Prvih nekoliko meseci u godini predstavlja period u kojem se obično objavljuju finansijski rezultati kompanija za prethodnu godinu: povlači se crta i procenjuje šta je postignuto i da li je, i koliko, zarađeno. Za menadžere, ali i ostale zaposlene, koji su ostvarili uspeh, odnosno povećali prihode i dobit svojih kompanija, slede i bonusi kao nagrada, koji u regionu mogu dostići i nekoliko stotina hiljada evra za najviše rukovodstvo u najvećim i najmoćnijim kompanijama.
Transparentnost podataka o menadžerskim platama i bonusima u Adria regionu razlikuje se od zemlje do zemlje. Ipak, zajedničko je da velike regionalne ili međunarodne grupacije obično objavljuju najdetaljnije informacije o nagrađivanju top menadžmenta u svojim godišnjim finansijskim izveštajima. U njima se često mogu videti tačni iznosi fiksnog dela plate i varijabilnog dela (najčešće bonusa), kao i druge beneficije – za svakog člana uprave, a ponekad i za druge najviše menadžere sa menadžerskim ugovorima.
Opširnije
Kako investirati svoj bonus u Adria regionu
Donosimo pregled nekoliko racionalnih i praktičnih načina kako možete pametno investirati direktorski bonus.
26.02.2026
Beg od ciklusa euforije i panike - Afrika kao investiciona alternativa
U današnjem svetskom okruženju investitori se suočavaju s nizom neizvesnosti: da li je američko tržište dostiglo vrhunac, da li Evropa gubi geopolitičku važnost, kakva je budućnost Kine i Tajvana, kako će se razvijati odnos Rusije i Ukrajine, šta očekivati od dolara, carina i svetske trgovine.
23.02.2026
Porodica koja je izgradila Katar za Mundijal sada gradi Siriju
Dva brata, Estithmara Moutaz Al-Khayyat i Ramez Al-Khayyat, ulažu u obnovu Sirije.
22.02.2026
Može li AI da nam kaže koliko treba da platimo za umetničko delo?
Veštačka inteligencija sve više ulazi u svet umetnosti, nudeći nove alate za procenu vrednosti umetničkih dela na tržištu koje je tradicionalno zatvoreno i netransparentno. Mogu li algoritmi da zamene ljudsko znanje, iskustvo i odnose koji su ključni za razumevanje prave vrednosti umetnosti?
21.02.2026
Neke kompanije izveštavaju tek o zbirnom iznosu plata i naknada najvišeg rukovodstva, dok se kod najmanje transparentnih, odnosno kompanija koje kotiraju na berzi, jedva može razaznati ukupna suma plata i naknada za sve zaposlene.
Prema saznanjima iz svih pet redakcija Bloomberg Adrije, najveće bonuse u proseku dobijaju top menadžeri iz finansijskog sektora – bankarstva, osiguranja i investicionih fondova, ali ne zaostaju mnogo ni menadžeri iz drugih industrija sa visokim profitima, poput farmacije, telekomunikacija, turizma ili energetike.
Pitali smo neke od njih šta rade sa tim novcem, odnosno da li ga ulažu i gde. Budimo iskreni: najplaćeniji menadžeri u regionu nisu previše pričljivi o toj temi. U slučaju kompanija koje kotiraju na berzi, predsednici i članovi Uprava javno otkrivaju kupovine akcija u kompaniji, jer ih na to obavezuje zakon. Van toga, njihovi odgovori uglavnom su opšti i diplomatski suzdržani.
Bankari koji proizvode vino i osiguravači koji "ulaganje osiguravaju" u fondovima
Krenimo od Slovenije, najrazvijenije ekonomije Adria regiona. Najplaćeniji menadžer među kompanijama za koje postoje javno dostupni podaci je izvršni direktor Krke, Jože Colarič, koji je za 2024. godinu dobio 582.000 evra bruto fiksnog prihoda i 996.000 evra bruto varijabilnog dela.
