Trump se vratio. Šta sada?

Svet se 6. novembra probudio u novoj-staroj stvarnosti. Dan ranije, američki građani su velikom većinom glasali za bivšeg šefa države Donalda Trumpa kao 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Da li u Evropi treba da budemo zabrinuti zbog Trumpovog povratka?  

U potrazi za odgovorom na pitanje šta Trump drugi put donosi na ekonomskom i spoljnopolitičkom frontu, Evropa – a sa njom i ceo Adria region – mora da se osvrne na njegov prvi mandat. Tada je republikanac koketirao sa povlačenjem SAD iz NATO-a i otvoreno pretio nekim evropskim saveznicima. Nije bio popustljiv ni na ekonomskom planu, gde je uveo carine na evropski čelik i aluminijum. 

Ipak, predizborna retorika se često veoma razlikuje od kasnijih stvarnih politika, pa neka Trumpova predviđanja, prema mišljenju stručnjaka za geopolitiku i bivšeg diplomate Denisa Manceviča, "treba uzeti s rezervom i posmatrati ih pre svega u svetlu izbornog konteksta". 

Bilo da je u pitanju izborna retorika ili ne, evropske donosioce odluka i direktore izvoznih kompanija uglavnom brinu najave carina od 60 odsto na robu iz Kine i od 10 do 20 odsto na robu iz drugih zemalja. 

Bloomberg

 

"Ukoliko bi se takve mere sprovele, izazvale bi jedan od najvećih trgovinskih šokova u istoriji", kaže Mancevič, koji smatra da bi carine od 10 odsto dodatno pogoršale konkurentnost evropskih proizvođača i istovremeno štetile interesima nekih američkih izvoznika. 

Ekonomisti ABN AMRO Banka veruju da bi opšte uvozne carine od 10 odsto smanjile godišnji izvoz evrozone u SAD od 460 milijardi evra za skoro trećinu, što bi smanjilo proizvodnju za 1,5 procentnih poena tokom tri godine. 

Tomaž Deželan sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani kaže da bi direktori evropskih izvoznih kompanija trebalo da shvate Trumpove najave "veoma ozbiljno" i pominje nemačku automobilsku industriju na koju bivši predsednik želi da "prilično udari". 

Ovaj sektor nemačke privrede već se suočava s brojnim pritiscima, dok zemlja pokušava da se izbori sa ekonomskom i političkom krizom u koju je upala. Nedavni raspad tamošnje vladajuće koalicije usledio je posle višenedeljnih unutrašnjih sporova oko načina za podsticanje rasta nemačke privrede. Mnoge kompanije u Adria regionu takođe zavise od uspeha nemačke automobilske industrije, na koju bi takođe imale uticaj Trumpove carine 

"Problem u nemačkoj auto-industriji jeste pokazatelj problema u celom njihovom industrijskom sektoru, budući da je reč o jednoj od strateški najbitnijih privrednih grana te zemlje, a mi smo ovde kod nas napravili ekosistem uglavnom dobavljača različitog stepena dodate vrednosti – od narodski rečeno ’motanja kablova’ do, na primer, delova za električne baterije", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković. 

Dobavljači se, kako dodaje, sada suočavaju s tim da Volkswagen prvi put u istoriji zatvara pogon u Nemačkoj i da prodaja ide slabo, a pritom nemaju alternativu budući da je vrlo teško da se uđe u lanac snabdevanja kineskih kompanija. 

"Evropska komisija se već priprema za moguće uzvratne mere kako bi Trumpa što pre dovela za pregovarački sto. Ona je 2018. bila nespremna za carine na evropski čelik i aluminijum, na šta nije u potpunosti odgovorila kontramerama", kaže politikolog Deželan. "Trump takođe želi da odgovori na visoke kazne koje plaćaju američki tehnološki giganti zbog kršenja evropskih zakona". 

Podsetimo, prva Trumpova administracija je 2018. godine uvela carinu od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum koji dolazi iz Evropske unije (EU) u SAD. Američke carine na čelik i aluminijum, kao i uzvratne mere EU na američku robu, uključujući motocikle i viski, privremeno su suspendovani do kraja marta 2025. 

Bloomberg

 

Očekivano, predstavnici privrede ne gledaju blagonaklono na najavljene carine. Iz Slovenačke industrije čelika rekli su za Bloomberg Adriju da, bez obzira na različite izazove, kao što su promene kursa, ograničenja uvoza i mogućnosti na drugim tržištima, SAD ostaju važno izvozno tržište. 

"Ishod izbora za nas nije toliko bitan, jer naše poslovanje više zavisi od privrednog ciklusa nego od same administracije. Dovoljno jako tržište može da preživi veoma restriktivnu trgovinsku politiku", saopštila je grupa koja je na američkom tržištu 22 godine. 

Međutim, članovi grupe bili su kritični prema EU, koja, prema njihovom mišljenju, "nije bila u stanju da uspostavi trgovinske sporazume u SAD". Od uvođenja carina tokom prve Trumpove administracije 2018. godine, grupa je uspela da poveća izvoz u SAD "uglavnom na račun oslobađanja od carina, jer proizvodimo nišne proizvode koji se ne proizvode lokalno u SAD, ali su njihovoj privredi i dalje potrebni." 

Osnivač beogradskog Centra za evropske politike Nebojša Lazarević smatra da Trump u domenu spoljne politike neće ići tamo gde ne može da postigne uspeh, što je, prema njegovom mišljenju, Bliski istok. Ističe da republikanac "zna da Amerika ima jednog takmaca, a to je Kina". 

