Kineski državni giganti se povlače sa američkih berzi

Pet najvećih kineskih državnih kompanija saopštilo je planove da se povuku sa američkih berzi, dok se dve zemlje bore da postignu sporazum kojim bi američki regulatori mogli da kontrolišu revizorske procese kineskih preduzeća.

China Life Insurance, PetroChina i China Petroleum & Chemical su otkrili svoje namere o delistiranju u izjavama koje su objavljene u petak, zajedno sa kompanijama Aluminiumom Corporation of China i Sinopec Shanghai Petrochemical.

SAD i Kina su već dve decenije u sukobu u vezi sa omogućavanjem pristupa američkim inspektorima dokumentima o reviziji kineskih kompanija. Pregovarači tek treba da sklope sporazum sa rokom koji je Kongres nametnuo do 2024. godine. Kontinentalna Kina i Hongkong su jedine dve jurisdikcije na svetu koje ne dopuštaju vršenje inspekcije od strane Odbora za nadzor računovodstva javnih preduzeća, a tamošnji zvaničnici tvrde da su zabrinuti za nacionalnu bezbednost i poverljivost.

Dok američki i kineski zvaničnici pokušavaju da postignu dogovor, sve su više spekuliše da bi rešenje moglo da podrazumeva da kompanije koje Peking smatra osetljivim dobrovoljno napuste američko tržište.

"Ova državna preduzeća su u strateškim sektorima i smatra se da imaju pristup informacijama i podacima za koje kineska vlada možda okleva da da pristup stranim regulatorima", rekao je Redmond Wong, strateg u kompaniji Saxo Markets.

Kineska regulatorna komisija za hartije od vrednosti navela je u saopštenju da su planovi za delistiranje zasnovani na zabrinutostima kompanija, a da se zabrinutost bazira na čisto poslovnim motivima.

Komisija za hartije od vrednosti je odbila da komentariše. Odbor nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Oko 300 preduzeća sa sedištem u Kini i Hongkongu - sa tržišnom vrednošću od preko 2,4 biliona dolara - rizikuje da bude izbačeno sa američkih berzi, jer Komisija za hartije od vrednosti pojačava kontrolu nad firmama, procenio je Bloomberg Intelligence u maju. Među najvećima su China Life, PetroChina, China Petroleum & Chemical, Alibaba Group Holding i Baidu.

Nejasno je da li će povlačenje sa berze olakšati pregovore kako bi se prekinuo zastoj u revizorskim inspekcijama, što je zakonski zahtev Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji treba da zaštiti investitore od računovodstvenih prevara i drugih finansijskih malverzacija. Rok za 2024. proizilazi iz zakona iz 2020. koji je bio popularan i kod demokrata i kod republikanaca.

Dobrovoljno delistiranje možda neće sprečiti Odbor da zahteva da pregleda papire kompanije, rekla je ovog meseca predsednica Odbora Erica Williams. Ovlašćenje Odbora da vrši inspekciju bilo je retrospektivnog tipa, što znači da bi nadzorni organ i dalje mogao da zahteva dokumentaciju od tih kompanija čak i nakon što odu, kazala je ona.

"Ako neka firma ili izdavalac odluči da napusti berzu ove godine, to mi zaista nije važno jer moram da znam da li ste prošle godine bili umešani u neku prevaru", poručila je Williams, ne upućujući ni na jednu kompaniju konkretno.

Bloomberg

 

Američka Komisija za hartije od vrednosti je 29. jula dodala Alibabu na rastuću listu kompanija koje bi mogle da budu izbačene sa američkih berzi ako dve zemlje ne uspeju da postignu dogovor.

Alibaba je u julu saopštila da želi da berza u Hongkongu bude primarna za trgovanje njenim akcijama, pridružujući se kompanijama Bilibili i Zai Lab, koje su taj potez napravile ranije. Prebacivanje bi moglo da pomogne kompanijama da privuku više kineskih investitora, istovremeno pružajući šablon za druge kineske firme koje se nalaze na američkoj berzi i suočavaju se sa delistiranjem.

Alibaba je u avgustu saopštila da će pokušati da zadrži listing na berzi u Njujorku i Hongkongu.

Alibaba, Pinduoduo i JD.com pali su za oko dva odsto u Njujorku. PetroChina je pao za oko jedan procenat, dok je Kraneshares CSI China Internet Fund ETF pao za dva odsto. Nasdaq Golden Dragon indeks je pao za skoro tri procenta, čime su ukupni gubici do sada ove godine iznosili 21 odsto.

Američko-kineska komisija za pravljenje ekonomskog i bezbednosnog izveštaja, koja podnosi dokumenta Kongresu, navodi da Kina smatra da su osam kompanija koje se kotiraju na glavnim američkim berzama „preduzeća u kineskom državnom vlasništvu na nacionalnom nivou“. To su PetroChina, China Life Insurance, China Petroleum & Chemical, China Southern Airlines, Huaneng Power International, Aluminium Corporation of China, China Eastern Airlines i Sinopec Shanghai Petrochemical.

Iako će isključenje sa berze imati mali uticaj na same kompanije s obzirom da se njihovim njujorškim akcijama slabo trguje, ovi potezi naglašavaju eskalaciju tenzija između SAD i Kine, rekao je Marvin Chen, strateg u Bloomberg Intelligenceu.

Odnosi između supersila su posebno napeti u poslednje vreme nakon što je poseta predsedavajuće Predstavničkog doma SAD Nancy Pelosi Tajvanu podstakla nekoliko dana kineskih vojnih vežbi oko ostrva.

Kongres razmatra zakon koji bi mogao da ubrza rok za delistiranje do 2023. godine, kreirajući dodatni pritisak na dve strane da brzo postignu dogovor.

Predsedavajući Odbora je odbio da navede konačan datum do kojeg mora biti postignut sporazum sa kineskim vlastima, ali je ponovio da bi to trebalo da bude uskoro.

Njujorška berza je uklonila kompanije China Mobile, China Telecom i China Unicom Hong Kong u januaru prošle godine, nakon naredbe koju je potpisao bivši predsednik Donald Trump, kojom je zabranjeno ulaganja u kineska preduzeća za koja se smatra da imaju veze sa vojskom. Huaneng Power International je u junu saopštio da namerava da se povuče sa berze zbog malog obima, administrativnog opterećenja i troškova održavanja.

 

(Tekst ažuriran cenama i komentarima Komisije za hartije od vrednosti.)

-Uz pomoć Fion Li, Abhisheka Vishnoija, Shikhara Balwanija, Filipea Pachecoa and Bena Baina.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar