Agencija za privredne registre je nedavno objavila da je preko 180 privrednih društava – među kojima su i kompanije i preduzetnici – koristilo reč "Srbija" ili skraćenicu "SRB" u svom nazivu. Iako zvuči kao dobar marketinški trik, ili čak pomalo patriotski potez domaćih firmi, reč je o nimalo lakoj proceduri.
Postoje posebna pravila, ali i cena, ako društvo nastoji da doda reč "Srbija" ili neki atribut koji podseća na državu, teritorijalnu jedinicu ili autonomnu pokrajinu, kaže Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u za Bloomberg Adria.
Pre svega, ističe ona, potrebno je podneti zahtev Ministarstvu privrede, koji ne košta mnogo – sama taksa iznosi svega 326 dinara. "Ipak, to nisu celokupni troškovi. Postupak prikupljanja celokupne dokumentacije je kompleksan."
Opširnije
Javni dug Srbije 44,3 odsto BDP-a
Na nivou države, u prva tri meseca zabeležen je fiskalni deficit od 28,6 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni suficit iznosio 24,2 milijarde dinara.
06.05.2025
Kineski Zijin u Srbiji ostvario dobit od skoro milijardu evra
Kineske kompanije Zijin Mining i Zijin Copper su prošle godine zajedno ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
07.05.2025
MSP su i centar i margina: poreski kredit važi za velike, ali ne i za male firme
MSP u Srbiji zapošljavaju oko milion radnika i generišu više od 60 odsto ukupne dodate vrednosti.
02.12.2024
Kako srpski privrednici premošćavaju krize bez banaka
Zakon dozvoljava da privrednici s vremena na vreme jedni drugima pomognu i pozajme novac.
23.09.2024
Kako se navodi u Zakonu o privrednim društvima – koje reguliše dodavanje reči "Srbija" u nazivu firmi – društvo može da uz poslovno ime "upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije". Ovo je, dodaje se, moguće isključivo uz saglasnost određenog nadležnog organa.
"Poslovno ime društva može da sadrži reč 'Srbija', reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije 'SRB', uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom."
Zahtev za 'Srbiju' i taksa od 5.500 evra
U samom zahtevu, kaže Radovanović, potrebno je vrlo detaljno objasniti zbog čega neko želi da koristi reč "Srbija" u svom nazivu. "Treba da se dostave svi podaci vezano za finansijske izveštaje same kompanije, zatim planovi za tekuću i narednu godinu, mišljenje Privredne komore Srbije. Najčešće se angažuju advokati koji pripreme svu dokumentaciju", ističe ona za Bloomberg Adriju.
Zatim, nakon podnošenja zahteva Ministarstvu privrede sledi predlog Vladi Republike Srbije, koje treba da donese rešenje o davanju saglasnosti na upotrebu 'Srbije' u poslovnom imenu.
"Tek nakon donošenja rešenja, plaća se taksa u iznosu od oko 5.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je neki najveći trošak", kaže Jasmina Radovanović.
Prema mišljenju marketinškog stručnjaka Nemanje Živkovića, ako govorimo o firmama kojima je identitet na domaćoj sceni važan, onda se i te kako isplati taksa od preko 5.000 evra. "Ova cena je relativno niska u kontekstu ukupnog troška pozicioniranja, registracije, brendiranja, pravnih izmena i komunikacije. Manje od jedne ozbiljne oglasne kampanje. Jedan mesec zakupa bilborda u Beogradu", kaže on za Bloomberg Adria.
"A ovde govorimo o nečemu što vas može pozicionirati kao ključni domaći glas u narednih pet do 10 godina. To je jednokratna investicija za nešto što može da ima višegodišnji uticaj", ističe.
Koje kompanije koriste reč 'Srbija' u imenu
Prema mišljenju Jasmine Radovanović iz NALED-a, udruženja koje se zalaže za bolje uslove poslovanja u Srbiji i regionu, najčešće strane kompanije odlučuju se za "Srbiju" u svom nazivu.
"Kompanije koje imaju grupaciju iz inostranstva, na primer banke ili teleoperaterstva, koriste 'Srbiju' u svom nazivu prosto zato što posluju po domaćim propisima, plaćaju porez u Srbiji a opet nose naziv kompanije iz inostranstva", smatra ona.
O ovome za Bloomberg Adria govori i Nemanja Živković, rekavši da ukoliko je u pitanju firma koja se obraća lokalnom tržištu i želi da gradi poverenje kod domaće publike, reč "Srbija" u imenu može da bude jasna poruka: "Mi smo ovde. Ovo je naše tržište. Ovde ostajemo."
Naravno, kako kaže, to je posebno važno u oblastima gde poverenje i osećaj bliskosti igraju ključnu ulogu, poput finansija, zdravstva, medija, logistike, proizvodnje, državne saradnje, ili kada se cilja dijaspora.
"Stranim firmama koje dolaze na domaće tržište, dodavanje 'Srbija' u naziv može pomoći da pokažu lokalnu posvećenost - i regulatorima, i partnerima, i kupcima. Deluje kao dodatni dokaz ozbiljnosti i dugoročnih namera."
Ipak, to nije jedini slučaj. "U poslednje vreme to je i marketinški trik – kada stavite reč 'Srbija' možda se tako vezujete za domaće proizvode i brend. Neki smatraju da se samim tim podiže i kredibilitet kompaniji – možda bi vas povezali sa državnim preduzećima, državom i tako dalje", smatra Radovanović.
Radovanović ističe da u svakom trenutku država, odnosno autonomna pokrajina ili teritorijalna jedinica može tražiti da se ukine ovaj naziv. Tako da, 'Srbija' u nazivu ne važi zauvek – država vodi računa kad se koristi njen naziv u imenu.
- U pripremi teksta pomogla Milica Alimpić.
.webp){kind=icon}