"U tom smislu smatram da se neće specijalno baviti Bliskim istokom - koliko god to šokantno zvučalo. S druge strane, mislim da on može pitanje Ukrajine da reši relativno brzo i lako i da na krilu tog spoljnopolitičkog uspeha zategne odnose sa Kinom", rekao je Lazarević. 

Neizvesnošću Trumpove vladavine u oblasti ekonomije i bezbednosti pozabavio se i Economist Intelligence Unit (EIU), gde su pomoću takozvanog indeksa rizika Donalda Trumpa za svaku zemlju otkrili ko treba, a ko ne treba da brine u njegovom drugom mandatu. 

Izveštaj je pokazao da je pomenuta Nemačka upravo najugroženija od evropskih zemalja. Slovenija nije istaknuta u izveštaju, ali je navedena u grafikonu iznosa vojnih izdataka zemalja NATO, gde se pokazuje da je znatno ispod granice od dva odsto troškova za odbranu kao udela u BDP-u. U međuvremenu, Hrvatska je jedna od zemalja koje se najmanje plaše Trumpove nove vladavine, jer ima slabe ekonomske i bezbednosne odnose sa SAD. 

O uticaju Trumpovog izbora na sektor bezbednosti, naučnica u oblasti odbrane Maja Garb, sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, rekla je da sumnja u bilo kakve istorijske promene, poput povlačenja američkih snaga sa evropskog tla ili povlačenja SAD iz NATO-a. "Možda će se dogoditi suprotno, da se NATO više uključi u svetska pitanja, poput odnosa sa Kinom", čak je spekulisala. 

Saradnik Bečkog instituta Branimir Jovanović je istakao da u Adria regionu vlada mišljenje da će Trump više pažnje posvetiti ovom delu sveta, ali da to ne mora da bude tako, jer ako je njegova politika negativna za Evropu, verovatno će biti negativna i za nas. 

"Mislim da će se Trumpova pobeda negativno odraziti na Balkan u ekonomskom smislu. Možda će imati pozitivan efekat u političkom pogledu, pre svega kada je reč o odnosu Beograda i Prištine. Demokrate se nisu previše involvirale u rešenje tog pitanja, ali će generalno sa ekonomskog aspekta biti loše po Balkan", ocenio je on u razgovoru za Bloomberg Adria TV. 

Bloomberg

 

U tom smislu, Vašingtonski sporazum – koji su 2020. godine u Beloj kući, u Trumpovom prisustvu, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti – mogao bi biti ponovo aktuelizovan. Mada je tim dokumentom najavljeno mnogo, prvenstveno u pogledu unapređenja ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, za dobar deo toga on je s vremenom postao mrtvo slovo na papiru. 

Komentarišući uticaj izbornih rezultata na Sloveniju, stručnjak za komunikacije Dejan Verčič iz kompanije Herman&Partnerji napisao je da možemo očekivati da će SAD biti manje aktivne na svetskom nivou. "Ako želimo da idemo napred, moramo da se oslonimo na sebe. I SAD će se sve više baviti same sobom", napisao je on. 

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić nema dilemu da će se Trump držati protekcionističke politike, imajući u vidu da je produktivnost rada u SAD niža nego u Kini, čiji se proizvodi po kvalitetu ne razlikuju od onih sa Zapada, ali su neuporedivo jeftiniji. 

"Trump će štititi američko tržište, pogotovo jer u aktuelnoj ekonomskoj krizi SAD najbolje prolaze u odnosu na kolektivni Zapad. Moć im je paradoksalno porasla – oni su najviše profitirali od rata u Ukrajini. Uz to, SAD su jedine u svetu koje su samodovoljne – imaju naftu, gas i druge odgovarajuće sirovine, ogromno tržište i dolar. Oni praktično daju ton funkcionisanju svetske privrede i društva", kazao je Savić. 

Ministarstvo privrede, turizma i sporta (MGTŠ) Slovenije ocenjuje ekonomsku saradnju te zemlje i SAD kao perspektivnu u nekoliko oblasti i podseća na povećanje robne razmene u prvoj polovini 2024. godine za 35,4 odsto. 

"SAD su jedno od prioritetnih tržišta za Sloveniju u pogledu privlačenja stranih direktnih investicija. Uglavnom smo zainteresovani za investitore u oblasti naprednih tehnologija i istraživanja i razvoja", rekli su u MGTŠ, gde nisu posebno komentarisali uticaj izbora. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić očekuje veće prisustvo američkih firmi u Srbiji u narednom periodu. "Amerikanci bi potencijalno mogli da budu zainteresovani za građevinarstvo u Srbiji". 

Među većim regionalnim kompanijama koje posluju na američkom tržištu jeste i slovenački Dewesoft iz Trbovela, čija se trećina poslovanja odvija u SAD. Sonja Šmuc, zamenica direktora za strateške projekte u Dewesoftu, opisala je SAD kao stabilnog poslovnog partnera, gde ne postoje posebni rizici u poslovanju. 

"Najveći izazov, kako u SAD, tako i u Evropi, jeste uvođenje novih sankcija kojih konstantno morate biti svesni", rekla je ona za Bloomberg Adria TV. 

Na pitanje kako se kompanija priprema za potencijalne poteze Trumpove administracije, Šmuc je rekla da će poslovanje biti fokusirano na sektor nafte i prirodnog gasa i odbrambenu industriju.  

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar