečavanju trudnoće, kao i vreme potrebno za obnavljanje plodnosti nakon prestanka upotrebe. 

Jedna od prednosti pristupa sa blokiranjem spermatogeneze, jeste to što se pad broja spermatozoida može tačno izmeriti. Paul Kudlow, suosnivač i generalni partner u fondu North South Ventures, investitora u startap YourChoice u ranoj fazi, kaže da to znači da mogu dati odgovore na naučna pitanja za mnogo manje novca nego tipična biotehnološka kompanija. 

Bakshi procenjuje da će, uz odgovarajuće finansiranje, rezultate ispitivanja i eventualne dodatne zahteve regulatornih tela, za plasiranje YCT-529 na tržište biti potrebno pet do 10 godina. S obzirom na posledice do kojih može doći kada kontracepcija zakaže i da je važno da je lek bezbedan, on kaže da se moraju pridržavati visokih standarda kako bi izgradili poverenje i kod žena i kod muškaraca. 

Yasmin Yassin za Bloomberg Businessweek

Drugo kontraceptivno sredstvo za muškarce koje je u postupku odobravanja jeste rameni gel, Nestorone/Testosterone ili NES/T, koji je razvijen pod vođstvom Diane Blithe, načelnice Programa za razvoj kontracepcije pri Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH, američka agencija za biomedicinska i zdravstvena istraživanja, prim. prev.). Poput YCT-529, NES/T suzbija proizvodnju sperme, ali koristi pristup zasnovan na hormonima. Gel se svakodnevno nanosi na rame i kombinuje nestoron, sintetički lek koji suzbija hormone potrebne za proizvodnju sperme i testosterona, sa sintetičkim testosteronom, koji, pored ostalog, reguliše mišićnu masu i libido. Prednost ovog načina primene je što omogućava direktnu apsorpciju u krvotok bez potrebe za injekcijom. Što se tiče pilule, "ako testosteron dajemo oralno, on se veoma brzo izbacuje", kaže Blithe. To bi podrazumevalo tri ili četiri doze dnevno. 

Druga faza kliničkih ispitivanja, koja su završena krajem 2024, pokazala su da je NES/T brzodelujući, reverzibilan (sposobnost da se reproduktivna funkcija povrati; prim. prev.) i bezbedan, kaže Blithe. "Imamo veoma malo problema sa neželjenim efektima", kaže ona. "Mnogi muškarci ih uopšte nemaju, a neki imaju pokoji, ali ništa što bi smatrali problemom."  

Među poznatim nuspojavama su akne, glavobolje i promene raspoloženja. Ona očekuje stopu izostanka dejstva sličnu stopi kod ženske pilule, koja iznosi oko sedam odsto. (Kod kondoma je oko 13 odsto.) Jedan od učesnika u ispitivanju Andrew Butler, koji je u kasnim dvadesetim, kaže da je imao samo blagi porast telesne težine. Njegova glavna briga, priseća se, bila je da se gel slučajno ne obriše o njegovu partnerku pre nego što se apsorbuje.  

Nacionalni institut za zdravlje i neprofitna istraživačka organizacija Population Council, sproveli su prve dve faze ispitivanja za NES/T, ali se treća faza pokazala preskupom, pa su morali da potraže partnera iz privatnog sektora kako bi proizvod plasirali na tržište. U 2024. licencirali su gel kompaniji Contraline. Izvršni direktor ove firme Kevin Eisenfrats prvobitno je bio skeptičan prema hormonskom pristupu, ali je promenio mišljenje pošto je pogledao podatke. "Efikasnost je bila izuzetno visoka. I tako je jednostavan za upotrebu", kaže on. Povratne informacije od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) o rezultatima druge faze odrediće kako će se odvijati treća faza ispitivanja. Nijedan  kontraceptivni lek za muškarce do sada nije stigao tako daleko. Eisenfrats kaže da se nada da će sve proteći dovoljno dobro kako bi Contraline mogao da podnese zahtev za odobrenje novog leka kod FDA 2028. i pusti ga u prodaju ubrzo nakon toga. 

