Prodaja polovne garderobe zapinje uprkos ambiciji poznatih brendova

Prodaja polovne odeće pojavila se kao inicijativa među modnim kućama koje su htele da uvere ekološki svesne kupce da smanje plastični i ugljenični otisak i rasipanje vodnih resursa.

Ipak, postoji jedan problem. Brendovi kao što su Patagonia ili Shein nisu uspeli da nađu način da prodaju takve odeće učine profitabilnom, odnosno da u tom segmentu zarađuju više od tek delića ukupnih prihoda.

Više od 100 kompanija koje prodaju odeću su u poslednje dve godine pokrenule platforme za prodaju već korišćene odeće, a samo prošle godine bilo je 88 takvih platformi. U tome su aktivni i neki od najvećih kao što su H&M ili Shein.

U 2022. prodaja polovne odeće, obuće i torbi dosegla je u SAD tržišnu vrednost od 28,1 milijarde dolara s potencijalom rasta dvocifrenim brojem na godišnjem nivou ove i iduće godine, navode iz konsultantsko-analitičke kompanije Coresight Research.

Napori su delimično bili motivisani željom da se kontroliše prodaja i zarađuje na sopstvenim proizvodima nakon što je došlo do rasta onlajn platformi koje su posredovale u prodaji i kupovini kao što su Poshmark ili RealReal.

Popularni brendovi su takođe počeli da koriste vlastite platforme za prodaju oštećene ili robe s greškom.

Održivost kao ideja takođe igra ulogu. Prema proceni Programa za okolinu Ujedinjenih nacija, modna industrija je odgovorna za između dva i osam odsto globalnih ugljeničnih emisija. Borci za zaštitu okoline kritikovali su mnoge proizvođače odeće da izbacuju robu koja brzo završi u smeću.

Prodaja već korišćene odeće prodajnim lancima omogućava da nastave da zarađuju a da pritom ne moraju stalno da proizvode jednake nove količine, što utiče na smanjenje emisije gasova staklene bašte koji dolaze iz korišćenja energije, potrebnih materijala i transportnih usluga.

To je barem način na koji je to zamišljeno. U stvarnosti, prodaja u tom segmentu ne proizvodi bitne prihode niti bitno utiče na smanjenje proizvodnje nove odeće.

Bloomberg Mercury

Trove, Archive i slični prodajni kanali ističu da pojedini proizvođači imaju ambiciju da prodaja polovne robe dosegne 10 ili više odsto njihovih prihoda. Ipak. trenutno je taj procenat na nekih pet odsto, i to kod onih koji su uložili puno truda u oglašavanje, a kod onih koji se oko toga nisu gotovo ni potrudili prihoda gotovo da i nema.

Proizvođač ženske odeće Eileen Fisher, koji je s prodajom korišćene robe započeo 2009. godine, navodi da je prikupio oko dva miliona takvih proizvoda, što je tek 5,4 odsto sveukupnih proizvoda koje su stavili na tržište otkako je kompanija pokrenuta pre 39 godina.

Zanimljivo je da malo brendova želi podeliti podatke o tome kako im ide u ovom segmentu, pa od 16 severnoameričkih proizvođača odeće i obuće s programom prodaje polovnih stvari – a tu su uključeni Abercrombie&Fitch ili Tommy Hilfiger – čak 10 nije odgovorilo ili je reklo da neće o tome dati informacije.

U kompaniji Shein, koja je često bila izložena kritici da je njena jeftina odeća podsticala modni segment potrošnih proizvoda, ističu da profitabilnost nikad nije ni bila cilj.

"Nismo pokrenuli program prodaje polovnih proizvoda da bismo zarađivali, već kako bismo pojačali svest i dostupnost našim klijentima za učestvovanje u cirkularnoj ekonomiji", objašnjava direktorka za održivost u Sheinu Caitrin Watson.

Po rečima Andyja Rubena iz prodajnog kanala Trove, sada čelni ljudi kompaniju vide kao jedini način rasta poslovanja povećanje broja prodanih stvari, što onda dovodi do veće proizvodnje i većih ugljeničnih emisija.

"Prodaja polovnih stvari mora biti deo rasta poslovanja. Inače nikad nećemo doći do cilja održivosti koji želimo", smatra.

Bloomberg Mercury

Da bi se to postiglo, potrebno je još više osvestiti kupce, postići veći angažman vođstva kompanija i bolju logistiku. Premda većina kupaca zna da može kupiti već korišćenu robu na aplikacijama ili veb-stranicama koje u tome posreduju, malo njih razmišlja o tome da ide direktno na stranicu proizvođača kako bi obavilo takvu kupovinu jer takva opcija nije ni postojala, kaže Adam Siegel, osnivač i glavni izvršni direktor kompanije Recurate, koja brendovima pruža rešenja za prodaju polovne robe.

Dodatni je problem što je polovna odeća u ponudi na veb-stranicama prodajnih lanaca odvojena od nove, a glavna izvršna direktorka Trovea Gayle Tait smatra da bi sve trebalo biti ponuđeno zajedno.

Nadalje, mnogi menadžeri vide malo finansijskog ili regulatornog podsticaja za fokus na prodaju korišćene odeće, a neki se boje da bi time pala prodaja nove. Ima i onih koji misle da nisu potrebne neke posebne investicije u marketing za taj segment.

Da bi prodaja polovnih proizvoda imala smisla, morao bi se postići puno veći broj prodatih primeraka. Na primer, H&M proizvodi oko tri milijarde novih komada proizvoda godišnje, a na platformi za prodaju iskorišćenih stvari ima tek oko 30 hiljada primeraka.

Kompanije za posredovanje u prodaji RealReal i ThredUp doživele su pad vrednosti akcija za više od 80 odsto od inicijalne javne ponude, a to je delimično zato što je glavna ideja iza prodaje korišćenih proizvoda da su jeftiniji od novih, a tradicionalni prodajni lanci prošle godine su nudili velike popuste, s čim se onda nije bilo moguće takmičiti.

Zasad prodaja polovnih stvari nalazi više uspeha u brendovima visoke mode. Teško je ostvariti profit za ponovnu prodaju para kratkih pantalona koje su početno prodate za osam dolara, ali ako je reč o jakni s cenom od 300 dolara za novi proizvod, onda je moguće dobiti 220 dolara za polovni.

Udeo tržišta korišćene odeće u ukupnom modnom tržištu u SAD

Osim toga, tako deo ljudi može doći do luksuznijih stvari koje sebi inače ne bi mogli priuštiti.

No, to nije rešenje za ovaj segment poslovanja na duži rok.

"Pomoći bogatim ljudima da prodaju svoje torbice ili patike nije pravi put. Ako možemo pokazati da proizvodi ili brendovi s nižom cenom mogu u ovom segmentu biti održivi, onda je vredno za to se i boriti", kaže glavni izvršni direktor kompanije ThredUp James Reinhart.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar