Losos se sada uzgaja i na kopnu, evo kako

Dok stoji na velelepnoj farmi lososa nadomak jedinstvenog ekosistema Everglejds na Floridi, Damienu Claireu ne smeta što mu iznad glave kaplje voda iz cevovoda i ventilacionih cevi i kvasi mu radnu košulju i razbarušenu smeđu kosu. Ovaj 47-godišnji šef marketinga kompanije za plansku proizvodnu i uzgoj ribe Atlantic Sapphire ASA, pažljivo posmatra rezervoar od oko 17.000 hektolitara (450.000 galona) u kome pliva oko 30.000 odraslih jedinki lososa. Kada jedan od njih, težak oko četiri i po kilograma, iskoči iz vode, Claire uzvikne: "Evo, pozdravlja te!" 

 

On nije tako zamišljao svoju budućnost pre 20 godina kada je bio "ajtijevac" u hedž-fondu na Wall Streetu. Međutim, Claire nije mogao da odoli izazovu kada je 2011. upoznao suosnivača kompanije Atlantic Sapphire Johana Andreassena, a ovaj mu je rekao: "Promeniću svet, da li želiš da učestvuješ u tome?"  

Losos je neuobičajen izbor za poslovni poduhvat koji treba da promeni svet, ali su Andreassen i njegov rođak Bjorn-Vegard Lovik videli potencijal u promeni načina na koji se ugaja riba namenjena ljudskoj ishrani. Dva rođaka su tokom devedesetih godina prošlog veka prvi uveli sitne ribe koje jedu morske vaši u kaveze u moru za uzgoj lososa u svom rodnom Rumsdalu, u Norveškoj. 

Taktika se pokazala uspešnom u suzbijanju smrtnosti uzrokovane bolestima koje izazivaju morske vaši. Ipak, najezde ovih parazita, zajedno sa epidemijama bolesti i masovnim bekstvima ribe koje onda ugrožavaju autohtone morske vrste, i dalje predstavljaju veliki problem. Čak 99 odsto lososa koji se konzumira u svetu uzgaja se u kavezima, dok se stopa smrtnosti procenjuje na 10 do 15 odsto. 

Andreassen i Lovik su hteli da pronađu bolji način za uzgajanje ribe pa su tako 2010. osnovali Atlantic Sapphire i otvorili u Danskoj svoje prvo uzgajalište ribe na kopnu po sistemu "bluehouse" (engl. bluehouse farm, u slobodnom prevodu plava farma, prim. prev.).  

Ovakve "plave farme" su zatvoreni objekti koji se koriste za uzgoj ribe na kopnu, slično staklenicima za uzgajanje biljaka. Koriste složenu tehnologiju filtriranja, odnosno zatvoreni sistem sa prečišćavanjem i ponovnim korišćenjem vode (RAS) za uzgoj atlantskog lososa, i to isključivo na kopnu u strogo kontrolisanim uslovima.  

U svetu se svake godine pojede oko 3,8 miliona metričkih tona lososa ili 700 miliona jedinki, što pokreće industriju vrednu 19 milijardi dolara. Prema predviđanjima, vrednost te industrije će se više nego udvostručiti tokom naredne decenije. Najviše lososa se pojede u SAD, gde prosečna potrošnja iznosi oko 1,3 kilograma po stanovniku godišnje. Međutim, SAD uvoze čak 96 odsto ribe, pre svega iz Kanade, Čilea i Norveške. Andreassen i Lovik shvatili su da lanac snabdevanja koji se proteže preko okeana ne samo da je podložan tržišnim poremećajima već i da ostavlja ogroman ugljenični otisak. Ideja je bila ne samo da se uzgoj lososa izmesti iz okeana, već i da se razvije na njegovom najvećem tržištu, objašnjava Claire dok sedimo u elegantnoj sali za sastanke kompanije Atlantic Sapphire uređenoj u tipičnom skandinavskom stilu. 

James Jackman za Bloomberg Businessweek

Andreassen je prvobitno želeo da prvo kopneno uzgajalište Atlantic Sapphirea u Americi otvori u Mejnu, u kome je atlantski losos autohtona vrsta. Onda je čuo za geološku strukturu južne Floride, gde se smenjuju slatkovodni i slani rezervoari podzemnih voda, što je velika prednost u uzgoju ribe koja se rađa u slatkoj vodi u divljini, a zatim kao odrasla jedinka migrira u more. Atlantic Sapphire je počeo da gradi 2017. pogon vredan 250 miliona dolara, sa projektovanim kapacitetom proizvodnje od oko 9.500 tona ribe godišnje. Kompleks se nalazi na nekadašnjim poljima paradajza i tikvica u okviru mozaika farmi u Homstedu, poljoprivrednom središtu u kome se uzgaja dobar deo sobnih biljaka koje se prodaju širom SAD. 

James Jackman za Bloomberg Businessweek

Atlantic Sapphire je 2019, prve godine kada se uspešno iz ikre izlegla mlađ, objavio da namerava da poveća kapacitete na 90.000 metričkih tona do 2026. i da ih više nego udvostruči do 2031. Da bi to postigao, morao bi da u velikoj meri proširi plave farme. Tako je 2021. počela druga faza u izgradnji uzgajališta. Tamo gde su se nekada nizale leje paradajza, nicala su tri rezervoara od betona kapaciteta blizu 22.000 hektolitara. 

