Balazs Balogh, OTP Srbija: Želimo lidersku poziciju na tržištu

Aktivnosti preuzimanja koje se odvijaju u regionu deo su prirodnog razvoja industrije, poslednja preuzimanja banaka komentariše Balazs Balogh, član upravnog odbora OTP Srbija, zadužen za upravljanje rizicima. Istovremeno, pominje neke od najnovijih akvizicija mađarske OTP grupe: akviziciju slovenačke Nove KBM i albanske Alfa banke i ulazak na uzbekistansko tržište. "OTP grupa je spremna da prouči potencijalne ciljeve preuzimanja na svim tržištima", odgovara sagovornik na pitanje kakvi su im planovi za preuzimanje. O planovima ne može konkretno da govori, ali podseća da žele da ostvare lidersku poziciju na većini tržišta na kojima posluju. Međutim, to se još nije dogodilo na svim tržištima na kojima su prisutni.

"Zdrav broj učesnika na tržištu je pet, šest ili tako nešto", dodaje on. Istovremeno, podsećamo da je godinama unazad na srpskom tržištu bilo više od 70 banaka - sada ih je 21. Slična konsolidacija bankarstva se može videti iu drugim zemljama regiona. O trci banaka za prvo mesto u Adria regionu pišemo i u aktuelnom magazinu Bloomberg Businessweek Adria.

Nedavno je bilo dosta preuzimanja u regionu, uostalom, OTP je konačno preuzeo i slovenačku Novu KBM. Kako vidite ove akvizicije?

Ovo je prirodna evolucija industrije jer standardi postaju sve stroži. Bankarska industrija je jako regulisana, ali to ne znači da je potpuno regulisana. Glavni pokretač akvizicija su regulatorni zahtevi, koji postaju sve stroži. Ovo bi trebalo da bude generalno korisno za privredu, a takođe bi trebalo da smanji rizike. S druge strane, ovi zahtevi stavljaju veći teret na igrače u industriji u smislu postizanja profitabilnosti. Zahtevi za kapitalom i likvidnošću se povećavaju. To takođe znači da moramo da se nosimo sa određenim ekonomijama obima. U malom obimu, ispunjavanje svih ovih zahteva i održavanje dovoljne profitabilnosti će verovatno biti prilično izazovno, ako je uopšte moguće. I to dovodi do koncentracije tržišta. Dakle, postoje neka pravila koja nisu zvanična, već više nalik principima. Jedan od njih je da na tržištima sličnim Srbiji, ili na tržištima Centralne i Istočne Evrope, gde je veličina tržišta slična po broju stanovnika, apsolutnom obimu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i tako dalje, treba da bude zdrav broj učesnika, negde oko pet, šest ili tako nešto. Ne kažem da će se to nužno dogoditi u bliskoj budućnosti, ali mislim da trend postoji. U poslednjih šest, sedam ili osam godina u regionu je obavljeno nekoliko transakcija iz oblasti spajanja i akvizicija. Tržište Srbije je u poslednjih nekoliko godina jedno od najaktivnijih u ovoj oblasti. Na kraju, na tržištu će ostati nekoliko jakih, dobro kapitalizovanih i dobro vođenih banaka. Međutim, i dalje će biti dovoljna konkurencija za pružanje kvalitetnih usluga. Naravno, takođe mogu postojati nišni igrači, butik banke i drugi igrači fokusirani na određene podsegmente.

Srbija je specifično tržište. Nekada je na njemu bilo više od 70 aktivnih banaka, sada ih je 21. Drugi bankari smatraju da bi deset ili 15 banaka bilo dovoljno da budu konkurentni.

Uz to, veličinu tržišta određuju dve stvari. Prvi je apsolutni obim BDP-a. Postoje neke manje zemlje koje imaju veći BDP, naravno, u zavisnosti od stepena razvoja u kojoj se privreda nalazi. Ali to je manje važno. I drugo, šta je t. i. prodor bankarskih sredstava ili kredita kao procenat BDP-a. Postoji nekoliko tržišta u regionu na kojima je penetracija visoka pored visokog nominalnog BDP-a. Jedan od najboljih primera je Češka. Tako da verovatno ne postoji fiksni broj učesnika ni na jednom tržištu, ali mislim da je pet do šest univerzalnih banaka broj koji bih očekivao u srednjem roku.

