.webp){kind=icon}
Predstavnice uspešnih kompanija Srbije i regiona, koje poslednjih godina postavljaju standarde u sferi inovacija i razvoja učestvovale su na Bloomberg Adria okruglom stolu na temu "Održivog poslovanja".
O inventivnim načinima ulaganja u održivost u cilju strategije rasta i razvoja, kulturi inkluzivnosti i približavanju domaće privrede takozvanoj cirkularnoj ekonomiji, govorile su Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Bojana Perić, direktorka nacionalnog operatera za upravljanje ambalažnim otpadom Ekostar Pak i Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog poslovanja kompanije Yettel Srbija.
Usled ekonomske neizvesnosti, geopolitičkih izazova i propisa koji se stalno menjaju, kompanije su pod pritiskom da povećaju poslovnu vrednost i ostvare svoje ambiciozne ciljeve kada je reč o usklađivanju korporativnih politika i prakse sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. Analize pokazuju da im se to dugoročno i isplati, barem kada je reč o razvijenim tržištima u Evropi. Ali kako sa tim stoje kompanije u Srbiji?
Prema rečima Marjane Davidović, generalne direktorke kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, lokalni ciljevi usmereni na održivost njihovog proizvodnog lanca u velikoj meri su usklađeni sa globalnim.
"Naš glavni fokus je primena prakse regenerativne poljoprivrede za proizvodnju sirovina u Srbiji u našoj fabrici u Surčinu koja već postoji, i drugoj koja će biti otvorena za mesec dana, čime verujemo da ćemo doprineti ostvarivanju globalnog cilja, a to je da do 2025. godine dvadeset posto ključnih sirovina bude iz regenerativne poljoprivredne prakse, a do 2030. čak pedeset procenata ključnih sirovina", objašnjava Davidović.
Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Regenerativna poljoprivreda podrazumeva, ne samo održavanje resursa, nego i njihovo unapređivanje, a naročita pažnja posvećuje se smanjenju emisije CO2 u atmosferu i ublažavanju posledica degradacije zemljišta, do kog je dovela takozvana intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Davidović upozorava da bi pad plodnosti zemljišta mogao biti nepovratan, ukoliko se nastavi sa starom praksom usmerenom isključivo na količine prinosa.
"Regenerativna poljoprivreda je nešto što omogućava da se taj proces zaustavi i da se zemljište regeneriše. Mi na taj način obezbeđujemo da i hrana bude kvalitetnija i da proces zaista bude održiviji - da i generacije koje dolaze iza nas mogu da računaju na tu zemlju i da će dati kvalitetnu i dobru hranu", objašnjava direktorka kompanje Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Kompanija je zato u regenerativnu poljoprivredu investirala do sada oko 800.000 švajcarskih franaka, a ove godine planira da uloži još oko milion. Po principima održivosti biće zasađeno više od 6.000 hektara zemljišta.
Odgovorno odlaganje i reciklaža komunalnog otpada
Jedna od praksi koja je neodvojiva od održive proizvodnje jeste reciklaža. Ekostar Pak, privredno društvo koje posluje kao nacionalni operater sistema, u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača, već duže od jedne decenije obezbeđuje uslove za odgovorno upravljanje ambalažnim otpadom svojih klijenata i smanjenje negativnog uticaja ambalaže na životnu sredinu.
Bojana Perić, direktorka društva, Ekostar Pak. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Direktorka ovog društva Bojana Perić za Bloomberg Adria kaže da se prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji preusmeri na ponovno iskorišćenje i recikliražu 64 procenta plasirane ambalaže. Međutim, problem predstavlja upravljanje komunalnim ambalažnim otpadom, a naša sagovornica ističe da oko 2,6 miliona tona komunalnog otpada završi na deponiji. Da je problem kompleksan, pokazuje prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije, u kom se izražava zabrinutost da čak osamnaest država članica Evropske unije neće moći da postigne ciljeve u pogledu reciklaže i odlaganja komunalnog i ambalažnog otpada.