Yvette Scott za Bloomberg Businessweek

Kompanija Contraline takođe stoji iza jednog od dva kontraceptivna sredstva za muškarce koja su na putu da bude pušteni u prodaju. Implantat na bazi hidrogela, Adam, ubrizgava se u semevod, kanal koji vodi od testisa, gde jednostavno blokira spermu, omogućavajući telu da je prirodno reapsorbuje. Za razliku od vazektomije, kod koje se semevod seče i podvezuje, funkcija implantata je privremena, pošto se gel, koji se rastvara u vodi, prirodno razlaže nakon dve godine. Procedura umetanja traje manje od 20 minuta i "minimalno je invazivna", tvrde u kompaniji. "Bilo koji lekar koji može da uradi vazektomiju, može da obavi i proceduru za implantat Adam", kaže Eisenfrats. 

Proces odobravanja kontraceptivnih sredstava u vidu medicinskih pomagala kod FDA nešto je manje zahtevan od onog za lekove. Nakon pretkliničkih ispitivanja, sledi ispitivanje na ljudima, koje je manjeg obima od onih za lekove, a potom i ispitivanje izvodljivosti kako bi se potvrdilo da li uređaj funkcioniše kako je predviđeno. Na kraju se sprovodi ispitivanje u trajanju od oko godinu dana, slično trećoj fazi kod lekova, kako bi se dokazala bezbednost i efikasnost na većem uzorku. Ispitivanja uređaja obično uključuju manji broj pacijenata i merenja jer proizvod nije sistemski kao što je to lek, kaže Eisenfrats. 

Nuspojave prijavljene tokom prvog ispitivanja Adama na ljudima uključivale su blage modrice i otoke od procedure ugradnje, mada su oni bili minimalni i povukli su se u roku od 24 sata. Dva učesnika sada imaju implantiran hidrogel već dve godine; novo ispitivanje, koje počinje ove godine, testiraće reverzibilnost (odnosno kada dejstvo prestaje, a reproduktivna funkcija vraća). Kompanija bi želela da Adam bude odobren do 2029. godine i da se nađe u prodaji, kao i NES/T, pre 2030. 

Drugi vodeći uređaj na bazi hidrogela je Plan A, koji je razvila kompanija NEXT Life Sciences. Procedura umetanja za Plan A, koji se oslanja na kontraceptivni gel Vasalgel, ista je kao kod Adama i može biti podjednako brza, odnosno trajati "manje od 10 minuta", kaže Michel Labrecque, profesor emeritus (titula koja se dodeljuje profesorima u penziji sa izuzetnim dostignućima; prim. prev.) na Medicinskom fakultetu Univerziteta Laval u Kvebeku, koji je sproveo prvo ispitivanje u Kanadi. "Muškarci su nas često pitali: ’Čekajte, to je sve?’" 

Gel na bazi vode Plan A, za razliku od Contralineovog, ne rastvara se u vodi. Dizajniran je da bude biokompatibilan, odnosno neškodljiv za  tkivo, i da ostane u telu čak deceniju, s tim što se delovanje može zaustaviti u bilo kom trenutku pomoću injekcije natrijum-bikarbonata. "To pretvara hidrogel ponovo u vodu", kaže Darlene Walley, izvršna direktorka kompanije NEXT. Prilikom preliminarnih ispitivanja u Australiji i Kanadi, stopa uspešnosti umetanja uređaja za ispuštanje gela, bila je savršena, navode u kompaniji. Ispitivanja izvodljivosti i reverzibilnosti trebalo bi da počnu ove godine u Australiji, Kanadi i SAD. Kompanija NEXT trenutno prikuplja u Seriji A, prvoj većoj investicionoj rundi, 20 miliona dolara kako bi se sprovela preostala ispitivanja za Plan A pre podnošenja zahteva za odobrenje kod FDA. Walley kaže da očekuje da poslednje ispitivanje počne 2026. godine i nada se da će proizvod plasirati na tržište do 2027. 