Šta mislite o neobankama? U Srbiji ljudi nemaju pristup bankama poput Revoluta i N26.

Gledam šire. To je revolucija finansijske tehnologije (fintech) koja traje već nekoliko godina. One su izazivači tradicionalnih banaka, a njihovo poslovanje takođe treba da prati određene regulatorne standarde. Minimalni standardi kontrole su neophodni za sve učesnike na tržištu bez izuzetka.

Tradicionalne banke su naučile da rade sa fintech kompanijama i nekim posebnim tipovima banaka. Tokom proteklih nekoliko godina, ovo je postala veoma plodna saradnja, iako je u početku bilo straha. Takva saradnja, koja u određenim oblastima može biti i konkurentna, deluje podsticajno. Fintech kompanije klijentima pružaju jeftinije, brže ili naprednije usluge, što je i cilj tradicionalnih ili univerzalnih banaka. Zbog toga se trude da unaprede svoje interne sisteme i procese kako bi svojim klijentima pružili bolje korisničko iskustvo i kvalitet usluge. Fintech igrači, međutim, verovatno neće moći da pruže kompletne bankarske usluge. Ali u segmentima u kojima posluju, mogu da pokažu tradicionalnim bankama kako da prilagode poslovanje kako bi ga učinili efikasnijim. Konkurencija je u interesu kupaca, a mi nastojimo da konstantno unapređujemo kvalitet naših usluga. Trudimo se da iskoristimo prilike i radimo sa njima gde god je to moguće. Verujem da Srbija kao zemlja već ima koristi od fintech kompanija.

Što se tiče potpuno digitalnih banaka, mislim da je možda prerano govoriti o njihovom pojavljivanju na srpskom tržištu. Ne očekujem da će se to desiti u bliskoj budućnosti. U Srbiji, na primer, još uvek ne postoji uredba o otvorenom bankarstvu PSD2, koja se primenjuje na teritoriji Evropske unije (EU), iako su neke pripreme već izvršene.

OTP grupa je takođe izvršila dosta akvizicija u regionu. Kakvi su planovi za dalje?

OTP kao grupa je spremna da proučava potencijalne ciljeve akvizicije na svim tržištima. Cilj nam je da postignemo vodeću poziciju na većini tržišta na kojima poslujemo. To se još nije desilo na svim tržištima na kojima smo prisutni. Tako da bih rekao da smo uvek spremni, ali ne mogu konkretno da govorim o našim planovima.

Ako pomenemo samo nekoliko nedavnih preuzimanja - OTP grupa je preuzela Alfa banku u Albaniji i Novu KBM u Sloveniji, a ušla je i u Uzbekistan kao prva strana banka. Veoma smo aktivni u spajanjima i akvizicijama, ali to zavisi od pojedinačne zemlje i mogućnosti da banka izvrši sveobuhvatnu procenu. OTP grupa je veoma dobro kapitalizovana i ima visoku likvidnost. Dakle, ako postoji potencijal na nekom od naših postojećih ili drugih tržišta, grupa će to svakako razmotriti.

Kada pominjete likvidnost – šta je sa depozitima i kamatnim stopama na depozite u vašoj banci?

Velike banke su dovoljno likvidne u smislu regulatornih zahteva ili drugih internih zahteva koje postavlja njihova grupa. Nema problema sa likvidnošću. Ako uporedimo Srbiju sa drugim tržištima u regionu, sa Slovenijom, Hrvatskom, Bugarskom, Mađarskom, mislim da su depozitne kamate u Srbiji jedna od najatraktivnijih. U Srbiji smo i druga banka na tržištu po obimu prikupljenih depozita. Mnoge banke su prošle godine već sredinom i krajem godine nudile atraktivne ponude depozita, tako da verujem da će depoziti u Srbiji nastaviti da rastu.

Neki bankari kažu da su depoziti ponovo postali profitabilan izvor finansiranja banaka.

