SRBIJA: Treći izbori za četiri godine nisu dobri za privredu
Građani Srbije su krajem 2023. treći put izlazili na birališta za četiri godine. Posle redovnih izbora 2020. godine usledila su dva skraćena izborna ciklusa jer se glasalo vanredno i 2022. i 2023. godine. Iako realno bez neizvesnosti u smislu konačnih rezultata, vladajući blok je testirao narodnu volju dve godine zaredom. Najpre u proleće 2022, kada su izbori potvrdili dominaciju Srpske napredne stranke, a na formiranje vlade kontinuiteta se svejedno čekalo punih šest meseci. Ta vlada je efektivno radila tek godinu jer su novi izbori održani vanredno 17. decembra 2023. godine.
S obzirom na to da je vladajuća većina opet dobila većinsku podršku glasača, opravdana su pitanja da li nas čeka sličan scenario pa će se na novi mandat čekati do sredine 2024, i može li to imati posledice po privredu.
Savet stranih investitora, udruženje koje broji 122 kompanije koje su u Srbiji investirale 44 milijarde evra i zapošljavaju više od 120.000 radnika, poručili su da od nove vlade očekuju da se brzo formira i traje bar četiri godine. Prečesti izbori, treći za tri godine, usporili su reformski kapacitet i jasno se vidi gubitak tempa u usvajanju zakona neophodnih za usklađivanje srpske privrede, upozoravaju i poručuju da su određene preporuke već godinama na stolu.
HRVATSKA i superizbori
Hrvate u superizbornoj 2024. godini očekuju parlamentarni i predsednički izbori, a biraće i nove predstavnike u Evropskom parlamentu.
Daleko najvažniji su parlamentarni izbori na kojima će građani odlučiti ko će voditi zemlju iduće četiri godine. Analitičari trenutno predviđaju glatku pobedu vladajućeg HDZ-a s premijerom Andrejem Plenkovićem na čelu, kojem bi to bio treći mandat zaredom. Takav rezultat bi značio kontinuitet ekonomske politike koja se sprovodi već godinama, što ulagači uvek vole da vide, ali nosi i opasnost dodatnog okoštavanja sistemske korupcije.
Najveći privredni izazovi s kojima će se nova vlast boriti biće inflacija, po kojoj je Hrvatska u samom vrhu, jeste nedostatak radne snage koji se trenutno rešava neograničenim uvozom radnika, a moraće se adresirati i problem regulacije rada nedeljom koji guši male i srednje preduzetnike.
I na predsedničkim izborima ne bi trebalo da bude iznenađenja jer većina analitičara očekuje nadmoćnu pobedu trenutnog predsednika Zorana Milanovića, koji će zbog svojih skučenih ovlašćenja ostati samo verbalna opozicija Plenkoviću i HDZ-u.
Tradicionalno najmanje interesantni hrvatskim građanima biće evroparlamentarni izbori na kojima će izabrati novih 12 zastupnika.
SEVERNA MAKEDONIJA: Borba protiv korupcije
U Severnoj Makedoniji će 8. maja biti održani 11. parlamentarni izbori. To je prvi put od 2006. godine da se izbori za narodne poslanike održavaju u redovnom periodu. U prethodna četiri ciklusa u zemlji su održani prevremeni izbori. Istog dana održaće se i drugi krug predsedničkih izbora, nakon što je prvi održan 24. aprila.
Uoči pripreme izbornih programa, privrednici traže da se čuju, da se uključe u stvaranje boljih uslova kako bi mogli da reše osnovne probleme koji traju već tri decenije, a zahtevaju i predvidivu poresku politiku, a ne donošenje zakona koji brzinski stupaju na snagu, kao što je to bio solidarni porez.
Među najvažnijim izazovima za sledeću vladu svakako je borba protiv korupcije, koja je duboko usađena u makedonsko društvo.
SLOVENIJA: Politički uspeh Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Slovenija je 1. januara 2024. drugi put u svojoj istoriji postala nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sedište u ovom telu koje odlučuje o pitanjima međunarodnog mira i bezbednosti biće dve godine, do 31. decembra 2025. Za Sloveniju su glasale 153 države članice ove organizacije.
Slovenačka vlada je početkom godine zauzeta protestima zbog povećanja plata u javnom sektoru, pritužbama privrednika zbog povećanja poreskih obaveza, ministarskim kadrovskim promenama, poteškoćama u koordinaciji najavljenih reformi. Najnovija merenja pokazuju da podrška javnosti vladi Roberta Goloba pada.
BiH: Bez dovoljnog napretka
Lokalni izbori prvog vikenda u oktobru trebalo bi da obeleže politički život ove godine u Bosni i Hercegovini (BiH). Maksimalno fragmentirana politička scena, podeljena po različitim osnovama, imaće novo ispitivanje sopstvene snage i kao rezultat toga novu podelu moći na baznom nivou.
Na ekonomskom planu, BiH se suočava sa izazovima u vezi sa tržištem rada, poslovnim okruženjem i sprovođenjem ekonomskih reformi. Neusaglašenost sa zahtevima EU u pogledu unutrašnjeg tržišta je ozbiljan problem.
Evropska komisija je krajem 2023. godine ocenila da BiH nije dovoljno napredovala na putu ka članstvu u EU. Usvojeno je nekoliko evropskih zakona iz 14. prioriteta Evropske komisije, ali partneri iz Brisela traže od BiH da ispuni preostale uslove.
Godinu iza nas obeležila su i brojna hapšenja. Uhapšeni su visoki funkcioneri poput bivšeg gradonačelnika Sarajeva, ambasadora BiH u Kataru Abdulaha Skake, bivšeg načelnika Opštine Stari Grad Ibrahima Hadžibajrića, bivšeg načelnika opštine Ilidža Senaida Memića, kao i predsednika suda BiH Ranka Debeveca i Osmana Mehmedagicá, bivšeg direktora Obaveštajno-bezbednosnih agencija BiH, ali i pritvor advokatici Vasviji Vidović.
.webp){kind=icon}
