Vlada od Amerike traži novo odlaganje sankcija NIS-u

Vlada Srbije je pismom Kancelariji za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) podržala zahtev Naftne industrije Srbije (NIS) za produženje važeće dozvole za rad preduzeća za dodatnih 180 dana nakon 27. juna. Time bi se očuvala sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima u Srbiji i sprečile ozbiljne negativne posledice uvođenja sankcija po građane i privredu, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

"Danas su Evropa i svet možda i najviše do sada suočeni sa neizvesnostima na globalnom tržištu nafte i rastom cena od čak 20 odsto u prethodne dve nedelje, a sve zbog konflikta na Bliskom istoku. Dodatni poremećaji lanaca snabdevanja, u kombinaciji sa mogućim sankcijama NIS-u, mogli bi na najgori mogući način da ugroze energetsku sigurnost Srbije i negativno utiču na naše građane, ali i stanovnike čitavog regiona. O svemu tome smo informisali predstavnike američke administracije i zamolili za novo odlaganje sankcija, tj. produženje dozvole za rad NIS-a", izjavila je Đedović Handanović, saopštilo je ministarstvo.

Ona je podsetila da je Srbija zahvaljujući diplomatskoj borbi predsednika i Vlade Srbije tri puta uspela da odloži primenu sankcija Naftnoj industriji Srbije.

"Za nas je bilo olakšanje kada smo od OFAC-a dobili posebnu licencu za NIS koja važi do 27. juna, što je za 60 dana omogućilo nesmetanu nabavku i plaćanje sirove nafte, kao i transport do rafinerije u Pančevu. Najvažniji cilj jeste da rafinerija ima dovoljno sirove nafte, da nastavi sa radom tj. neprekidnim snabdevanjem građana i privrede i nastavićemo da razgovaramo sa obe strane kako bismo očuvali stabilnost energetskog sistema Srbije, a znamo dobro da Srbija nije ništa učinila da doprinese uvođenju sankcija NIS-u", rekla je ona.

Podsetimo, Srbiju je u januaru dočekala vest da je američka administracija objavila sankcije NIS-u, što je bio deo jednog od najagresivnijih poteza protiv ruske naftne industrije do tada. U međuvremenu su se dogodila dva odlaganja sankcija na po 30 dana, pa je bilo iznenađenje da je treće odlaganje trajalo duplo duže. Tada je, takođe, saopšteno da je reč o poslednjem odlaganju.

Međutim, kompanija NIS u petak je saopštila da je Ministarstvu finansija SAD uputila novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija. "Cilj ovog zahteva je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 27. juna, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 25. aprila tekuće godine", navodi se u objavi preduzeća.

Depositphotos

Oni podsećaju da su 14. marta podneli i zahtev za uklanjanje sa SDN (engl. Specially Designated Nationals) liste sankcionisanih.

Kakve su šanse za novo odlaganje

Poznavaoci prilika sada veruju da postoji nada da će, usled razbuktavanja sukoba na Bliskom istoku, predstavnici SAD još jednom odložiti stupanje na snagu pomenutih mera. "Situacija se izuzetno komplikuje u svetu, i smatram da je to trenutno važniji problem Trumpu od uvođenja sankcija NIS-u", kazao je nedavno u razgovoru za Bloomberg Adriju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

 

Inače, kako je dodao, odlaganje sankcija nema ograničenja - to je otprilike "držanje neke države na kratkoj uzici". "SAD mogu da zahtevaju od Srbije nešto, bilo malih, bilo većih razmera, a naša država će vagati šta je važnije. Ali jedna stvar je jasna: svakako nam je u interesu da te sankcije budu odložene, jer bismo bili u velikom problemu", ocenio je Savić.

Bloomberg Adria ranije je detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor.

Rusko vlasništvo

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija NIS-a, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022, Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Tako je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto deonica nalazi se u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Treba reći i da je u februaru objavljeno da Gazprom Neft prenosi svojih 5,15 odsto udela na Gazprom. Ostalo je, ipak, nejasno šta se time dobilo, imajući u vidu da je predsednik Vučić prethodno objasnio da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".