Vredno je napomenuti da su najnoviji dostupni podaci o menadžerskim platama i bonusima u Sloveniji, kao i u ostalim zemljama regiona, za 2024. godinu, jer se te informacije obično objavljuju u revidiranim godišnjim izveštajima kotiranih društava, koji javnosti postaju dostupni u periodu april–maj.
Predsednik Uprave NLB Grupe, Blaž Brodnjak, takođe je među retkim menadžerima koji zarađuju više od milion evra godišnje. U 2024. godini ostvario je 743.000 evra bruto plate sa beneficijama, te 241.000 evra varijabilnog dela, odnosno bonusa, povezanog sa uspehom poslovanja NLB-a.
Jože Colarič iz Krke je na pitanje Bloomberg Adrije odgovorio kratko i ne previše precizno: "Definitivno ulažem novac tamo gde postoji potencijal rasta ili barem očuvanja vrednosti. Uvek kombinujem razboritost i dugoročne ciljeve." Colarič poseduje i 22.500 akcija Krke, koje prema trenutnoj ceni vrede oko 5,2 miliona evra. Akcije kompanije porasle su gotovo 50 odsto u 2025, a rast se nastavlja i ove godine.
Blaž Brodnjak prilično je konkretan kada govori o tome gde ulaže svoj novac. Svoj kapital ulaže u porodičnu firmu Familija Estate, koja proizvodi vino u regionu Haloze, poznatom po vinogradima, saopštila je NLB. Prema godišnjem izveštaju za 2024. godinu, Brodnjak poseduje i 1.700 akcija grupacije. Po ceni od 184 evra po akciji (cena u trenutku pisanja ovog teksta), to iznosi 312.800 evra. Akcije NLB-a porasle su 45 odsto u 2025. godini.
Aleš Skok, predsednik Upravnog odbora Cinkarne Celje, rekao nam je da ulaže u slovenačke akcije. Nedavno je prodao veći deo akcija Cinkarne, kupljenih 2024. godine, i ostvario nešto manje od 82.000 evra dobiti. U 2024. Skok je zaradio 306.918 evra bruto fiksnog prihoda i 69.692 evra varijabilnog dela.
NLB
Da je svoj novac uložio u slovenački berzanski indeks SBITOP, ostvario bi prinos od oko 50 odsto prošle godine, odnosno oko 57 odsto uključujući dividende.
Svoj investicioni pristup Bloomberg Adriji objasnio je i Andrej Slapar, izvršni direktor Zavarovalnice Triglav, koji "prati promišljen i dugoročan investicioni pristup u upravljanju ličnim finansijama". Kaže da je zagovornik odgovornog finansijskog planiranja, zbog čega značajan deo ulaganja usmerava u različite oblike životnog i penzijskog osiguranja.
Slapar deo sredstava ulaže i u investicione fondove Triglav Grupe, "prema principu diverzifikacije i postepenog rasta". Takođe ulaže i u akcije same Zavarovalnice Triglav, čime lično pokazuje poverenje u strategiju i razvoj kompanije.
Andrej Slapar je u 2024. godini ostvario 227.408 evra fiksne plate i 46.139 evra varijabilnog dela. Ostali slovenački menadžeri koje smo pitali o ulaganjima nisu dali odgovore.
S hrvatskim top bonusom: dva luksuzna automobila ili jedna polovna jahta
U Hrvatskoj, iako Zakon o radu ne propisuje izričito da zaposleni moraju primati bonuse za rezultate rada, takav oblik nagrađivanja, posebno na najvišim pozicijama, jedan je od uobičajenih načina motivacije. Zato ne čudi što mnoge hrvatske kompanije svojim najvišim menadžerima ili članovima Uprava isplaćuju godišnje bonuse vredne i nekoliko stotina hiljada evra, koji su postali uobičajen deo njihovih primanja.
Iako se iznosi menadžerskih plata i bonusa retko javno komentarišu, finansijska izveštavanja pokazuju da su bonusi važan mehanizam nagrađivanja menadžmenta.
U Hrvatskoj, kao i u ostalim zemljama regiona, ne postoji jedinstven model određivanja bonusa. Obično su povezani sa ostvarenjem unapred definisanih poslovnih ciljeva: rast prihoda, profit, EBITDA, smanjenje troškova, povećanje tržišnog udela ili uspešno sprovedene reorganizacije i akvizicije.
Poslodavci takav sistem opravdavaju potrebom da privuku i zadrže kvalitetne menadžere u konkurentnom okruženju. Ako hrvatske kompanije žele zadržati ljude koji mogu upravljati složenim sistemima i donositi ključne odluke, moraju ponuditi plate i bonuse uporedive sa onima u regionu i Evropskoj uniji.
Koliki su bonusi u Hrvatskoj
Prema javno dostupnim podacima nekih kompanija kotiranih na Zagrebačkoj berzi, godišnji bonusi za članove Uprava u najvećim hrvatskim društvima često se kreću oko, a ponekad i iznad, nivoa od 200.000 evra.
Kao primer ističe se Atlantic Grupa, koja se među kompanijama čije smo podatke proverili izdvaja po iznosima. Prema njihovom izveštaju o primanjima, godišnji bonusi određuju se na osnovu individualnih ugovora sa članovima Uprave i povezani su sa ostvarivanjem ključnih finansijskih i nefinansijskih pokazatelja uspešnosti. Iznosi isplaćeni u 2024. kretali su se od 220.000 do gotovo 350.000 evra.
Najviši godišnji bonus dobio je predsednik Uprave Emil Tedeschi – 366.066 evra, dok je Lada Tedeschi Fiorio dobila bonus od 223.942 evra. Među ostalim članovima Uprave, najviši iznos imao je potpredsednik grupe za korporativne aktivnosti Neven Vranković (349.906 evra), dok je najniži bonus isplaćen potpredsedniku grupe za delikatesne namaze, donacije i internacionalizaciju, Enzu Smrekaru (232.616 evra).
Visoki bonusi zabeleženi su i u Adris grupi. Prema izveštaju o primanjima, članu Uprave Marku Remenaru u 2024. isplaćen je godišnji bonus od 212.145 evra.
Sličan okvir vidljiv je i u Croatia osiguranju, gde je kompanija izdvojila ukupno 463.225 evra za godišnje bonuse članovima Uprave u 2024. Najveći pojedinačni bonus isplaćen je predsedniku Uprave Davoru Tomaškoviću (222.328 evra). Slede član Uprave Robert Vučković (96.473 evra), dok su ostali iznosi bili niži – pre svega zato što angažman pojedinih članova nije obuhvatao celu poslovnu godinu.
U Končaru – Elektroindustriji sistem nagrađivanja je znatno uravnoteženiji: prema podacima za 2024, svim članovima Uprave dodeljen je isti godišnji bonus od 114.673 evra. Primeri iz nekih od najvećih hrvatskih kompanija pokazuju da su bonusi menadžmenta generalno visoki, ali i relativno ujednačeni unutar pojedinih sektora.
Teško je dati jednoznačan odgovor, ali jasno je da iznosi otvaraju niz mogućnosti. Ako uzmemo ranije spomenute godišnje iznose, visoko rangirani menadžeri primaju prosečno nešto više od 250.000 evra bonusa godišnje.
Prema brojnim komentarima na društvenim mrežama, menadžeri bonuse ne troše, nego ih ulažu. Nekretnine su i dalje jedan od najčešćih izbora – stanovi u Zagrebu, kao i kuće i stanovi na Jadranu. Ako uzmemo u obzir da je prošle godine prosečna cena kvadratnog metra novog stana prodatog u Hrvatskoj iznosila 2.754 evra, menadžer prosečnim bonusom može uložiti u stan od približno 90 kvadratnih metara. Naravno, deo novca odlazi i na ličnu potrošnju.
Automobili više klase, luksuzna putovanja, kao i privatne škole i fakulteti za decu takođe su opcije. Na primer, prosečan iznos bonusa dovoljan je za dva automobila poput osnovnog modela Audi A8 ili za "rabljenu" jahtu dugu 10 metara i staru nekoliko godina. Osim nekretnina i pokretne imovine, menadžeri često ulažu i u finansijske instrumente – akcije, investicione fondove i privatne penzijske planove.