"Da bismo došli do toga, postoji mogućnost da operateri sistema i lokalne samouprave kroz zajedničku saradnju postave finansijski mehanizam održivosti modela. Kada postavimo adekvatnu infrastrukturu, drugi segment je da zajedno sa građanima učestvujemo u svim tim procesima, jer bez podizanja svesti i pravilnog korišćenja celokupnog sistema nećemo dobiti rezultate. Na kraju, mehanizam podsticaja i kazne je neophodan da bismo stvarno imali promene", kaže Perić.
Prema njenim rečima, kriterijumi po pitanju upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom se iz godine u godinu pooštravaju, pa će između ostalog u vrlo bliskoj budućnosti kompanije morati više da vode računa o jasnom označavanju pakovanja kako bi potrošači bili svesni njihove realne reciklabilnosti u praksi.
"Mi smo 2009. godine doneli zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i 2010. godine je bilo nekih 490 kompanija u sistemu. Danas je to preko 1.900 kompanija", ukazuje Perić.
Podrška korisnicima u donošenju "zelenijih" odluka
Jedna od poslovnih organizacija koje kontinuirano rade na podizanju svesti svojih korisnika o važnosti reciklaže je Yettel Srbija, a direktorka komunikacija i održivog poslovanja u toj kompaniji ističe da je ponekad dovoljno samo ponuditi neko jednostavno rešenje da se ljudi više uključe.
Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog poslovanja kompanije Yettel Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
"Mi smo pre dve godine započeli program reciklaže mobilnih uređaja i do sada je preko 620.000 uređaja reciklirano kroz Yettel. Imali smo situaciju da su korisnici donosili i po devedeset mobilnih telefona koje su držali u nekoj kesi, jer nisu želeli da ih bace u kontejner i da završe na deponiji. Svest postoji, želja korisnika postoji, samo je potrebno da rešenje bude na dohvat ruke i relativno jednostavno", objašnjava Vujanić.
Yettel Srbija je, inače, od 2022. godine prva domaća mobilna mreža koja koristi isključivo energiju iz obnovljivih izvora. Pored toga, kompanija sprovodi niz aktivnosti, koje i njihove korisnike uključuju u razmišljanje u pravcu održivosti. Vujanić tako opisuje uslugu Eco Bonus, koju pružaju svojim korisnicima. Kada korisnici aktiviraju uslugu, ovlašćeni operater u njihovo ime reciklira određene količine papirnog i plastičnog otpada koje mesečno proizvodi prosečan stanovnik Srbije.
"Za godinu dana to je nekih 250 tona plastike i 120 tona papira. Takođe smo pre dva ili tri meseca uveli potpuno poslovanje bez papira, što znači da korisnik izlazi iz naše radnje bez bilo kakve papirne dokumentacije. Sve mu se nalazi na aplikaciji", objašnjava naša sagovornica.
Promo / Bloomberg Adria
Ona naglašava da je nova generacija potrošača upravo i usmerena na ekološki aspekt i da firme održivim poslovanjem mogu da privuku mlađe korisnike
"Ako pogledate IPSOS-ovo istraživanje iz 2021. vidite da u Evropi osobe koje imaju između 15 i 35 godina smatraju da su degradacija životne sredine i klimatske promene, najveći izazovi sa kojim se svet suočava. To su samo neki koraci koji čine tu veću sliku, koja tržište i korisnike gura u smeru razmišljanja o održivosti, a onda i druge kompanije slede primere", kaže Vujanić.
Kako proširiti pozitivan uticaj i na druge kompanije
Analize tržišta pokazuju da investitori favorizuju zeleni dug. U poređenju sa standardnim obveznicama, izdavanje onih koje su povezane sa ESG-jem obično dolazi za većom zainteresovanošću investitora i većom fleksibilnošću u pregovaranju troškova zaduživanja. Na primer, prodaja evro ESG obveznica je u prvoj polovini 2023. zabeležila veću tražnju nego što je bila ponuda obveznica i to 3,2 puta u poređenju sa takozvanim plain vanilla obveznicama gde je to bilo 2,7 puta.
