Danas ističe nekoliko ključnih rokova: NIS čeka OFAC, MOL i gas

Naftna industrija Srbije (NIS) u sredu čeka odluku američkog regulatora koja bi joj omogućila da nastavi da posluje, a ujedno ističe i rok za pregovore o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u. Poslujući pod pritiskom sankcija i uz neizvesnost oko produžavanja licenci, NIS je u prvoj polovini godine ostvario dobit, ali su se te okolnosti odrazile na saradnju sa inostranim partnerima i prodaju goriva. Istovremeno, u sredu ističe produženi gasni aranžman sa Rusijom, što je pitanje koje je blisko povezano sa rešavanjem strukture vlasništva u NIS-u.

NIS je ove godine osam puta tražio produženje licence za rad, poslednji put 24. septembra. Zahtev je, kao i do sada, podneo Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Ministarstva finansija SAD, a odnosi se na obnavljanje posebne licence koja bi mu omogućila da nesmetano obavlja operativne aktivnosti. Ishod je bitan za snabdevanje srpskog tržišta naftom i naftnim derivatima, pošto od odluke OFAC-a zavisi da li će se nastaviti prerada nafte u Rafineriji Pančevo, uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za snabdevanje tržišta.

U sredu ističe i privremena operativna licenca koju je OFAC izdao naftovodu JANAF, kojim se transportuje sirova nafta u Srbiju. U međuvremenu je podnet zahtev za njeno produženje i očekuje se da odluka bude doneta istovremeno sa odlukom o licenci za NIS.

OFAC je tokom ove godine sukcesivno produžavao licencu za rad NIS-u na po mesec dana, a poslednji put 28. avgusta.

Istovremeno, u toku su pregovori o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u, a prethodna licenca za nastavak tih pregovora takođe ističe 30. septembra.

Iako su prethodnih meseci stizale poruke da su razgovori MOL-a i Gazpromnefta u završnoj fazi, pitanje ruskog vlasništva još nije potpuno rešeno. U junu je potpisan i sporazum između Srbije i MOL-a o budućem upravljanju NIS-om, ali on može da stupi na snagu tek nakon što dogovor MOL-a i Gazpromnefta bude konačan i odobri ga OFAC.

Srpske vlasti polažu nade u to da će dogovor dve kompanije biti uskoro finalizovan, imajući u vidu značaj te kompanije za snabdevanje zemlje naftom i gorivom i njen doprinos privredi, ali se to pitanje pokazalo komplikovanijim nego što se očekivalo.

SAD su uvele sankcije NIS-u u januaru 2025. godine, zahtevajući potpuni izlazak ruskih akcionara (u tom trenutku ruskih energetskih kompanija Gazprom i Gazpromneft) iz vlasničke strukture. Sankcije su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra prošle godine. Kada su SAD prvi put zapretile sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se američkim zahtevima izađe u susret na formalnom nivou, bez suštinske promene kontrole nad kompanijom. Međutim, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Bloomberg

 

U septembru te godine došlo je do još jedne promene u vlasničkoj strukturi - akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest gotovo celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom.

U jeku pritisaka izazvanih sankcijama, NIS je saopštio da je zaključio ugovor o kupoprodaji akcija za celokupni udeo u rumunskoj ćerki kompaniji, NIS Petrol Romania. Uporedo s tim, proces prodaje bugarskog ogranka, NIS Petrol Bulgaria, i dalje traje.

 

 

 

NIS poslovao sa dobiti u prvoj polovini ove godine

Iako posluje pod pritiskom sankcija, srpska naftna kompanija uspela je da obnovi preradu i ostvari dobit tokom prve polovine 2026. Tome su pre svega doprinele više cene nafte na svetskom tržištu, kao i povoljni efekti jeftinijih zaliha nafte, što se odrazilo na rast prihoda od prodaje. 

 

 

NIS je u drugoj polovini godine uspeo da obnovi i proizvodnju. Rafinerija nafte Pančevo, čiji je rad bio privremeno obustavljen, ponovo je pokrenula proizvodnju u februaru ove godine. U drugom kvartalu preradila je 1,003 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, što je 19 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, pokazuje izveštaj NIS-a za drugi kvartal.

Međutim, sankcije su se neminovno odrazile na promet, snabdevanje sirovom naftom i saradnju NIS-a sa inostranim partnerima.

Takođe, poremećaji izazvani sukobom na Bliskom istoku uticali su na poslovanje kompanije. Naime, Srbija je u martu uvela zabranu izvoza sirove nafte, benzina i dizela kako bi zaštitila domaće snabdevanje, zbog čega je manje derivata bilo dostupno za izvoz, dok je istovremeno povećana potreba za uvozom goriva.

 

 

Pitanje vlasništva u NIS-u opteretilo je saradnju Srbije i Rusije u oblasti gasa. Srbija je godinama imala stabilno snabdevanje gasom na osnovu višegodišnjeg ugovora sa Rusijom, koji je istekao u maju 2025. godine. U novim okolnostima, novi dugoročni ugovor sa Rusijom nije sklopljen, već je istekli ugovor u više navrata produžavan, a poslednji put je produžen u junu do kraja septembra.

Po kojoj će ceni Srbija dobijati gas

Srbija i Rusija ponovo pregovaraju o nastavku aranžmana, kako je početkom septembra potvrđeno Bloomberg Adriji u Ministarstvu rudarstva i energetike, a Beograd očekuje da ovaj aranžman bude ponovo produžen na period do kraja godine.

Produženje aranžmana sa Rusijom bilo bi ključno za srpsku privredu, kao najvećeg potrošača sa udelom industrije od 63 odsto u potrošnji. Promene na tom planu, poput skoka cene gasa ili otežanog i skupljeg snabdevanja, povećale bi troškove proizvodnje i smanjile konkurentnost na svetskom tržištu. Istovremeno, povoljniji energenti, uz niže plate, bili su jedan od razloga za odluku stranih investitora da se opredele za dolazak u Srbiju.

Srbija ruski gas plaća oko 318 evra za hiljadu kubnih metara, dok je tržišna cena trenutno 868 evra, pisala je Bloomberg Adria nedavno. Inače, cena gasa koju Srbija nabavlja iz Rusije obračunava se po naftnoj formuli, a kao osnova uzimaju se cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu u prethodna tri kvartala. U tom smislu, cena gasa ne zavisi primarno od trenutne špekulativne cene na evropskim berzama, poput holandskog TTF-a, već od prosečnih berzanskih cena sirove nafte i naftnih derivata. 

Tako izračunata nabavna cena uglavnom se ne objavljuje, ali se nekakav uvid može steći na osnovu izjava srpskih zvaničnika i rukovodilaca Srbijagasa. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je krajem marta rekao da će u narednom kvartalu cena biti stabilna i iznositi 320 dolara za hiljadu kubnih metara. Bajatović je zatim u julu kazao da se cena ruskog gasa i dalje formira po naftnoj formuli i da bi eventualno povećanje moglo da bude do 10 odsto, ukoliko cena nafte ne pređe 100 dolara po barelu.