Biznismen Miodrag Kostić, koji je u sredu preminuo, osnovao je nedavno zadužbinu kako bi podržao razvoj nauke u Srbiji. Njegov poklon društvu jeste Palata nauke, prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i verovatno najveći u regionu. Davanje vredno 25 miliona evra za Palatu nauke jedno je od najvećih pojedinačnih davanja za filantropiju u Srbiji. U domaćoj javnosti je ovaj gest ocenjen kao najava drugog zlatnog doba zadužbinarstva u našoj zemlji.
Zgrada koju je projektovao nemački arhitekta August Rajnfelz, kao sedište tadašnje Jadransko-podunavske banke, oduvek je bila banka, samo je menjala ime. Kostić, kao vlasnik nekoliko banaka poput AIK banke, Direktne, Eurobanke, Addiko, nekadašnje Alpha banke i Gorenjske banke, u jednoj od tih kupovina je došao u posed ove zgrade koja će prvi put promeniti namenu. Srpski Rotšild ju je poklonio Elektrotehničkom fakultetu i obećao da će im pružiti vrhunske uslove za rad.
Miodrag Kostić je bio predsednik i osnivač MK Groupa i jedan od najpoznatijih privrednika na ovim prostorima, jer njegova kompanija, osim u Srbiji, posluje u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Poznat kao vizionar i strateg, godišnje je izdvajao više od milion evra za društveno odgovorne aktivnosti. Dobitnik je brojnih priznanja za humanost. Njegova težnja ka razvoju bila je motiv za osnivanje zadužbine.
Aleksandar Kostić: Moj otac je pomerao granice u poslovnim poduhvatima
Aleksandar Kostić, član UO zadužbine i potpredsednik MK grupe, predstavljajući projekat prošle godine, otkrio je da njegov otac, koji je već bio bolestan, na tome radio već nekoliko godina.
"Najveći deo uspeha moj otac je ostvario u Srbiji. Pomerio je granice u svim svojim poslovnih poduhvatima i neretko u nekima je bio pionir. Kroz razmišljanje jednog dela populacije sigurno se smatra da je sa velikom lakoćom ostvario sav svoj poslovni uspeh, ali mislim da kroz razmišljanje svih nas koji ga bolje poznajemo, tvrdimo da je on poseban i briljantan um", rekao je Kostić na svečanosti na kojoj je predstavljen koncept zadužbine.
Posle povlačenja sa operativnih funkcija u kompaniji, njegov otac, kako je tada objasnio, želeo je da svom društvu vrati nešto u šta možda i najviše veruje, a to je znanje.
"Poučen time na kakvim prostorima i u kakvim vremenima živimo, koliko danas ništa nije zagarantovano, mene i moje sestre je uvek učio da jedino znanje niko nikada ne može da nam uzme. Svojim radom i posvećenošću uvek nas je motivisao da se nadograđujemo", objasnio je tada Aleksandar nameru svoga oca, koji je odlučio da ono u šta veruje vrati svojim sugrađanima i verovatno najpametnijim umovima naše zemlje, a to su baš studenti i profesori Elektrotehničkog fakulteta.
Želja Miodraga Kostića bila je da Palata nauke pruži priliku novoj generaciji mladih naučnika da rade u vrhunskim uslovima i kreativnom prostoru, kao u najboljim svetskim naučnim centrima, jer su upravo oni budući lideri naučno-tehnološkog napretka Srbije.
Želja za tehnološkim napretkom je možda najbolje objašnjenje zbog čega je ulagao u ovu naučnu oblast, čovek čije poslovanje, osim bankarstva, jesu i poljoprivreda, prehrambena industrija, turizam, nekretnine i obnovljivi izvori energije.
Jedan deo Palate nauke, koja uskoro treba da bude otvorena, biće posvećen naučno-istraživačkim aktivnostima, gde će se pomerati granice u oblasti elektrotehnike, računarstva i softverskog inženjerstva, dok će u drugom delu biti smešteni brojni edukativni i interaktivni eksponati i sadržaji namenjeni popularizaciji nauke, posebno za decu i mlade.
Boris Tadić je svojevremeno sa funkcije predsednika države pozvao "nepristojno bogate" da stečeno vrate društvu i oduže se zajednici tako što bi podigli tajkunski most, rukovođeni primerima dobrotvora iz prošlosti. Kada ga je na toj funkciji nasledio Tomislav Nikolić, takođe je apelovao na savest onih koji imaju više da podele sa onima koji nemaju dovoljno i da je ponekad potrebno samo ih podsetiti da pogledaju oko sebe.
U to vreme Miodrag Kostić već je imao prvu zadužbinu. On je 2004. godine investirao 220.000 evra u kuću i poklonio je SOS dečjem selu u Kraljevu.
“Verujem da je svako, u odnosu na sopstvene mogućnosti, dužan da deo vrednosti koje je u toku svoje karijere stvorio vrati društvenoj zajednici, na način na koji mu doliči. Ovo je samo još jedna potvrda da se naše dobre namere ne završavaju samo na rečima, već ih dosledno sprovodimo u delo", rekao je tada Kostić.
Desetak godina kasnije, baš posle poziva dvaju bivših predsednika, Kostić je porodičnu kuću svojih roditelja u Novom Sadu, koja je tada procenjena na 1,5 milion evra, pretvorio u zadužbinu i ustupio pokrajinskom Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine za potrebe lečenja dece obolele od malignih bolesti.
On je tada napomenuo da je prvu ideju o zadužbini u Petrovaradinu dobio njegov sin Aleksandar, posle posete kući u Kraljevu "gde je video koliko su ona deca srećna posle izgrađene kuće" i sa svoje dve sestre saopštio ocu da ne žele više da žive u toj kući, nego da je najbolje da ona bude zadužbina.