Dok NEXT i drugi proizvođači uređaja rade na tome da ubede investitore, oni se takođe uzdaju u to da će osiguravajuće kuće koje nude zdravstveno osiguranje shvatiti da pokrivanje troškova kontracepcije za muškarce ima smisla. Mohit Khera, urolog sa Medicinskog fakulteta Bejlor u Hjustonu koji je član odbora za bezbednost podataka u ispitivanju Adama, napominje da bi implantat za hidrogel mogao biti jeftiniji za osiguravajuće kuće od poništavanja vazektomije, koje može koštati i do 15.000 dolara - da ne pominjemo koliko je jeftiniji od neplanirane trudnoće. Pridobijanje osiguravajućih kuća imalo bi ključnu ulogu u podsticanju potrošača da isprobaju potpuno nov pristup kontracepciji. 

Decenijama je kontracepcija za muškarce odbacivana kao rešenje namenjeno uskoj grupi korisnika koji nisu baš radi da je koriste. "Postoji percepcija da je problem kontracepcije već rešen", kaže Blithe. 

Osim kondoma, trenutne opcije prebacuju nesrazmeran teret na žene. Uz hormonske metode kao što su pilule, flasteri i spirale često idu nuspojave, uključujući povećanje telesne težine, promene raspoloženja, mučninu i povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Nehormonske opcije, kao što su bakarne spirale i dijafragme (bakar deluje kao spermicid; izaziva blagu inflamatornu reakciju koja je toksična za spermatozoide, prim. prev.), mogu biti invazivne i same po sebi doneti neželjene efekte. Mnoge žene su nezadovoljne ovim ograničenim opcijama i tragaju za bezbednijim alternativama. 

Uopšteno govoreći, razvoj tržišta ženskih kontraceptivnih sredstava išao je putem koji je otežavao pojavu tih alternativa. Niski troškovi proizvodnje čine postojeće proizvode veoma konkurentnim, što ostavlja malo prostora za pojavu novih učesnika na tržištu. I pored nuspojava, proizvodi za žene nalaze finansiranje, regulatorna tela ih odobravaju i široko su plasirani na tržištu. 

Ovi dvostruki standardi primenjuju se velikim delom zato što se, sa stanovišta regulatornih tela, sama trudnoća smatra zdravstvenim rizikom, kaže Logan Nickels, rukovodilac istraživanja u Inicijativi za mušku kontracepciju (Male Contraceptive Initiative - MCI), neprofitnoj organizaciji posvećenoj unapređenju nehormonske kontrole rađanja za muškarce. Postavlja se pitanje da li su muškarci, koji se ne suočavaju direktno sa ovim rizikom, spremni da prihvate zahteve i neželjene efekte određene metode. Heather Vahdat, izvršna direktorka MCI-ja, dodaje da bi investitori mogli deliti tu zabrinutost, kao i strahovanje da će oprez regulatornih tela usporiti komercijalizaciju. 

Nickels odgovara na ove bojazni objašnjenjem da bi se muškarac koji uzima kontraceptivno sredstvo mogao posmatrati kao neko ko štiti zdravlje svojoj partnerke. Ovaj model zasnovan na odgovornosti oba partnera dovodi stvari u ravnotežu. Takođe, postoje znaci da pretpostavka da muškarci nisu spremni da koriste takve proizvode, ne drži vodu. Vahdat napominje da su muškarci u prošlosti retko kada pitani šta misle o kontracepciji s obzirom na to da su u globalnim demografskim istraživanjima ispitivane isključivo žene. Zbog toga je bilo malo podataka o potencijalnoj tražnji. Međutim, istraživanje objavljeno 2024. pokazalo je da je, u proseku, više od 60 odsto muškaraca iz SAD i šest drugih zemalja otvoreno za ideju da isproba novu metodu muške kontracepcije tokom prve godine kad bude bila dostupna. Neke kompanije koje se pripremaju za sprovođenje kliničkih ispitivanja prijavile su liste čekanja sa po nekoliko desetina hiljada ljudi. Četrdesetogodišnji muškarac koji se prijavio za ispitivanja kompanije YourChoice Therapeutics i nije želeo da bude imenovan radi zaštite privatnosti kaže da uzimanje pilule ne doživljava kao teret: "Već svakodnevno uzimam lekove, tako da to nije velika stvar." 

