Pre pet godina Jeff Bezos je stajao na zamračenoj bini u Vašingtonu, a velika crna zavesa pokrivala je platformu iza njega. Obučen u sivo odelo i crnu košulju, objasnio je vrednost istraživanja Meseca gomili novinara i svemirskih entuzijasta. "Nije daleko. Samo tri dana udaljenosti", rekao je Bezos. "Moći ćete da idete na Mesec kad god poželite".
Nekoliko trenutaka kasnije, Bezos je podigao ruku i zavesa je sklonjena kako bi se otkrila ogromna svemirska letelica nazvana Blue Moon. Bila je to lunarna letelica na kojoj je njegova svemirska kompanija radila tri godine i koja je, kako je rekao, dizajnirana da preveze teret, a s vremenom i ljude, na površinu Meseca.
Ono što nije spomenuo jeste da je letelica rekvizit napravljen za taj događaj. Kompanija Blue Origin ima godine rada pred sobom pre nego što bude u stanju da isporuči funkcionalno vozilo.
Još važniji trenutak u novoj svemirskoj trci dogodio se dva i po meseca kasnije i 1.700 milja (2.735 kilometara) dalje. Elon Musk je na monitorima uživo gledao kako čelična mini-raketa u obliku silosa žita pali svoj motor u blatnjavim ravnicama Južnog Teksasa. Prototip kompanije Space Exploration Technologies je nakratko poleteo, a zatim se spustio, u uspravnom položaju. Bio je to jedan od prvih takozvanih testova skoka za ono što će postati buduća raketa SpaceX-a Starship, namenjen demonstraciji tehnike koju će svemirska letelica pune veličine jednog dana koristiti za sletanje na druge planete - uključujući i Mesec.
Prošlo je više od pola veka otkako je čovek ostavio trag u mesečevoj prašini. Današnja svemirska trka mnogo liči na šezdesete; umesto trke između SAD i Sovjetskog Saveza, danas je to trka između Bezosove kompanije Blue Origin i Muskove kompanije SpaceX. Ove kompanije se utrkuju da vrate astronaute na površinu Meseca, koje u velikoj meri finansira američka vlada.
Bezos najavljuje Blue Moon, vozilo za sletanje na Mesec, tokom događaja Blue Origin u Vašingtonu 2019. godine/Bloomberg Businessweek
Kompanije Blue Origin i SpaceX osnovali su tehnološki moguli na prelazu dva veka. I tu sve sličnosti završavaju. SpaceX je brzo nadmašio Blue Origin brzim testiranjem i lansiranjem raketa bez prevelike brige o eksplozijama tokom razvoja, kao što se povremeno dešava. SpaceX ima veliku prednost u odnosu na Blue Origin u trci do Meseca. Ipak, s obzirom na složenost te misije, moguće je da će Blue Origin sleteti, verovatno ne sa ljudima, pre nego što to učini SpaceX. Iz Blue Origina su odbili da komentarišu, a iz SpaceX nisu odgovorili na zahtev za komentar. Musk vodi svoju svemirsku operaciju kao tipično profitna kompanija, koristeći novac klijenata, uključujući i vladu, koji žele da nabave opremu za njegove rakete kao način da finansiraju razvoj proizvoda. Bezos je, barem donedavno, tretirao Blue Origin više kao istraživačku laboratoriju. Koja strategija će pobediti u ovoj trci do Meseca, trebalo bi da postane jasno u narednih nekoliko godina.
"SpaceX je prodao stvari, a Blue Origin je potrošio novac", kaže Carissa Christensen, osnivač i izvršni direktor kompanije BryceTech, konsultant za istraživanje i analizu svemira. "Kultura kompanije SpaceX je bila preuzimanje tržišta za tržištem, pronalaženje kupca za kupcem. Kultura kompanije Blue Origin je bila sprovođenje veoma zahtevne strategije istraživanja i razvoja".
Snimak ekrana videa probnog leta SpaceX-ovog prototipa Starship u Teksasu 2019. godine/Bloomberg Businessweek Adria
Misija vraćanja ljudi na Mesec počela je 2017. godine sa NASA programom koji će postati poznat kao Artemis. NASA je prvobitno dodelila jedan ugovor vredan 2,9 milijardi dolara (2.7 milijardi evra) za lunarnu letelicu kompaniji SpaceX, delom zato što je agencija imala dovoljno novca samo za jedan, što je dovelo do tužbe Blue Origina. Nakon lobiranja u Kongresu, agencija je dobila dovoljno sredstava za drugi ugovor vredan 3,4 milijarde dolara (3,2 milijarde evra), koji je pripao kompaniji Blue Origin. Novac je namenjen za razvoj, a kompanije zadržavaju ono što su napravile. "Mi kupujemo uslugu", kaže Kent Chojnacki, zamenik menadžera NASA programa za sletanje ljudske posade. "Zato nikada ne preuzimamo vlasništvo nad opremom".
Muskov dugoročni cilj za SpaceX je Mars, što je vidljivo iz izvora goriva koji koristi Starship. Dok lunarna letelica kompanije Blue Origin koristi vodonik, koji bi teoretski jednog dana mogao da se dobije iz vode na Mesecu. Starship koristi metan, molekul koji bi mogao da se sintetiše na Marsu, gde bi, prema rečima samog Muska, želeo da umre (mada ne pri sletanju).
Ipak, Musk je priznao prednosti odlaska na Mesec dok je NASA postavljala temelje za svoju misiju. "Ako želite da uzbudite javnost, morate da postavite bazu na Mesec", rekao je on 2017.
Zadatak svake kompanije je da napravi svemirski brod koji može da se parkira u orbiti oko Meseca i da čeka dolazak NASA astronauta sa druge letelice ili obližnje svemirske stanice. Astronauti bi se prebacili u vozilo kompanije, koje bi potom odvelo posadu na površinu Meseca. Posle nekog vremena, oni bi se vratili u letelicu i u lunarnu orbitu.
Za Muska je ugovor bio izgovor da ubrza rad na svojoj budućoj svemirskoj letelici za Mars, nazvanoj Starship. To je najveći i najmoćniji raketni sistem ikada razvijen, sa gornjim delom koji služi kao lunarni brod i može da sleti uspravno i ponovo poleti. Plan kompanije SpaceX je da sledeće godine izvede probno sletanje na Mesec bez posade, a zatim i prvo sletanje ljudske posade 2026. godine, iako Musk i NASA obično prekorače rokove.
Glavna komplikacija je neproveren sistem dopune goriva koji zahteva lansiranje više raketa Starship. Izbegavanje Zemljine gravitacije zahteva mnogo energije, a potrebna količina goriva sve je veća što je objekat teži. Raketa veličine Starshipa ne može da stigne do Meseca i da se vrati nazad sa jednim punjenjem rezervoara na Zemlji. Sistem SpaceX-a zahteva lansiranje jednog Starshipa u Zemljinu orbitu, gde bi se parkirala i služila kao skladište goriva. Zatim bi SpaceX lansirao oko 10 dodatnih Starship raketa punjenih metanom i kiseonikom koje bi pristale uz skladište kako bi dopunile njegove rezerve. Kada se skladište potpuno napuni, bio bi lansiran još jedan Starship sa Zemlje, spojen sa skladištem, dopunjen gorivom i zatim bi krenuo ka Mesecu.
Lansiranje raketa Starship Flight 3 iz SpaceX-ovog objekta Starbase u Teksasu 14. marta/Bloomberg Businessweek
Opširnije
Musk će svedočiti u istrazi SEC-a o kupovini Twittera
SEC traži informacije o prvobitnim kupovinama akcija Twittera.
30.05.2024
Muskov xAI prikupio šest milijardi dolara i poboljšao poziciju u trci za razvoj AI-ja
Startap za veštačku inteligenciju Elona Muska xAI prikupio je šest milijardi dolara u finansiranju serije B, dovodeći ga do procenjene vrednosti od 24 milijarde dolara.
27.05.2024
Novi iskorak u nuklearnoj fuziji bi mogao da promeni svetski energetski sistem
Naučnici u Kaliforniji napravili su ključni napredak u nuklearnoj fuziji, tehnologiji s potencijalom transformacije globalnog energetskog pejzaža.
17.12.2022
Bezos planira da donira većinu bogatstva u humanitarne svrhe
Bezos će novac posvetiti borbi protiv klimatskih promena i podršci ljudima koji mogu da ujedine čovečanstvo koje se suočava sa dubokim društvenim i političkim podelama.
14.11.2022
Blue Origin je ismejao ovaj plan pre nekoliko godina infografikom u kojoj se tvrdi da je struktura za punjenje goriva sa više raketa previše komplikovana da bi bila pouzdana. Blue Origin je od tada tiho preokrenuo kurs i usvojio sistem sličan SpaceX-u za svoje lunarne misije, kaže Chojnacki. "Došli su do sličnih strukturnih odluka o broju lansiranja i dopuna koji su im potrebni", kaže on. Tehnika koju koristi Blue Origin će zahtevati četiri do osam teretnih raketa za punjenje svemirske letelice u niskoj Zemljinoj orbiti, kaže Lisa Watson-Morgan, programski menadžer za sistem sletanja sa posadom u NASA. Blue Origin svoju stanicu za punjenje gorivom naziva „svemirskim tegljačem“ jer bi nakon dopunjavanja letelice koja kruži oko Zemlje tegljač pratio letelicu u lunarnu orbitu, spreman da je napuni gorivom za put do površine Meseca. Tegljač tada može da putuje napred-nazad između orbita da bi nabavio više vodoničnog goriva.
Već sledeće godine, Blue Origin planira da pošalje na Mesec kargo verziju svoje letelice kojoj nije potreban tegljač. Ako to uspe, Bezosova kompanija bi verovatno mogla da pobedi Muskovu, iako se Blue Origin drži manje ambicioznog vremenskog okvira slanja ljudske posade tamo do 2029.
Rasporedi u svemiru su, doduše, nepredvidivi. Lunarna letelica Blue Origina dizajnirana je za lansiranje na svoju raketu New Glenn, koja je trebala da obavi svoj prvi let 2020. godine, ali to se još nije dogodilo. Novi Glen će biti lansiran u septembru, ako sve prođe kako treba. "Blue Origin mora biti mnogo brži", rekao je Bezos u decembru u Lex Fridman podkastu, "a to je jedan od razloga zašto sam pre nekoliko godina napustio funkciju izvršnog direktora kompanije Amazon".
Musk je i dalje izvršni direktor brojnih kompanija, među kojima je i kompanija SpaceX, koja nastavlja da vodi svemirsku industriju. Tokom poslednjeg probnog leta letelice Starship u martu, SpaceX je prenosio pogonsko gorivo iz jednog rezervoara u drugi, što je mali ali značajan korak. Savetodavni komitet NASA objavio je 26. aprila da je, dok SpaceX još uvek analizira rezultate, eksperiment "izgleda bio uspešan".
.webp){kind=icon}