To znači da će kompanije verovatno osećati veći pritisak od strane investitora i banaka da se okrenu usklađivanju sa ESG standardima.
Promo / Bloomberg Adria
Marjana Davidović objašnjava da Nestlé radi na tome da svoje dobavljače postepeno uključuje u program regenerativne poljoprivrede - kako kroz nepovratna materijalna sredstva, tako i ulaganjem u edukaciju. Ona upozorava da se približava vreme kada će usklađivanje sa principima održivosti biti "dozvola za rad".
"Potencijalno nećete moći da izvozite ni poljoprivredne, niti druge proizvode ukoliko nemate u procesu proizvodnje jasno definisan 'zeleni' element. To su procesi koji su kod nas tek u nastajanju. I mislim da velike kompanije imaju obavezu da pomognu industriji, da pomognemo našoj privredi, pre svega po pitanju znanja", naglašava Davidović.
"Ozelenjavanje" ljudskih resursa
U priči o održivosti, izuzetno je važan socijalni aspekt - postizanje ravnopravnosti i jednakosti među zaposlenima na svim poljima. Često se govori o značaju rodne ravnopravnosti i veće zastupljenosti žena u zanimanjima koja se tiču nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. Iako postoje brojne inicijative da se žene više aktiviraju u tim oblastima, trenutno na svetskom nivou u takozvanom STEM sektoru ima samo 30 posto žena. Srbija je u okviru globalnog proseka, ali kompanija Yettel ga prevazilazi.
"Kod nas ta statistika ide u korist žena. Iako je sfera telekomunikacija tradicionalno 'muška industrija', kod nas 55 posto zaposlenih čine žene. Na senior pozicijama takođe 50 posto, kao i na tehnološkim pozicijama. U top menadžmentu od šest članova dve su žene", kaže Vujanić.
Promo / Bloomberg Adria
Ona ističe da takva statistika nije došla "preko noći".
"Mi deset godina radimo sistemski na brizi o ljudima, davanju jednakih mogućnosti za razvoj svima i biranju pravih osoba za pravu poziciju. Žene tradicionalno imaju ulogu i u rađanju dece i tu je najvažnije da budu ohrabrene, da osećaju da neko brine o njima i da se opuste. Mi imamo na godišnjem nivou sto novih beba svake godine, a ove godine i više", kaže naša sagovornica, dodajući da kompanija kroz finansijske stimulacije i plaćeno odsustvo pruža podršku mladim roditeljima.
Budućnost leži u cirkularnoj ekonomiji
Jedan od glavnih principa održivosti počiva na napuštanju takozvanog linearnog modela ekonomije, koji podrazumeva proizvodnju, konzumaciju, a zatim - odbacivanje. Cirkularni model, koji teži obnovi ekosistema i pronalaženju novih načina upotrebe postojećih resursa, cilj je kom teži većina savremenih zemalja, ali prema mišljenju naših sagovornica, teško je proceniti kada bismo mogli da ga dosegnemo.
"Mislim da smo na dobrom putu, imamo određene strateške okvire kojima će i oni, koji možda ne budu hteli, imati obavezu da se prilagode. Ipak, moramo da mislimo i na neke manje kompanije kojima za to treba i vremena i resursa. U ovom segmentu je jako važno da vlada pomogne kroz različite podsticaje i edukaciju, kako bi se taj proces ubrzao i kako bi se svi prilagodili da funkcionišu na određeni način", kaže Perić.
Promo / Bloomberg Adria
Ona dodaje da je uz to, ključna i saradnja sa potrošačima, koji moraju da menjaju svoje navike.
"To će biti jedan od ključnih faktora da se i poslovanje organizacija prilagodi cirkularnom modelu gde se sve posmatra kroz održivost resursa za koje znamo da su ograničeni", zaključuje naša sagovornica.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijama Nestlé Adriatic, Yettel Srbija i Ekostar Pak.