Kompleks Homestead Bluehouse kompanije Atlantic Sapphire najveće je kopneno uzgajalište lososa na svetu, mada u svetu, prema izveštaju konsultantske kuće Boston Consulting Group iz 2024, ima više od 110 sličnih projekata u različitim fazama izgradnje. Većina ih se nalazi na Islandu i u Norveškoj, zemljama sa najdužom tradicijom uzgoja lososa, ali se pojavljuju i u drugim delovima sveta, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate. 

Superior Fresh ima postrojenje od blizu 9.300 kvadratnih metara u Nortfildu, u Viskonsinu, koje je 2018. postalo prvo kopneno uzgajalište u SAD koje je plasiralo losos na tržište. Kompanija je nakon toga otvorila i drugi objekat u nekadašnjem ribarskom gazdinstvu u Olbaniju, u Indijani, iz koga će ovog leta pustiti u maloprodaju filete lososa. "To je precizna poljoprivreda", rekao je jedan od osnivača Brandon Gottsacker o uzgoju lososa u RAS sistemima. "Ako stvorite idealno okruženje u kome će riba dobro napredovati, nisu vam potrebne jake hemikalije, pesticidi i antibiotici." 

James Jackman za Bloomberg Businessweek

 

Lars Daniel Garshol, stručnjak za industriju lososa u norveškoj firmi Kontali za analitiku u oblasti hrane iz mora, ocenjuje da će uzgoj lososa na kopnu na kraju preuzeti primat. Tradicionalni uzgajivači koji koriste kaveze, suočavaju se sa "trgovinskim barijerama i stagnacijom" zbog geopolitičkih previranja i ograničenja kapaciteta na farmama u zemljama, poput Norveške. Javnost sve više gleda sa podozrenjem na ovakav način uzgoja zbog posledica po životnu sredinu i rizika od uginuća riba. Uzgajanje u kavezima je zabranjeno u nekoliko američkih saveznih država, a postepeno se ukida i u Britanskoj Kolumbiji. 

James Jackman za Bloomberg Businessweek

Međutim, glavnu prepreku u industriji uzgoja na kopnu predstavljaju troškovi poslovanja, s obzirom da su početna ulaganja i do 12 puta veća nego kada je reč o farmama sa kavezima. Operativni troškovi, pre svega za ogromne količine električne energije koja je potrebna za RAS i upumpavanje hladne vode, mogu biti viši i za 50 odsto. Andreassen, koji je 2023. otišao iz Atlantic Sapphirea, otvoreno je govorio o izazovima sa kojima se suočava industrija čiji je bio jedan od pionira. "Bez većeg obima proizvodnje, ova struktura troškova nije održiva", napisao je na LinkedInu u aprilu 2025, primetivši da ta nekolicina vodećih kopnenih farmi za uzgoj lososa u svetu nije uspela da ostvari ciljeve proizvodnje za prethodnu godinu, uključujući Atlantic Sapphire. "Stvarnost mora imati prednost nad teorijom." 

Claire je, tog jutra kada sam se sastao s njim, organizovao obilazak tako da sledi životni ciklus lososa u Atlantic Sapphireu. Prvo smo obišli mrestilište, u kome se duž jednog zida protežu police od poda do plafona sa crnim posudama punim jarkonarandžaste ikre, nalik nizu svetlećih serverskih ormara u data centru. Claire oprezno izvlači jednu posudu u kojoj se u kristalno čistoj vodi nalaze hiljade jajašaca. Na drugoj strani prostorije ogroman kompjuter obrađuje podatke koje prikuplja oko 10.000 senzora u objektu, a koji prate svaki korak u životu ribe, od žumančane kese (stadijum tek izlegnute mlađi koja se hrani iz sopstvene žumančane kese, prim. prev.) do upakovanog fileta. 

James Jackman za Bloomberg Businessweek

Atlantic Sapphire se sve više oslanja na veštačku inteligenciju (AI) kako bi uzgojio što kvalitetniju ribu, kaže Claire. Rezervoari su, na primer, opremljeni kamerama čije snimke analizira AI kako bi riba dobijala onoliko hrane koliko joj treba za pravilan rast. Lososi, dok rastu, premeštaju se kroz mrežu cevi u sve veće prostorije dok ne stignu do najvećih rezervoara. Onda ih usmeravaju kroz cevi u kojima se u razmacima kontrolisano puštaju električni impulsi kako bi se omamile. Pošto se riba obradi, fileti se šalju u prodavnice poput lanaca marketa Publixy, Sprouts i odnedavno Fresh Thyme Market. 

Ponekad je teško ne sažaliti se na losose uzgajane na kopnu, koji nikada neće iskusiti morski život svojih divljih rođak. Međutim, stopa smrtnosti u Atlantic Sapphireu, koja je ispod dva odsto, govori o besprekornim uslovima u takvim postrojenjima. Na sve strane bruje ogromni filteri i sofisticirane mašine, svi odreda vlažni ili potpuno mokri, a svedoče o tome koliki su tehnološki i finansijski kapaciteti potrebni da bi se na kopnu uzgajala stvorenja čije je prirodno stanište more. "U okeanu, morate da čekate da Majka priroda uradi svoje", kaže Claire govoreći o krajnjem cilju njegove kompanije da proizvodi sedminu lososa na tržištu SAD. "Ovde moramo, najbolje što umemo, da iskoristimo infrastrukturu koju smo izgradili." 

Članak je napisan u saradnji sa neprofitnom medijskom organizacijom Food & Environment Reporting Network.