SpaceX traži niže naknade od banaka za IPO

SpaceX Elona Muska pregovara o plaćanju izuzetno niskih naknada bankama sa Wall Streeta koje vode njegov IPO, ali će banke verovatno ipak prihodovati oko 500 miliona dolara od rekordnog izlaska na berzu.

Muskov svemirski i konglomerat za veštačku inteligenciju pregovara o tome da plati manje od 0,75 odsto za 75 milijardi dolara koje planira da prikupi inicijalnom javnom ponudom ovog meseca, prema rečima osoba upoznatih sa situacijom. Čak i uz tako nizak raspon naknada, to će verovatno predstavljati jedan od najvećih događaja po prihodima od naknada za firme s Wall Streeta koje organizuju javna listiranja.

Vodeće banke, Goldman Sachs Group Inc. i Morgan Stanley, nalaze se u poziciji da dobiju veći deo fonda naknada od preostalog 21 brokera uključenog u posao. Ove brojke predstavljaju osnovnu naknadu koju SpaceX plaća i ne uključuju druge diskrecione podsticaje, rekle su osobe koje su tražile da ostanu anonimne jer razgovaraju o informacijama koje nisu javne.

Predstavnici SpaceX-a, Goldmana i Morgan Stanleyja odbili su da komentarišu.

Investicione banke obično naplaćuju između četiri i sedam odsto za IPO-e koji u proseku prikupe manje od milijardu dolara. Taj procenat značajno opada kod ogromnih izlazaka na berzu, kada banke okupljaju investitore kako bi odjednom uložili milijarde dolara. Ali čak i u tim slučajevima, naknada je obično veća od jedan odsto.

Tanka marža koju banke nude Musku ima implikacije na niz velikih IPO-a koji se pripremaju ove godine. To bi moglo da primora investitore i analitičare da ublaže očekivanja kada je reč o zaradi Wall Streeta, dok OpenAI i Anthropic PBC takođe postavljaju temelje za izlazak na tržište kapitala u narednim mesecima.

Jedan od najnižih raspona naknada ikada naplaćenih za veliki IPO dogodio se kada su banke pregovarale o naknadi od 0,75 odsto sa američkom vladom za General Motors Co. 2010. godine. Tada je Wall Street očajnički pokušavao da popravi percepciju javnosti nakon što je primio spasilačke pakete finansirane novcem poreskih obveznika tokom finansijske krize. Postojala je i zabrinutost zbog mogućeg negativnog reagovanja javnosti ukoliko bi ostvarili veliku zaradu. U to vreme američka vlada je posedovala većinski udeo u proizvođaču automobila nakon što je spasila i tu industriju.

Kineski internet gigant Alibaba Group Holding Ltd., koji je prikupio 25 milijardi dolara tokom IPO-a 2014. godine, platio je oko 300 miliona dolara aranžerima emisije, uključujući i naknade zasnovane na učinku.

Čak je i Saudi Aramco, poznat po tome što veoma štedljivo plaća naknade bankama, očekivao da plati više od jedan odsto kada je planirao međunarodno listiranje. Taj fond naknada je značajno smanjen nakon što je Saudijska Arabija sklonila globalne banke koje su savetovale IPO Aramca i svela proces uglavnom na domaće tržište.

SpaceX cilja valuaciju od oko 1,8 biliona dolara, izvestio je ranije Bloomberg. Sa tom veličinom, prikupljanje 75 milijardi dolara lako bi nadmašilo prethodni rekord za IPO. Kompanija će rezervisati do pet odsto akcija iz ponude za određene zaposlene, kao i prijatelje i članove porodica svojih izvršnih direktora, navodi se u dokumentu podnetom u ponedeljak.

U međuvremenu, Anthropic je poverljivo predao nacrt dokumentacije za javno listiranje u pokušaju da pretekne dugogodišnjeg rivala OpenAI u trci za izlazak na berzu ove godine. Istovremeno, Alphabet Inc., matična kompanija Googlea, saopštila je da prikuplja 80 milijardi dolara kroz paket emisija akcija.

Zajedno, ove ogromne prodaje mogle bi da testiraju koliko novca bankari s Wall Streeta mogu da prikupe od javnosti u tako kratkom roku.

— Uz pomoć Todda Gillespieja