.webp){kind=icon}
Londonska berza uvodi 26 nedelja plaćenog roditeljskog odsustva širom sveta za zaposlene koji su prvi put postali roditelji, nadmašujući pogodnosti koje nude neke od najvećih finansijskih kompanija na svetu.
Politika će stupiti na snagu 1. jula za zaposlene koji su u kompaniji duže od 12 meseci, a nakon toga mogu iskoristiti i osmonedeljni postupni povratak na posao, radeći 80 odsto vremena uz punu platu.
Trenutno porodice mogu biti "prisiljene da biraju između pristupačnosti, finansijske stabilnosti i mogućnosti da budu kod kuće", rekla je Jennifer Thomas, globalni rukovodilac sektora za kapital, raznolikost i inkluziju u kompaniji. Ističe da nova politika stvara pravedniju ponudu za zaposlene.
Opširnije
Nemačka porodicama smanjuje novčanu pomoć za odlazak na porodiljsko
Nemačka će prepoloviti novčanu granicu iznad koje porodice prestaju da dobijaju državnu podršku za porodiljsko.
05.07.2023
Kompanija nudi samo pet dana očevima u Šri Lanki dok majke u SAD dobijaju 12 nedelja plaćenog odsustva. U Velikoj Britaniji, gde je Londonska berza smeštena, novi očevi dobijaju dve nedelje slobodno, dok je porodiljsko odsustvo usklađeno s novom politikom.
Standard Chartered i Grupa Goldman Sachs nude 20 nedelja odmora širom sveta za zaposleni koji su prvi put postali roditelji, dok JPMorgan Chase & Co., Barclays i Bank of America nude 16 nedelja odmora za zaposlene u SAD.
Više kompanija promoviše rodno neutralne politike roditeljskog odsustva jer podstiču žene da se brže vrate na posao, pomažući u smanjenju razlike u plati povećanjem plata i učestvovanjem na tržištu rada. Dugotrajni očinski dopust takođe može poboljšati lično i ekonomsko blagostanje porodica sa zaposlenim roditeljima i pokazano je da dovodi do poboljšanih zdravstvenih i razvojnih ishoda za decu.
Iako Velika Britanija nudi zajednički roditeljski dopust i platu, samo jedan odsto zaposlenih majki i pet odsto očeva među kvalifikovanim parovima u Velikoj Britaniji iskoristilo je ponudu od njenog uvođenja 2015. godine, stoji u prošlogodišnjem izveštaju vlade, navodeći finansijska ograničenja kao ključni faktor.
