Kada je američki predsednik Donald Trump u aprilu prvi put predstavio svoje carine, nazvavši to "danom oslobođenja", R. K. Sivasubramaniam, izvršni direktor kompanije Raft Garments, imao je razloga za optimizam. Njegova fabrika u gradu Tirupuru, indijskoj prestonici trikotaže, proizvodi milione pari donjeg veša, koje prodaje po ceni od jednog dolara po komadu, pri čemu se oko polovina proizvedene robe izvozi u SAD. Sudeći po tabeli koju je Trump pokazao u ružičnjaku Bele kuće, indijski izvoznici suočavali su se sa znatno nižim nametom nego njihovi konkurenti iz Vijetnama i Bangladeša.
Nakon Trumpove pobede na izborima prošle godine, Sivasubramaniam je bio uveren da će prijateljski odnosi indijskog premijera Narendre Modija s američkim predsednikom produbiti trgovinske veze između Indije i njenog najvećeg kupca, toliko da je Sivasubramaniam podigao bankarski kredit od oko dva miliona dolara kako bi kupio mašine za šivenje, štampanje i ušivanje lastiša.
Nade Sivasubramaniama raspršile su se ovog leta kada je Trumpova administracija uvela dodatne carine na indijski uvoz kao kaznu za kupovinu ruske sirove nafte, udvostručivši stopu na 50 odsto, što je najveća stopa u celoj Aziji. Namet je stupio na snagu krajem avgusta. Predsednik jednog industrijskog udruženja nazvao ga je "posmrtnim zvonom" za mala i srednja preduzeća koja proizvode odeću.
Indijska tekstilna industrija, vredna 174 milijarde dolara, jedan je od vodećih izvoznih sektora u Indiji i zapošljava više od 45 miliona ljudi. Danas se, međutim, nalazi u stanju previranja. Pojedine male fabrike koje plasiraju proizvode isključivo u SAD već su zatvorile svoja vrata dok druge i dalje drže proizvodne linije u pogonu u nadi da će tekući trgovinski pregovori ubrzo doneti sporazum.
U septembru je lokalni ogranak kompanije Moody’s Corp. predvideo da bi carine, ukoliko ostanu nepromenjene, mogle da smanje izvoz odevnih predmeta za čak devet odsto u fiskalnoj godini koja se završava u martu 2026. Proizvođači traže kupce u drugim delovima sveta, poput Velike Britanije, koja je u julu potpisala sporazum o slobodnoj trgovini s Indijom. U međuvremenu, privredna udruženja lobiraju kod vlade da donese hitne mere pomoći, kao što je pomoć pri otplati kamata na nagomilane dugove prema bankama koji su u junu dostigli rekordni nivo.
Mnogi indijski proizvodi bili bi pogođeni tako visokom carinom, naročito oni iz radno intenzivnih industrija koje se u velikoj meri oslanjaju na ljudski rad, poput proizvodnje nakita i kože, i u kojima posluje veliki broj malih preduzeća. Uopšteno gledano, te dažbine bi mogle da smanje indijski izvoz u SAD za gotovo 52 odsto na srednji rok i da umanje bruto domaći proizvod za 0,9 odsto, pokazuje analiza Bloomberg Economicsa.
Međutim, šteta koju bi pretrpela tekstilna industrija bila bi posebno bolna za Modijevu ekonomsku agendu koja taj sektor vidi kao ključni deo strateške inicijative za jačanje domaće proizvodnje i privlačenje stranih investicija. "Nije reč samo o udaru na ovogodišnji izvoz, već i o tome kako će se to posredno odraziti na tržište rada i, šire gledano, na srednjoročni plan da se poveća udeo Indije na svetskom izvoznom tržištu", kaže Sonal Varma, glavna ekonomistkinja za Indiju i Aziju (bez Japana) u kompaniji Nomura Holdings Inc. "Ti planovi se sada u suštini dovode u pitanje."
Očekuje se da će Tirupur, grad sa 878.000 stanovnika, biti najteže pogođen. Ova opština u zapadnom delu države Tamil Nadu transformisala se u poslednje četiri decenije iz poljoprivrednog naselja u mesto sa najvećom koncentracijom proizvođača tekstila u zemlji, koje snabdeva globalne kompanije poput Nikea, Walmarta i H&Ma. Tirupur je posebno ranjiv jer se tekstilni proizvodi koji se tamo izrađuju uglavnom svode na osnovne vrste odeće, poput majica i donjeg veša, zbog čega kupcima nije teško da nabave slične, jeftinije odevne predmete iz drugih zemalja.
"To je potpuno haotično i konfuzno stanje", kaže Rahul Mehta, predsednik strukovnog Udruženja proizvođača odeće Indije. "Nije lako pronaći alternative tržištu SAD."
Bloomberg
Mnogi analitičari su pretpostavljali da će carina po stopi od 50 odsto biti kratkog veka, a neki nedavni događaji ukazuju na to da bi odnosi ove dve zemlje, inače često napeti, mogli da se poboljšaju. Trgovinski pregovarači s obe strane rekli su da su pregovori u Nju Delhiju sredinom septembra bili pozitivni, a Trump, koji je samo nekoliko nedelja ranije žalio što je Indija prepuštena "tajnovitoj, zlonamernoj Kini", pozvao je Modija da mu čestita rođendan.
Sivasubramaniam kaže da su, posle stupanja na snagu novih carinskih stopa 27. avgusta, njegovi kupci u SAD tražili popust od 16 odsto, što bi ga dovelo u situaciju da ne može da pokrije troškove. "Kako možemo to dati?", kaže on. "Svi radimo za jednocifrenu profitnu maržu."
Nakon što je to odbio, njegovi američki kupci, koje nije želeo da imenuje, smanjili su narudžbinu sa dva miliona na 500.000 komada, ostavivši ga sa viškom donjeg veša u vrednosti od oko 1,5 miliona dolara. On pokušava da pronađe kupce u Evropi i u zemlji, pitajući se kako će, ako ne uspe, isplatiti plate dok istovremeno plaća kamate na kredit.
Desetine indijskih proizvođača tekstila su se nakon pandemije kovida 19 zaduživali da bi finansirali kapitalna ulaganja pošto su im kupci tražili da povećaju kapacitete u želji da smanje zavisnost od Kine, kaže Srikumara K, viši potpredsednik u Icra Ltd, povezane kompanije Moody’sa. "U svetlu toga, iznenadni šok izazvan carinama mogao bi da ima negativne posledice", kaže on. Iznos bruto neizmirenih bankarskih kredita u sektoru u junu je dostigao najviši nivo od oko 2,8 biliona rupija (31,6 milijardi dolara), podaci su Centralne banke Indije (Reserve Bank of India, RBI).
Ranije ovog leta, Sudhir Sekhri, predsednik i izvršni direktor kompanije Trend Setters International, bio je usred izgradnje nove fabrike odeće na obodima Nju Delhija. Još uvek siguran u položaj Indije u globalnoj hijerarhiji, u junu je naručio 400 šivaćih mašina i drugu opremu u ukupnoj vrednosti od oko 800.000 dolara. Sekhri je u avgustu obustavio svoju porudžbinu, zbog čega je fabrika stajala neiskorišćena, mada je nedavno odlučio da nastavi projekat. "Ako kupci odu, fabrike će se zatvoriti", kaže on.
Oko 40 odsto od oko 400 radnika zaposlenih kod Sivasubramaniama doselilo se u Tirupur iz unutrašnjosti zemlje zbog posla u industriji. Oni će se verovatno vratiti u svoja sela ako ostanu bez stalnog izvora prihoda. Tajming je takođe nepovoljan. Divali, indijski festival svetla i najveći hinduistički praznik, pada u oktobru, i uobičajeno je da se radnicima tada isplaćuje bonus. Sivasubramaniam im obično isplati oko 10 odsto mesečne plate koja se kreće od 150 do 400 dolara. Ove godine nije siguran kako će to izvesti.
.webp){kind=icon}