Najplaćeniji menadžeri u Srbiji preferiraju nekretnine
Iskustva iz Srbije pokazuju da se menadžerski bonusi pre svega ulažu u nekretnine, uz rastući interes za depozite, penzijske šeme i životno osiguranje. Akcije i fondovi prisutni su u manjem obimu, iako se i to polako menja, kako navode sagovornici.
Rade Rakočević, direktor Senzal Capitala, rekao je za Bloomberg Adriju da je primetno kako sve više menadžera iz Srbije ulaže na tržištima kapitala i u domaće alternativne fondove, između ostalog i zbog poreskih olakšica koje takva ulaganja donose.
Najjasniju sliku o tome kako se bonusi određuju u najuspešnijim srpskim kompanijama daju društva koja su zakonski obavezna da objavljuju izveštaje o primanjima. Ona pokazuju da su bonusi ređe "novčana nagrada", a češće alat za upravljanje učinkom, vezan za specifične ciljeve: profitabilnost, EBITDA, novčani tok, investicije i operativnu efikasnost.
Takav model posebno se vidi u Naftnoj industriji Srbije – NIS, gde su fiksne i varijabilne komponente precizno razdvojene, a bonusi izvršnog menadžmenta direktno povezani sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Izveštaji iz prethodnih godina pokazuju i da je značajan deo ukupne kompenzacije sastavljen od beneficija – od osiguranja do dodatnih dugoročnih aranžmana. (Uprkos američkim sankcijama prema NIS-u, struktura kompenzacije ostaje relevantan primer obračuna menadžerskih bonusa u Srbiji.)
Prema NIS-ovom finansijskom izveštaju za 2024. na dan 31. decembra 2024. i 2023. godine, Grupa je priznala 1.287.663 dinara, što je oko 11.000 evra kao kompenzacije ključnog rukovodstva (generalni direktor, članovi odbora direktora, odbor Skupštine akcionara, savetodavni odbor i Sekretar Društva). Ključne naknade uključuju zarade, bonuse i druge doprinose.
Kad je reč o iznosu novčanog bonusa, ne postoji službena statistika na nivou Srbije kojom bi se potvrdio ujednačen raspon ili procenat. Ipak, prema primerima iz prakse, bonusi se obično kreću od 20 do 30 odsto godišnje bruto plate, dok za pozicije koje direktno generišu prihod kompaniji mogu dostići i 50 odsto. Varijabilne komponente zastupljenije su u EU nego u Srbiji, posebno u vrhu menadžmenta. U bankarskom i finansijskom sektoru one su strogo regulisane: osnovno pravilo je da bonus ne sme prelaziti 100 odsto fiksne plate menadžera, odnosno do 200 odsto uz saglasnost akcionara.
U Srbiji se bonus najčešće pretvara u nekretninu: stan u gradu, kuću ili stan za izdavanje. Nekretnine služe kao investicija, zaštita od inflacije, izvor prihoda i simbol društvenog statusa. Takav izbor dodatno je podstaknut slabije razvijenom kulturom ulaganja u vrednosne papire i ograničenom likvidnošću tržišta kapitala.
Drugi snažan oslonac su bankarski depoziti. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je štednja stanovništva, uključujući grupe sa višim prihodima, na rekordnim nivoima, što potvrđuje duboko ukorenjenu sklonost sigurnosti pri ulaganju. Čak i kod menadžera sa visokim prihodima, deo bonusa često završava u oročenoj štednji, bar kao privremeno rešenje.
Treći, često manje vidljiv oslonac, jesu dobrovoljni penzijski fondovi. Rast njihove imovine poslednjih godina pokazuje da su postali gotovo standardni deo menadžerske finansijske strategije, bilo kroz programe kompanije, bilo kroz individualne uplate iz bonusa. Uz to, top menadžment sve češće životno osiguranje vidi kao osnovni element finansijske zaštite.
