Mostarski aerodrom među najzahtevnijima u Evropi

Vlada Hrvatske je u aprilu ove godine usvojila odluku da Gradu Mostaru dodeli 950.000 evra za "podršku postojećim i razvoju novih programa vazdušne povezanosti sa svim regijama Republike Hrvatske, kao i ključnim i saobraćajnim čvorištima Evropske unije (EU)".

Drugim rečima, dali su gotovo milion evra hrvatskog novca aerodromu u Mostaru koji, uprkos pretenzijama određenih političkih struja, nije deo Republike Hrvatske, a brojke pokazuju i da nikako nije ključno saobraćajno čvorište EU.

U 2024. je mostarski aerodrom dobio dotaciju od 900.000 evra iz budžeta Republike Hrvatske, a ove godine im je kapnulo i nešto više od pola miliona evra subvencije od Vlade Hercegovačko-neretvanske županije.

A kad novac tako lako dolazi, onda ga valja i potrošiti, pa su tako rashodi Aerodroma Mostar lane eksplodirali sa 2,7 na pet miliona evra, prema pisanju portala Hercegovina info. Dobit iz redovnog poslovanja pala je za 70 odsto, na tek 51.000 evra, a i taj mršavi plus ostvarili su zbog priliva "ostalih prihoda" (među kojima su i subvencije) koji su lane dosegnuli 4,1 milion evra.

Kolege iz bosanskohercegovačke redakcije Bloomberg Adrije detaljno su istražile zašto se aerodrom koji se nalazi u jednoj od turistički najatraktivnijih regija BiH suočava s nizom problema i mogu li se oni, uopšte, rešiti.

Problematični temelji

Osnovni problem je što je Aerodrom Mostar izgrađen davne 1935. godine, na vrlo specifičnoj konfiguraciji terena, za potrebe vojske. Za civilni saobraćaj je otvoren 1965, a status međunarodnog aerodroma dobija 1984. godine u sklopu priprema za Zimske olimpijske igre u Sarajevu, kako bi se rasteretio sarajevski aerodrom.

Jusuf Jamakosmanović, konsultant za vazduhoplovstvo i turizam, pojašnjava da se vojni karakter aerodroma, pre svega, ogleda u njegovom položaju, jer u vreme izgradnje nije bilo predviđeno korišćenje u civilne svrhe.

"Mostarski aerodrom spada među najsloženije u Evropi za sletanje i poletanje. To je velika prepreka avio-kompanijama za uvođenje linija jer moraju dodatno da obuče pilote za posebne procedure", kaže Jamakosmanović.

U Mostaru ILS nije poravnat s pistom | Pixsell

Jamakosmanović objašnjava šta aerodrom u Mostaru razlikuje od drugih i zašto je sletanje na njegovu pistu složenije. Naime, svi aerodromi koriste ILS (engl. instrument landing system), automatizovani sistem navođenja koji pilotima omogućava precizno prizemljenje. Međutim, u Mostaru ILS nije poravnat s pistom, pa piloti mogu da prate radijski signal samo do određene tačke, nakon čega moraju ručno i vizuelno da poravnaju avion s pistom.

"To aerodrom čini komplikovanim", navodi Jamakosmanović, dodajući da svaka avio-kompanija ima svoje sigurnosne procedure. Neke od njih ne dopuštaju ni minimalan rizik, a sletanje i poletanje su, svakako, najrizičniji delovi svakog leta.

Takođe ističe da nisu svi tipovi aviona, posebno oni koje koriste niskobudžetne avio-kompanije, pogodni za let prema Mostaru. Uglavnom je reč o manjim avionima poput Airbusa 319, koji je u tom smislu najprikladniji.

Međutim, avio-kompanije sve više izbacuju manje avione iz svojih flota i prelaze na one većeg kapaciteta jer su isplativiji, napominje Jamakosmanović.

 

Uprkos svemu, napretka ima

Iako ima izazova, takođe ima i određenih pomaka. Mostarski aerodrom je u 2024. godini zabeležio 47.379 putnika, što je više nego dvostruko u odnosu na 2023, kada ih je bilo 20.525. Iako su to i dalje skromne brojke u poređenju s regionalnim liderima, ipak pokazuju pozitivan trend.

Na primer, aerodrom u Sarajevu je 2023. imao 1.369.007 putnika, dok je u 2024. broj porastao na 1.821.762. U regionu je, prema podacima Ex YU Aviationa, devet aerodroma zabeležilo najprometniju godinu od osnivanja, uključujući Beograd, Zagreb, Split, Prištinu, Skoplje i druge, s ukupno više od 36 miliona putnika prošle godine.

U radijusu od 100 kilometara od Mostara u 2019. zabeleženo je 1,7 miliona putnika / Aerodrom Mostar

Jamakosmanović ističe da se Mostar nalazi između tri velika aerodroma, svaki s milionskim saobraćajem, što dodatno otežava njegov tržišni položaj. Navodi kako je 2024. sproveo studiju u saradnji s britanskom konsultantskom firmom, u okviru koje je analizirano tržište iz 2019, da bi se utvrdio realni potencijal mostarskog aerodroma i gde se gubi njegov udeo. Prema rezultatima, u radijusu od 100 kilometara od Mostara u 2019. je zabeleženo 1,7 miliona putnika, dok ih je na 35 kilometara bilo oko 300.000.

"Od tih 300.000 putnika, Aerodrom Mostar je uzeo samo tri odsto tržišta", kaže Jamakosmanović, te dodaje da tržište postoji, ali putnici odlaze drugde.

Sistemski podsticaji

Jamakosmanović smatra da je za značajniji rast putničkog saobraćaja neophodno šire strateško delovanje i aktivno uključivanje dodatnih aktera. Ključ uspeha vidi u ulaganjima u infrastrukturu, te u kreiranju podsticajnih programa koji bi avio-kompanijama olakšali početak operacija i omogućili konkurentnije poslovanje.

"Uz navedene mere, Mostar bi mogao da ostvari stabilniju mrežu redovnih linija i postane atraktivniji avio-prevoznicima", rekao je Jamakosmanović za Bloomberg Adriju.

Posebno naglašava važnost sistemskih podsticaja, poput modela koji koristi Aerodrom Sarajevo u saradnji s turističkom zajednicom, a koji pokušava da primeni i aerodrom u Tuzli. Sličan pristup, smatra, mogao bi znatno doprineti održivosti i atraktivnosti mostarskog aerodroma.

Jedno od rešenja vidi i u čarter letovima, uz podsticajne programe za subvencionisanje velikih turističkih operatora. Operatori bi, međutim, morali da ispune određene uslove: da turisti ostanu najmanje tri dana u Mostaru, Županiji ili na području Federacije, te da plate boravišnu taksu. Tek tada bi operator imao pravo na podsticaj.

Kao konkretan predlog, Jamakosmanović navodi i subvencionisanje troškova dodatne obuke pilota. Ako se avio-kompanija odluči da obuči pilote za sletanje u Mostar, proces može trajati nedeljama - tokom kojih pilot ne leti, ali ga kompanija mora plaćati. U nekim slučajevima, Aerodrom Mostar je već sarađivao s Gradom Mostarom na subvencionisanju takvih troškova.

Iz ovog aerodroma za Bloomberg Adriju ističu da avio-kompanije koje žele da uspostave redovne linije prema Mostaru moraju osigurati dodatnu obuku za posadu, što znači i dodatne troškove, te logističke izazove. Potvrdili su kako, radi povećanja saobraćaja, nude mogućnost sufinansiranja dodatne obuke pilota u iznosima do 30.000 evra po kompaniji.

"Veći je izazov sama organizacija i realizacija obuke, što mnoge kompanije obeshrabruje da iskoriste tu pogodnost. Posledično, to je jedna od ključnih prepreka za uspostavljanje većeg broja letova prema Mostaru", navode iz Aerodroma Mostar, naglašavajući da se ne radi o finansiranju pilotske škole, nego o specijalizovanoj obuci nužnoj za sigurno operisanje u Mostaru.