EPS u prvom polugodištu ostvario tri puta veću dobit od planirane

Finansijski izveštaj Akcionarskog društva "Elektroprivreda Srbije" (EPS) za prvu polovinu ove godine pokazao je da se ovo preduzeće nakon prošlogodišnjeg gubitka vidno oporavlja. Rezultati za prvo polugodište, prema izveštaju, pokazuju još veći oporavak nego što je bio u prvom kvartalu ove godine. Dobit EPS-a u prvom polugodištu je čak tri puta veća od planirane.

Naime, EPS je prvu polovinu ove godine završio sa neto dobitkom nakon oporezivanja u iznosu od 61,9 milijardi dinara, dok je planom u istom periodu bio predviđen neto dobitak od 22,2 milijarde dinara.

Do ovog dobrog poslovnog uspeha, prema navodima EPS-a, doveli su dobri proizvodni rezultati, nastali usled dobre hidrologije, kao i manji troškovi nabavke eksternog uglja za potrebe rada termoelektrana, zatim dobit od izvoza električne energije i smanjenje troškova.

"Stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi na slobodnom tržištu", navodi EPS u izveštaju.

Od januara do juna ostvarena proizvodnja električne energije u kapacitetima EPS-a iznosila je 17.810 GWh i veća je za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

EPS ukazuje na to da je hidrološka situacija ove godine znatno bolja nego prošle, i u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine hidroelektrane EPS-a su proizvele čak 40 odsto više električne energije, dok je u termoelektranama proizvedeno za tri odsto više električne energije u odnosu na prethodnu godinu. I dunavske i drinske hidroelektrane su maksimalno koristile dotoke, navodi se u izveštaju.

U ukupnoj strukturi proizvodnje učešće termoelektrana na ugalj je 56,6 odsto, hidroelektrana 41,3 odsto, Panonaske TE-TO su ostvarile 1,9 odsto ukupne proizvodnje i obnovljivi izvori su učestvovali 0,2 odsto.

EPS ima 88 više zaposlenih na kraju prvog polugodišta u odnosu na kraj prošle godine.

EPS-ov ponor u 2022.

Rezultati za prvu polovinu ove godine su ohrabrujući za EPS, nakon prošlogodišnjeg ponora. I sam EPS u izveštaju podseća da je od poslednjeg kvartala 2021. došlo do značajnog pogoršanja poslovanja tako da je pozitivan finansijski rezultat ostvaren u peiordu od januara do septembra 2021. godine od 8,5 milijardi dinara na kraju 2022. postao negativan u visini od čak 72,6 milijardi dinara.

Osnovni razlozi pogoršanja finanasijskog položaja bili su:

• Smanjenje proizvodnje električne energije;

• Povećana nabavka električne energije na tržištu;

• Niske cene električne energije za garanatovano snabdevanje;

• Niske cene električne energije za komercijalno snabdevanje;

• Niske cene za isporku električne energije EDS-u i EMS-u;

• Visoki troškovi tečnih goriva i gasa.

Problemi u proizvodnji u rudarskom i termosektoru, praćeni dugotrajnom sušom, i poremećaji na tržištu energenata, kao rezultat svetske energetske krize, uslovili su da EPS posluje sa gubitkom u 2022.

Nedostajuće količine električne energije EPS je tokom prošle godine, najvećim delom, nadomestio direktnim uvozom i kupovinom po rekordno visokim berzanskim cenama. Finansiranje uvoza dovelo je i do dodatnog zaduživanja.

EPS

Tokom 2022. EPS je preuzimao niz mera kako bi prevazišao probleme. Ti koraci odnosili su se na stabilizaciju proizvodnje uglja i obezbeđivanje uvoza nedostajućih količina uglja za potrebe rada termoelektrana. Uvoz električne energije u 2022. smanjivao se tokom godine, tako da je od 45 milijardi dinara u prvom kvartalu smanjen na devet milijardi u poslednjem kvartalu.

Od tog kvartala, svaki naredni kvartal u EPS-u pokazao je pozitivne rezultate i oporavak preduzeća.

EPS još nije u bezbednoj zoni, upozorio Fiskalni savet

Međutim, na kraju prvog kvartala, kada je EPS pokazao da počinje ponovo da posluje uspešno, Fiskalni savet je upozorio da još nije u bezbednoj zoni.

"Poslovanje energetskih preduzeća u državnom vlasništvu još uvek je jedan od najvećih fiskalnih rizika. Iako je EPS u prvom kvartalu ove godine ostvario odličan rezultat profitom od oko 300 miliona evra, to ne znači da je u bezbednoj zoni", naveli su ranije iz Fiskalnog saveta.

Dodali su i to da iako je ukupan rezultat EPS-a u prvom kvartalu bio ohrabrujuć, bilo bi prerano proglašavati pobedu.

"Jeste zabeležen rast termoproizvodnje, ali problemi sa ugljem još nisu otklonjeni (nisu otvoreni novi rudnici i EPS uvozi ugalj boljeg kvaliteta) i proizvodnja termoelektrana u prvom kvartalu 2023. bila je 13 odsto manja od prosečne proizvodnje u istom periodu 2018 - 2020. godine. Uz to, novi reformski koraci u preduzeću još uvek predstoje", ukazali su članovi Fiskalnog saveta.

Istakli su da će budućnost poslovanja EPS-a u velikoj meri zavisiti upravo od tih reformskih koraka. Ocenjuju da su dosadašnje reforme, pre svega promena pravne forme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, dominantno bile pravne prirode.

Prvo polugodište bilo ključno za reformisanje EPS-a

U prvom polugodištu ove godine desili su se ključni potezi koje je država najavila kao značajne za reformisanje EPS-a.

Prvi u nizu bio je promena pravne forme kada je EPS iz javnog preduzeća postao akcionarsko društvo. Zatim je EPS dobio novi nadzorni odbor od sedam članova od kojih su čak troje Norvežani.

Nadzorni odbor EPS-a (MRE)

Sledeći potez u EPS-u bila je smena v. d. direktora Miroslava Tomaševića, a na njegovo mesto postavljen je Dušan Živković.

Novina kojom je EPS zakoračio u drugo polugodište bila je ta da EPS traži generalnog direktora, čime će posle sedam godina izaći iz v. d. statusa.

Funkcija v. d. direktora uvedena je 2005. godine. Poslednji generalni direktor EPS-a koji je izdržao pun mandat, odnosno do smene vlasti bio je Dragomir Marković od 2009. do 2012. godine. Na njegovo mesto došao je Aleksandar Obradović, koji je nakon dve godine u v. d. statusu (2012 - 2014) izabran na konkursu za generalnog direktora 2014. i na toj funkciji se zadržao do 2016. Od tada su svi direktori bili u v. d. statusu.

Poskupljenja struje

Ne treba zaboraviti i da je EPS ove godine čak dva puta povećao cenu struje. Prvo se dogodilo prvog januara, a drugo prvog maja.

Nedavno su iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zatražili da Srbija nastavi sa povećanjem cene struje. Prvo bi moglo biti u novembru, a drugo početkom sledeće godine.

I ova poskupljenja cena struje su nesumnjivo imala uticaj na bolje EPS-ove rezultate.