Ovo je pomalo zeznuto pitanje jer ovakvu situaciju ne možete imati unedogled, iako su monetarne politike u ovom trenutku prilično restriktivne. Takođe, ovo je direktno povezano sa baznim kamatnim stopama na tržištu. Ne možete previše povećati svoje marže a da istovremeno ne povećate svoj kreditni rizik. Dakle, ako imate određena ograničenja u visini kamatnih stopa i naknada u bilansu stanja na strani aktive, izvršićete usklađivanje i na strani pasive. Dakle, ne može se desiti da nude izuzetno visoke kamate na depozite i da istovremeno imaju isti pristup na strani kreditiranja. Međutim, ako kamatne stope na finansijskom tržištu počnu da opadaju, situacija može biti upravo suprotna. Samim tim, ne bih izvlačio takve zaključke.

Pomenuli ste kredite. U nekim zemljama je već primetan pad kredita preduzećima. Šta se dešava u vašoj banci ili uopšte na srpskom tržištu?

To je bilo vidljivo već 2020. godine, kada je kreditiranje usporilo, posebno u drugoj polovini godine. Usporavanje je prirodno. Ne smemo zaboraviti da se privreda hladi u okruženju veoma visoke inflacije i mnogih drugih problema koji pogoršavaju makroekonomsku sliku. Sve ovo na kraju ima negativan uticaj na realnu ekonomiju i stvara neizvesnost. Međutim, postoje dva pokretača potražnje za kreditima. Prvi je cena. Ovo se povećalo uglavnom zbog rasta kamatnih stopa u borbi centralnih banaka protiv inflacije. Drugi je pogled vlasnika preduzeća na ekonomiju i njihova očekivanja. Ako ste pesimističniji, smanjićete deo tražnje za kreditima za investicije, a neke odluke mogu biti i odložene. Neizvesnost generalno ne stvara ohrabrujuću atmosferu. Međutim, to ne mora da znači dolazak recesije. Iako različite institucije predviđaju različite scenarije, ja sam umereni optimista. Mislim da ćemo ostati na ivici recesije.

Kakva je finansijska pismenost Srba?

Takvo pitanje zahteva izvestan stepen generalizacije. Ako pogledamo broj korisnika digitalnih kanala i uporedimo ga sa zapadnoevropskim zemljama, odgovor verovatno ne bi bio toliko. Međutim, ovde je neophodna i analiza razloga. Ako nemate pametni telefon jer ne možete da ga priuštite zbog malih primanja, niko ne može očekivati da koristite usluge mobilnog bankarstva. Ne možemo porediti bogatije zemlje sa zemljama centralne i istočne Evrope, gde je životni standard niži. I samo to određuje koliko ste napredni u digitalnom svetu. Ali gledajući potencijal rasta koji bi se mogao iskoristiti u budućnosti, mislim da ovde postoji mnogo prilika.

Svi učesnici u privredi, uključujući i banke, treba da učestvuju u obrazovanju društva. Finansijska pismenost je zapravo jedan od glavnih stubova društvene odgovornosti OTP grupe. Imamo mnogo inicijativa koje podržavamo zajedno sa našim partnerima, uključujući i Udruženje banaka Srbije. Na primer, obrazovanje starijih. Moramo da ih upoznamo sa korišćenjem digitalnih kanala, bankomata, kartica i bankarskih rešenja, uz objašnjenje kolika je kamatna stopa, kako mogu da vežu svoj novac, kako mogu da koriste karticu i tako dalje. Učestvujemo i u obrazovanju srednjoškolaca.

Kakvo je vaše mišljenje o kriptovalutama koje su prilično popularne u Srbiji?

Za banke su kriptovalute interesantnije više sa stanovišta tehnologije nego kao sam instrument. Nažalost, bili smo svedoci nekoliko negativnih slučajeva. Uz nedostatak odgovarajuće regulative i visok nivo špekulacija, mogu nastati ozbiljni problemi (kao što je bio slučaj sa FTX, na primer). Regulatorni standardi u finansijskoj industriji treba da budu visoki i da se primenjuju na sve učesnike na tržištu. ja sam oprezan. Kriptovalute nisu u fokusu našeg interesovanja.

Da li i vi lično investirate?

Da. Ali to je prilično lično pitanje.

Koja tržišta su po vama interesantna?

Uvek sam delio svoju ušteđevinu između sigurnijih investicija, kao što su hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom, po mogućnosti državne obveznice. Što se tiče akcija, ja sam kao investitor bliži akcijama kompanija koje su potcenjene u smislu osnova poslovanja (engl. value investing). Nisam profesionalni investitor, već amater. Verovatno sam u tom smislu konzervativniji.