Yvette Scott za Bloomberg Businessweek

 

Pomak ka podeli odgovornosti ispoljava se i na druge načine. Nakon što je 2022. poništena presuda Roe protiv Wadea (Vrhovni sud SAD 2022. ukinuo je garantovano pravo na abortus Amerikankama, poništivši presudu Roe v. Wad Vrhovnog suda SAD iz 1973. koja je legalizovala pravo žena na abortus na saveznom nivou, prim. prev.), broj vazektomija u SAD porastao je za petinu, pokazala je studija iz 2024. objavljena u časopisu kanadskog udruženja urologa "Canadian Urological Association Journal". "To je bila pojava na nivou cele zemlje", kaže Khera, urolog sa Medicinskog fakulteta Bejlor. 

Takođe, značajan broj muškaraca koristi nesertifikovani uređaj: Andro-Switch, silikonski prsten koji se nosi oko mošnica 15 sati dnevno i dostupan je prvenstveno u zemljama francuskog govornog područja. Prema podacima kompanije, više od 20.000 muškaraca kupilo je ovaj proizvod. Povlačenjem testisa bliže telu, uređaj podiže njihovu temperaturu sa optimalnih 34C ili 35C na oko 37C, čime se remeti proizvodnja spermatozoida i smanjuje njihov broj. 

Iako Thoreme, kompanija koja proizvodi Andro-Switch ne ulaže u reklamiranje, uređaj je pronašao svoje tržište. Studija koju je 2023. godine sproveo jedan doktorand na uzorku od 1.050 korisnika Andro-Switcha ili (u manjem broju slučajeva) sličnog proizvoda, zabeležila je stopu efikasnosti od 93 odsto, uz samo blage nuspojave poput svraba ili iritacije. Thoreme takođe sa jednom finskom laboratorijom razvija komplet za kućno testiranje koji bi muškarcima omogućio da provere broj spermatozoida kako bi utvrdili da li je ispod nivoa potrebnog za oplodnju. 

Prsten Andro-Switch bio je u prodaji u Francuskoj nekoliko godina, ali je 2021. vlada obustavila njegovu prodaju, navodeći da su potrebna klinička ispitivanja. Iz kompanije Thoreme kažu da se nadaju da će prva faza uskoro početi, a nakon nje, ako bude uspešna, uslediće će obimnija ispitivanja. Posle toga usledilo bi pribavljanje dozvole za plasman na tržištu do 2029. ili 2030. godine. 

Pre svega, tu je i škakljivo pitanje finansiranja ispitivanja. MCI je u projekat uložio 300.000 dolara, što je do sada jedina značajna investicija. "Osim MCI-ja, koji je spreman da uloži stotine hiljada evra, trenutno nema nikog drugog", kaže Maxime Labrit, tvorac prstena Andro-Switch. Sami korisnici svojim malim donacijama takođe pomažu da se stvari pomeraju, kaže on. 

Thoreme i druge startap kompanije takođe nailaze na poteškoće pri pokretanju ispitivanja, jer ne postoje jasni orijentiri za mušku kontracepciju. Standardi regulatornih tela bili su strogi jer su namenjeni zdravim mladim muškarcima koji bi koristili kontracepciju dugoročno, kaže Greg Kopf, glavni naučni rukovodilac u kompaniji Sacyl Pharmaceuticals. Kopf je takođe kopredsedavajući savetodavnog odbora, predvođenog MCI-jem, za regulaciju kontracepcije za muškarce, koji nastoji da kreira okvir za rane faze ispitivanja. Komitet trenutno razmatra povratne informacije iz faze javne rasprave, koja je završena krajem prošle godine. 

Kako sada stvari stoje, sredstva za ranu fazu razvoja muške kontracepcije uglavnom stižu iz javnih izvora ili od neprofitnih organizacija. Godišnji budžet MCI-ja iznosi najviše 1,6 miliona dolara, što je daleko manje od stotina miliona dolara koliko je obično potrebno da bi proizvod stigao do završne faze. Izazov će biti još veći u SAD ako prođe predlog administracije predsednika Donalda Trumpa da se smanje sredstva za istraživanja Nacionalnih instituta za zdravlje. 

Farmaceutska industrija je uglavnom ostala po strani. Jedna studija objavljena 2023. pokazala je da je od 165 miliona dolara prikupljenih u ovoj oblasti dve godine ranije, samo 23 miliona došlo iz farmaceutskog sektora. Nije stvar u tome da proizvođači lekova ne vide tržište, već što ne žele da preuzmu rizik u početnoj fazi projekta. Kada je reč o muškoj kontracepciji, nema repera ni u smislu finansija: nema velikih akvizicija, nema odobrenih lekova, ni tržišnog potencijala od milijardu dolara. Za investitore u sektoru biotehnologije idealnu priliku obično predstavlja veliko potencijalno tržište, sa dovoljno dokaza o efikasnosti i bezbednosti kako bi se umanjili rizici. "Postoji interesovanje, ali se ne guraju da budu vodeći investitori", kaže Vahdat, izvršna direktorka MCI-ja. "Niko ne želi da uskoči prvi." 

Oni koji se odlučuju na investiranje toliko su optimistični da njihovo razmišljanje priziva u sećanje bum lekova za mršavljenje na bazi GLP-1 hormona (glukagonu sličan peptid 1, prirodni hormon koji ima važnu ulogu u regulaciji apetita i šećera u krvi, prim. prev). "U ovom sektoru mogle bi da se pojave kompanije vredne više milijardi dolara", kaže Harrison Valner, upravni partner u kompaniji Seaside Ventures Management LLC i investitor u NEXT Life Sciences. Kudlow, koji je uložio u YourChoice, kaže: "Mi zapravo možemo da napravimo lek za poboljšanje kvaliteta života." On primećuje znake da neke od velikih farmaceutskih kompanija, zahvaljujući "ozempicu" (lek za dijabetes koji se koristi za mršavljenje, prim. prev.) i sličnim preparatima, postaju svesne ogromnog potencijala ove kategorije proizvoda. "Upravo se dešava veliki zaokret", kaže on. 

Kako bi dao vetar u leđa ovoj promeni, MCI traži partnere koji bi se pridružili njegovom Globalnom fondu za razvoj kontracepcije (Global Contraceptive Development Fund), hibridnom subjektu koji bi spajao filantropski i privatni kapital. Cilj je da se napravi fond od milijardu dolara koji bi godišnje generisao između 20 i 50 miliona dolara za podršku razvoju nehormonske muške i ženske kontracepcije. Fond će funkcionisati kao neprofitna organizacija, ali će uključivati i profitnu podružnicu koja će moći da prihvata investicije. Njegova dvostruka misija je da popuni prazninu u finansiranju ranih faza razvoja i da garantuje dostupnost širom sveta, kako proizvodi ne bi decenijama bili ograničeni samo na bogata tržišta, već bi se paralelno uvodili i u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. 

Kada je reč o muškoj kontracepciji, nema lakog puta. Za Bakshija, jedini način je da nastavi da dokazuje da njegova pilula deluje, pouzdano i bezbedno. Njegovi deda i baka bili su imigranti iz Indije koji su sve stvorili ni iz čega, i naučili su ga da onda kada je to važno, treba delovati. On ne očekuje da mu novac padne s neba. "Tako se ne prave značajne promene", kaže Bakshi. "Bar ja tako mislim."