Deo bonusa odlazi i na putovanja i iskustva: duži odmori, egzotične destinacije, velnes i slični sadržaji. Taj segment dobija na značaju kako raste svest o ravnoteži između posla i privatnog života, ali i kao psihološka protivteža dugoročnim ulaganjima – dok veći deo bonusa ide na "odloženo zadovoljstvo", iskustva donose trenutni osećaj nagrade.
Bloomberg Businessweek Adria
"Ljudi u Srbiji još uvek imaju otpor prema bonusima jer vučemo razmišljanje iz vremena socijalizma da, ako postoji bonus u strukturi kompanije, tada osnovica verovatno nije konkurentna. Međutim, to je pogrešna perspektiva. Zapravo je mnogo bolje raditi u kompaniji koja nudi nižu osnovnu platu, ali jasnu i otvorenu formulu bonusa, jer te formule nisu zaključane i nemaju maksimalne iznose", kaže za Bloomberg Adriju Milica Malešević, konsultantkinja za razvoj poslovanja.
Za dobre menadžere, obračun plate sa bonusom na kraju je znatno povoljniji od isključivo fiksne plate, dodaje ona. "Mnoge kompanije danas transformišu svoje politike upravo kroz bonus sheme kako bi motivisale zaposlene. Iako osnovica može biti niža, efekat na kraju godine daleko je bolji nego kod isključivo fiksnih plata", zaključuje Malešević.
Praksa u Bosni i Hercegovini i u Severnoj Makedoniji po pitanju bonusa gotovo je identična. Isplate postoje u više sektora, ali nisu potpuno transparentne. Bonusi su najčešći u finansijskim kompanijama – bankama, osiguravajućim društvima i investicionim fondovima – ali se isplaćuju i u trgovini, farmaciji i telekomunikacijama, svuda gde su rezultati merljivi. Bonus je obično vezan za godišnju platu i jasno definisane ciljeve, a isplata zavisi od ostvarenja poslovnih rezultata.
Banke su najtransparentnije u izveštavanju o menadžerskim platama i bonusima
U Severnoj Makedoniji, kao i u delu regiona, postoje dve vrste kompanija: međunarodne, u kojima se primenjuju bonus strukture i šeme definisane unutar grupacije, i domaće kompanije, u kojima su bonusi najčešće ad hok – zavise od rezultata – i uglavnom se dogovaraju direktno između vlasnika i menadžera.
Primer razrađenih bonus šema u međunarodnim grupacijama je Makedonski Telekom, koji u godišnjem izveštaju za 2024. navodi da je još 2015. uveden program dugoročne motivacije kao deo globalnog sistema kompenzacija unutar Deutsche Telekom grupe. Program se zasniva na akcijama koje se isplaćuju u gotovini: izvršni menadžeri dobijaju virtuelne akcije u zavisnosti od individualnih rezultata. Broj virtuelnih akcija na kraju četvorogodišnjeg perioda određuje se prema ostvarenju ključnih pokazatelja.
"U međunarodnim kompanijama prisutnim u zemlji, kada govorimo o najvišem menadžmentu, tzv. C-nivo, bonusi mogu uključivati više komponenti. Najčešće su od 20 do 40 odsto bruto godišnje plate, zavisno od kompanije. Visina zavisi od više faktora: performansi, ostvarenih finansijskih rezultata, rezultata samog menadžera, rezultata kompanije na nivou države i unutar grupacije", objašnjavaju konsultantske kompanije u Skoplju specijalizovane za selekciju i regrutaciju menadžerskih kadrova.
Takvi paketi mogu uključivati i druge komponente, poput sve češćeg menadžerskog osiguranja, koje se koristi kao svojevrsni bonus lojalnosti. "Premiju plaća kompanija i, u dogovoru sa osiguravajućim društvom, isplata osigurane sume menadžeru može, ali i ne mora uslediti – u zavisnosti od njegovih rezultata i toga da li je ostao u kompaniji tokom ugovorenog perioda ili produžio ugovor", objašnjavaju sagovornici.
Što se tiče visine bonusa, iz izveštaja dostavljenih Makedonskoj berzi vidi se da najveće bonuse ima top menadžment kompanija sa najvećom dobiti u 2024, odnosno banke. Samo tri najveće banke – Stopanska banka Skoplje, Komercijalna banka i NLB – ostvarile su gotovo 192 miliona evra neto dobiti.
Proverili smo u njihovim godišnjim izveštajima koliko zarađuje top menadžment, ali i sektorski direktori. Nije moguće tačno utvrditi ko je najplaćeniji bankar jer ne postoje potpuno uporedivi, detaljni podaci za sve banke.
U NLB Banci i Stopanskoj banci – Skoplje najtransparentnije je prikazano koliko je dobio svaki član Uprave. U NLB-u je najviše u 2024. dobio Peter Zelen, član Uprave: 148.000 evra bruto plate, 19.500 evra varijabilnog dela i 75.000 evra po osnovu drugih prava – ukupno oko 242.000 evra.
Stopanska banka – Skoplje takođe navodi pojedinačne iznose: predsednik Uprave i glavni izvršni direktor Diomidis Nikoletopoulos dobio je najviše – 139.000 evra fiksnog dela (bruto plata) i 41.000 evra bonusa.
Međutim, top menadžment NLB-a i Stopanske nije onaj koji je u apsolutnom iznosu najviše zaradio među tri najveće, tzv. sistemske banke. Najveći iznos isplaćen je članovima Uprave Komercijalne banke – gotovo 2,2 miliona evra. Budući da banka ima pet članova Uprave, to znači da je svaki u proseku primio oko 440.000 evra bruto. Od ukupnih 2,2 miliona evra, 1,2 miliona odnosi se na fiksni deo (bruto plate), a oko 980.000 evra na varijabilni deo.
U varijabilni deo, kako objašnjavaju iz banke, ulaze tzv. plate po osnovu poslovne uspešnosti (menadžerski bonusi), regres, novogodišnja naknada, stručno usavršavanje, menadžersko osiguranje, privatno zdravstveno osiguranje, te moguće i druge stavke. Slična je struktura, prema dostupnim izveštajima, i u drugim bankama.
U godišnjem revidiranom izveštaju Komercijalne banke nije navedeno koliko je tačno zaradio svaki član Uprave, ali je logično pretpostaviti da je predsednik odbora Hari Kostov najplaćeniji menadžer.
Od ostalih kompanija uvrštenih na Makedonsku berzu, posebno onih koje čine indeks MBI10, praktično nijedna nije objavila pojedinačne iznose plata i bonusa top menadžmenta. Farmaceutska kompanija Alkaloid navodi da je u 2024. menadžerski tim brojao ukupno 146 osoba, uključujući članove Uprave. Bruto naknade za plate i nagrade, regres, novogodišnju naknadu, menadžersko osiguranje, otpremnine, jubilarne nagrade i privatno zdravstveno osiguranje iznosile su ukupno 11,1 milion evra, od čega 9,2 miliona predstavlja fiksni deo, a 1,93 miliona varijabilni deo.
Makedonski Telekom je objavio da je ukupni iznos plata ključnog menadžmenta iznosio oko 950.000 evra, a iznos bonusa oko 1,3 miliona evra. U građevinskoj kompaniji Granit u 2024. organima upravljanja i nadzora isplaćen je bruto iznos od 1,1 milion evra na ime plata, nagrada i naknada za učešće u organima upravljanja, dok su u farmaceutskoj kompaniji Replek ukupna bruto godišnja primanja Nadzornog i Upravnog odbora u 2024. iznosila oko 500.000 evra na osnovu redovne plate i ostalih naknada.
Ko se razume u finansije, svoj bonus ulaže u finansijske instrumente
U Bosni i Hercegovini stručnjaci kažu da se bonusi najčešće isplaćuju u finansijskom sektoru, gde postoje jasnija pravila. "Bonus se može isplatiti u tekućoj godini za rezultate ostvarene u prethodnoj, ali se može isplatiti i do 31. decembra za tu godinu", kaže Miloš Grujić, stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u finansijskim institucijama.
Podaci iz bankarskih objava za 2024. pokazuju značajne razlike u iznosima varijabilnih nagrada, koje uključuju i bonuse.
U UniCredit Banci Mostar bruto varijabilne naknade iznosile su 1,77 miliona KM (1 KM = 0,51 EUR) u 2024, od čega se 1,38 miliona KM odnosi na sedam članova Uprave. Naknade su isplaćene u gotovini.
U Addiko Banci Banja Luka bonusi se obračunavaju i isplaćuju jednom godišnje, osim stimulativnih šema koje se obračunavaju i isplaćuju kvartalno. Banka je u 2024. isplatila 1,7 miliona KM varijabilnih naknada, od čega je 1,4 miliona bilo bonusa i prodajnih stimulacija. Pored godišnjeg bonusa, banka ima i okvir za stimulisanje povećanih performansi, na osnovu kojeg dodeljuje varijabilne naknade povezane sa vrednošću akcija članova Uprave.
U Raiffeisen banci u BiH varijabilna naknada može uključivati godišnji bonus, isplate na osnovu stimulacije za smanjenje rizika i druge posebne oblike varijabilnih naknada. U 2024. banka je u stimulativne šeme uključila 530 zaposlenih, dok je 323 zaposlenih bilo predviđeno za isplatu godišnjeg bonusa. Varijabilne naknade za Upravu (pet članova) iznosile su 159.000 KM, dok je 74 zaposlenih dobilo ukupno 365.000 KM.
Što se tiče ulaganja bonusa, Grujić ističe da ljudi iz finansijskog sektora imaju visoku stručnost i znanje te generalno ulažu "pametnije", odnosno češće biraju ulaganja u finansijske instrumente, a ne isključivo u nekretnine – iako ni nekretnine nisu isključene.
Drugi sagovornici dodaju da bonusi, uz ulaganja u nekretnine, završavaju i u policama životnog osiguranja, koriste se za obrazovanje dece, putovanja i kupovinu automobila. Na kraju, deo završava i u depozitima, koji u BiH iz godine u godinu rastu.
Slična je situacija i u Severnoj Makedoniji, gde depoziti rastu uprkos istorijski niskim kamatnim stopama. Indikativno je da štednja raste i uprkos inflaciji, koja je bila, i još uvek jeste, viša od kamata na depozite, zbog čega se realni prinos štediša smanjuje. Ipak, deo ljudi sa većim prihodima i štednjom, poput menadžera, zna taj novac uložiti i u druge instrumente, akcije i fondove, pored tradicionalnog izbora nekretnina, što potvrđuju i sagovornici iz fondovske i brokerske zajednice.
"Kod nas se oko novogodišnjih praznika oseća izražena sezonska dinamika, posebno u decembru, koji je tradicionalno jedan od najaktivnijih meseci i po broju uplata i po broju novih investitora", kaže Andrijana Popovska, izvršna direktorka društva za upravljanje fondovima VFP Fund Management.
Dodaje da je deo tog rasta povezan s isplatom godišnjeg regresa i godišnjih bonusa u kompanijama, što ljudima stvara dodatni prostor za finansijske odluke izvan redovnog mesečnog budžeta.
Mihajlo Brova Zikov iz brokerskog odeljenja Komercijalne banke kaže da, prema njegovim procenama, oko 30 do 50 odsto novca koji njihovi klijenti dobiju kroz bonuse, nagrade i slično ulažu u finansijske instrumente.
"Ulažu u akcije, obveznice, strane ETF fondove i slično. Takođe, naši građani koji poseduju akcije domaćih kompanija koje isplaćuju dividendu, novac od te kapitalne dobiti najčešće ponovo ulažu u akcije iste ili neke druge kompanije na Makedonskoj berzi", kaže Brova Zikov.
U pripremi teksta sudjelovali su Bojana Lazarević, Marta Premužak, Svjetlana Šurlan i Urban Červek.
.webp){kind=icon}
